Ако бисмо за некога могли рећи да се Богу наслужио и роду одужио, онда си то Ти, владико херцеговачки; онда си то Ти, старче завјетниче косовско-метохијски; онда си то Ти, Атанасије Српски!

Балкан је једно од можда најзамршенијих светских чворишта када се ради о идентитету. И сама Србија се суочава са питањима - ко смо ми Срби, шта смо и шта су други у нашем суседству и, како би требало да се поставимо?

Противуставна асиметрична федерализација Србије производи уставну, политичку, економску и територијалну неравнотежу и концепцијски поремећај који ће поступно утицати на интегритет и стабилност Србије.

Оно што Србија сада треба и мора да учини, јесте да доврши своју уставну обавезу у вези статуса Косова и Метохије. Та обавеза налаже усвајање посебног закона, практично уставног закона, о положају Покрајине у уставном систему Србије. То је наша обавеза и то не може нико да спречи

Нишлије су пре пола миленијума на Цетињу успешно подигле црногорским јунацима мајку цркву, а Кривокапић је Црној Гори донео своје стечено стручно знање магистра правних наука које је стекао у Нишу.

  Др Јован Душанић – Липљански, угледни економиста, научник и професор је посљедњих година са великом енергијом и љубављу посвећен јавним пословима који, бар наизглед нису директно везани за његову ужу професију. У разговору за Билтен Представништва РС у Београду, биће ријечи и о економији, али започињемо га питањима о његовој новој преокупацији

Стога апелујемо на вас да ускратите подршку оваквој погубној концепцији „децентрализације“ Србије. Покрајина Војводина у овом тренутку треба да добије само оне надлежности које су јасно дефинисане у чл. 183 Устава.

 Крилатица Александра Вучића годинама понављана „Не дам Трепчу, не дам Газиводе“ пала је у воду. И као што је све друго предао и препустио сепаратистима тако је и ово богатство и хидросистем који је Србија својим новцем изградила предао окупаторима и сецесионистима

Однос Штедимлије је најопречнији према Његошу, њега са једне стране сматра једним од утемељитеља „црногорског национализма под погрешним именом“(?!). А са друге стране истиче како је „пјесник Његош у својим литерарним дјелима остао чисти западњак са најмање православног у себи.

 Адил Зулфикарпашић, рођен 1921. у Фочи, заправо је из братства Ченгића који по његовом признању воде порекло од Исфендијар-бега из Ак Којунлуа, туркменске државе са подручја данашњег Азербејџана, Ирака и источне Турске, коју су покориле Османлије. Том приликом Исфендијар-бег и његова породица пресељени су у град Чангру у Анадолији, а његов син Кара Осман-хан 1550. бива послан у Босну. Неко време су се по месту порекла звали Чангрлићима, што је касније промењено у Ченгић. Ово је посебно интересантно између осталог и зато што присталице необошњаштва радо Србима пребацују да су „турска копилад“ док су они наводно „чисте крви“