Скупштина Србије мора под хитно да поништи Бриселски споразум а има разлога јер га Приштина није поштовала. Решавање статуса Косова и Метохије мора да се премести из Брисела у Савет безбедности УН где му је место и где се одлучује и решава на основу Резолуције 1244

Са деловањем Мила Ђукановића он је у многоме раширен и по разним другим деловима Црне Горе, тако да се о Милу са разлогом може говорити као о „оцу црногорске нације“. Он ту „титулу“ заслужује пуно више од било кога из комунистичког руководства

 Зулфо Турсуновић, убица ножем чије се име помиње, је био мајор Армије БиХ. Каква Армија такви и мајори! Пре рата је мајор Зулфо био неписмени и неотесани сеоски насилник који је осуђен на вишегодишњу робију зато што је у кафани убио ножем двојицу људи. У току рата, као заменик команданта, учествовао је у већини злочина почињених над српским цивилима

НАТО нигде није решио, нити је желео, нити је могао да реши, било који један проблем. После сваке агресије НАТО је за собом је остављао девастирана друштва, разорене културе привреде, верске и етничке сукобе, сепаратизам, скономску и социјалну беду, стотине хиљада људских жртава, милионе избеглица и расељених лица.

Пре неки дан је процурела вест да је једна британска компанија пронашла велико налазиште злата и сребра у месту Сливово, село на путу између Приштине и Гњилана

Амфилохије је добро разумео да је идентитет Црногораца увек био двојан: они су били и Срби и Црногорци, за њих су ти аспекти властитог виђења неодвојиви. Довољно је погледати како су та два идентитета испреплетена у Његошевом Горском вијенцу

Нико ко на објективан начин разматра проблем покушаја ревизије историје Другог светског рата, не може негирати да се јављају тежње да се доведу у питање основне историјске чињенице о природи и карактеру атифашистичке борбе у Србији. Али, то у исто време не значи да се може на начин како то чини Златоје Мартинов изједначавати НДХ-а и Недићев колаборационистички режим.

Дошли смо у позицију да смо везани за земље НАТО а да тамо наводно нећемо; да притом себе јавно убеђујемо да тамо нећемо, а чињенице говоре да се тамо сами гурамо (између осталог, и зато што смо се довели у позицију да немамо где и да морамо тамо) а да притом нисмо рашчистили око онога што је било 1999.

Пре него што анализирамо најважније а огледно „најнеуставније“ (као да норма може бити мање и више неуставна, sic!) одредбе ових усмено прихваћених међународних уговора (од стране председника Србије и премијера „Косова“), палијативно означаваних као „споразумевање ради нормализације“, вратићемо се неку деценију уназад

Нека уређују ствари у својој кући како хоће. Али онако како је та држава део њиховог идентитета, та црква коју у државном лонцу кувају је део мог идентитета. Црква жели дијалог и договор, али не жели уцене, манипулације и једнострана тумачења историјских чињеница