Početna strana > Debate > Crkva i politika > Duh sveti ili lobiranje za prvojerarha SPC
Crkva i politika

Duh sveti ili lobiranje za prvojerarha SPC

PDF Štampa El. pošta
Milenko Pešić   
utorak, 17. novembar 2009.

(Politika, 18.11.2009)

Ko god od arhijereja bude ustoličen na Svetosavski tron, imaće težak zadatak da dosegne ugled i poštovanje koje je u narodu i pravoslavnom svetu za 19 godina arhipastirske službe stekao patrijarh Pavle. Srpska pravoslavna crkva do praznika Sretenja Gospodnjeg, 15. februara 2010, trebalo bi da dobije svog 45. poglavara, ali je neizvesno prognozirati ko će biti novi patrijarh.

Kada zvanično pitate ljude iz SPC ko ima najviše šanse da bude novi prvojerarh, obično odgovore da o tome odlučuje Duh sveti i da je to volja Božija. Nezvanično, svaki sveštenik u poverenju će vam reći koga od vladika bi voleo da vidi zaogrnutog belom panakamilavkom. Iako formalno svaki arhijerej sa najmanje pet godina eparhijske službe ispunjava uslov da bude kandidovan za patrijarha, a to je više od 30 vladika, sasvim sigurno da je pravih pretendenata malo.

Poslednjih godina otkako je patrijarh Pavle ozbiljno oboleo, uoči svakog sabora pojačavale su se medijske špekulacije ko bi mogao da ga nasledi. Tada i sada kao glavni kandidati najčešće su spominjani mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkopi bački Irinej, žički Hrizostom, niški Irinej, zahumsko-hercegovački Grigorije, banjalučki Jefrem, braničevski Ignjatije…

„Ako izborni sabor bude pomeren za maj, kako što se može čuti, to će značiti da nije postignut dogovor u episkopatu oko Pavlovog naslednika. Takav razvoj situacije najviše može odgovarati čuvaru patrijaršijskog trona mitropolitu Amfilohiju, jer će dobiti dodatno vreme za lobiranje”, kaže jedan dobar poznavalac prilika u SPC.

Inače, otvoreno lobiranje je na neki način dozvoljeno u kiparskoj i grčkoj pravoslavnoj crkvi. Arhiepiskop Hrizostom II izabran je 2006. godine za poglavara kiparske crkve posle tromesečne teške rasprave, a kandidati su čak i na televiziji iznosili svoje „crkvene programe”.

Iskustvo ruske crkve pokazuje da čuvar patrijaršijskog trona, baš zbog toga što aktivno učestvuje u pripremi izbornog sabora, ima najveće šanse da bude izabran za novog patrijarha. Mitropolit Kiril kao mestobljustitelj ubedljivo je izabran za novog poglavara Moskovske patrijaršije krajem januara ove godine. U našoj crkvi ima i drugačijih primera. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan je zamenjivao obolelog patrijarha Germana godinu i po dana, pa ipak nije izabran među trojicu kandidata od kojih je episkop raško-prizrenski Pavle žrebom postao novi prvojerarh.

Prilikom izbora novog patrijarha, mnoge mlađe vladike slediće više ili manje otvorene „preporuke” dvojice najuglednijih članova Svetog sinoda mitropolita Amfilohija i episkopa bačkog Irineja. Naravno, ne treba zaboraviti i episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija. Iako „bosanski lobi” nije jedinstven po svim pitanjima u SPC, mnogi tvrde da vladika Vasilije ima uticaj na trećinu vladika.

Prema tom scenariju, vladike iz Bosne bi mogle da kandiduju episkopa banjalučkog Jefrema ili možda kao kompromisno rešenje mitropolita dabrobosanskog Nikolaja.

U pridobijanju glasova u igri mogu biti i obećanja mnogim episkopima da će dobiti bolje eparhije. Odavno postoji ideja da se Mitropolija beogradsko-karlovačka zbog veličine podeli na nekoliko eparhija, ali se tom predlogu, kako se saznaje, protivio patrijarh Pavle.

U 20. veku država se više ili manje otvoreno mešala u izbor poglavara srpske crkve, a mnogi crkveni istoričari tvrde da je presudan uticaj na izbor patrijarha Vikentija 1950. godine i Germana 1958. godine imala tadašnja komunistička vlast.

Uoči sabora u novembru 2008. godine, kada je patrijarh Pavle tražio da se povuče, otvoreno se pričalo da je deo vlasti u Srbiji otvoreno lobirao za episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija koji uživa ugled premijera Republike Srpske Milorada Dodika. Posle Grigorijevog pisma u kojem je otvoreno kritikovao stanje u SPC, jer sabor nije prihvatio patrijarhovu molbu da se povuče, šanse episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija da postane patrijarh su umanjene.

Iako niko javno neće da potvrdi, episkopat će prilikom izbora novog poglavara SPC osluškivati i raspoloženje vlasti, jer poželjno je da novi patrijarh ima dobre odnose sa državom, pogotovu u situaciji kada Srbija ubrzava put u EU. Iako je imao dobre odnose sa mnogim rimokatoličkim biskupima, patrijarh Pavle prećutno nije bio za dolazak pape u Srbiju. U tome je imao i podršku među vladikama u saboru.

Ko god da bude izabran za poglavara SPC, država će očekivati da novi patrijarh ne samo intenzivira ekumenski dijalog, već i da napokon pozove Benedikta XVI u Beograd. U susretu sa papom, 14. novembra, predsednik Boris Tadić je rekao da je obeležavanje Milanskog edikta 2013. godine, koji je doneo car Konstantin Veliki, rođen u Nišu, idealan trenutak za takvu posetu Srbiji.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će EU priznati rusku i kinesku vakcinu protiv koronavirusa?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner