Obratimo pažnju na nekoliko karakteristika političkih poduhvata Hašima Tačija – danas, primetićemo dosta sličnih elemenata sa Ibrahimom Rugovom – nekada. Element koji se ne javlja samo kod ove dve izvanredne osobe je njihova servilnost prema naređenjima međunarodne zajednice. 

Ban Ki-Mun je pod pritiskom kvinte , koja mu nameće taj datum , 15. jun , on ne bi smeo da oko toga popusti. Politika UN oko tako važnih stvari formuliše se u SB UN, u kome dolazi do balansa odnosa izmeću velikih sila, i Ban ne bi smeo da ga zaobiđe.

Kosovo su izgubili srpski evrounijati!Ovo je jedan od najvažnijih zaključaka koji bi srpski narod trebalo da izvuče iz najnovije istorijske lekcije.

U poređenju sa izborima od pre godinu dana, situacija se iskomplikovala kada je reč o aritmetici glasova u Parlamentu, jer je povećan broj jednačina i nepoznatih u unutarparlamentarnom sistemu koji uslovljavaju postizanje većine.

Do haosa oko prenosa ovlašćenja sa Unmika na Euleks je došlo zbog toga što Beograd pokušava da učvrsti kontrolu nad severnim Kosovom, srpskom enklavom u zemlji u kojoj veliku većinu stanovništva čine Albanci. Kosovske vlasti praktično nemaju kontrolu nad severnim delom zemlje.

Na snazi je još uvek Rezolucija 1244 UN, a u Savetu bezbednosti postoji jasan stav da ona ne može biti menjana bez prethodnog dogovora. Na kraju, tu je i misija EULEX, koja bez nove rezolucije UN ne može biti funkcionalna.

SDA i HSP jesu napukle po šavovima, dok je SDP nervozan od čekanja da strani faktor nadolazeću paralizu sistema na nivou BiH «presječe» oktroisanim ustavom. Međutim, pretumbavanja u izlogu ne znače pometnju u «platformaškom» magacinu.

Već prve reakcije pokazale su da Amerikanci ne odustaju od uhodane sheme, prema kojoj neprestano tvrde da žele da izađu bosanskog blata i prozivaju Brisel da preuzme svoju odgovornost za BiH.

Glavni kamen spoticanja između Banjaluke i Sarajeva ostaje u oprečnim konceptima uređenja BiH. Razlike su ogoljene u polemici koju je započeo predsednik RS unoseći u politički govor odrednicu “državna zajednica” za BiH.

Veliki deo naše politike prema Bosni bio zasnovan na isfantaziranoj verziji onoga što je ta država zapravo bila. Fantazmagorično je bilo uverenje da je pre ratova iz devedesetih godina BiH bila neka vrsta srećnog, tolerantnog, multietničkog i multikulturnog balkanskog Diznilenda.