Ja sam rešenje vekovnih antagonizama između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji video u kompromisu istorijskog i etničkog prava. Taj kompromis podrazumeva pravo Albanaca da se ujedine sa svojom maticom Albanijom, sa teritorijama na kojima su većina.

Srpske snage bezbednosti povukle su se sa Kosova u junu 1999. godine, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Umesto „multietničke demokratije”, NATO i UNMIK doneli su Kosovu albansku vlast i etničko čišćenje Srba, procvat kriminala i korupcije.

To su jasni principi naše politike: Kosovo je Srbija, ulazak celovite Srbije u EU, stalni ekonomski razvoj i bolji život građana. I, naravno, bespoštedna borba protiv korupcije i kriminala. 

Problem nije u tome što se „srpski nacionalisti“ odupiru „Zapadu“, kako to kažu oni američki novinari koji slave prvi amandman tako što imitiraju Stejt Dipartment, već u tome što je Bušova administracija pokušala da nametne vojno rešenje političkom problemu, kršeći povelju UN.

Nikakav „zavet predaka”, nikakve obaveza za potomstvo ne mogu da opravdaju to što će čovek protraćiti svoj život onako kako „traže preci”. Mi nemamo pravo ni zbog čega da ljudima ugrožavamo normalan, siguran, bolji život.

Dok Mićunović govori o „nama” i o boljitku „našeg” života, očigledno je da on pod tim ne podrazumeva čitavo naše društvo. To „mi” svakako ne uključuje naše sunarodnike na Kosmetu – čija nas „jedina moguća sudbina” navodno drži za taoce – već se definiše naspram njih.

Objavljivanje kosovske nezavisnosti dočekano je brzim diplomatskim priznavanjem od Vašingtona i pojedinih zemalja EU, uključujući i Nemačku. Ta nezavisnost i njeno priznavanje otvoreno krše rezolucije UN vezane za Kosovo i izvrgavaju ruglu celokupni sistem međunarodnog prava.

Srbija nije jedina zemlja koja je izgubila teritoriju. Evropska istorija 20. veka puna je gubitaka – u teritorijama i u ljudstvu. Srpskoj politici nije uspelo da umiri Kosovo. 

Slučaj Kosova i slučaj RS jesu različiti skoro u svakom pogledu. Bosna je (još više nego Kosovo) jedna istorijski nastala pokrajina u čija su istaknuta obeležja, sve do rata 1992-1995, spadale multietničnost i multikulturalnost.

Predati kontrolu Kosova i Metohije u ruke takvim organizacijama je isto kao vratiti Avganistan u ruke talibana. Nije bilo nikakvih garancija za sigurnost i bezbednost izuzetno male srpske manjine.