Моју пажњу привукла је заправо званична политика владе. Из мени нејасних разлога, Американцима је, најмање шест месеци пре бомбардовања испирала мозак причама о дивљацима Србима, чиме је, разуме се, требало да се оправда демонизација Југославије.

Ово време, када се буде писала историја српске државе, ће бити уписано црним словима јер овако нешто никада се у историји српског народа није дешавало. Ипак, као што је некада говорио Никола Пашић спаса нам нема али пропасти нећемо

Ђукановић је по ко зна који пут од 2006. нацртао мету и ставио жуту траку оним грађанима који су на референдуму гласали да држава Црна Гора живот настави у заједници са Србијом, а њих је, подсјећам га, скоро половина државе

Односом српских институција и медија према утамниченом пуковнику који се 1991. није латио пасоша него остао са породицом да служи народу у ратом захваћеном завичају, шаље се јасна порука онима од којих се очекује, не дај Боже ако затреба, да бране Српску и/или Србију.

8. марта 2000. године тадашњи високи представник, Волфганг Петрич, наметнуо је Одлуку о успостављању Брчко дистрикта. А та одлука почива на самовољи једног појединца, који се зове Робертс Овен

У аутоколонијалном делу наше јавности извршена је нормализација бестидности, а најбољи пример тога је однос према Српској православној цркви

Тада, 1945, било је много сведока и знало се шта се дешавало пре годину или две, знала се истина. А данас? Рачунају да смо немарни и да ћемо заборавити шта је било. Те српске мученике сада неко хоће да негира. Неће моћи.

Додика погрешно савјетују они којима је окружен, баш као што су га погрешно савјетовали и прошле године да Народна скупштина Републике Српске донесе Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, доводећи га тим својим незнањем и глупостима на оптуженичку клупу

На данашњи дан, пре годину дана, у вили ”Горица” у Подгорици, Његова Светост Патријарх српски г. др Порфирије и председник 43. Владе Црне Горе г. др Дритан Абазовић свечано су закључили Темељни уговор између Црне Горе и Српске Православне Цркве. Тога дана и на том месту, у складу са потврђеним и објављеним међународним уговорима, Уставом и правним поретком Црне Горе, Свештеним канонима Православне Цркве, Уставом и црквено-правним поретком Српске Православне Цркве, после пуних 11 година затворено је питање од великог значаја и за Цркву и за државу (2011.-2022.г.). Нешто касније, Темељни уговор је објављен у ”Службеном листу Црне Горе” (бр. 96/2022) и ”Гласнику” Српске Православне Цркве (бр. 8/2022). Уговор је ступио на снагу даном закључивања и од тада је постао део правног поретка Црне Горе и црквено-правног поретка Српске Православне Цркве.

Јеретички, квир ставови о разорном споју лажне демократије и аутошовинизма као српској судбини, писани под слободарским мотом – мислим дакле ботујем