Jednoglasni stav Svetog arhijerejskog Sabora na poslednja tri zasedanja je — SPC se protivi podeli i priznanju Kosova i zato postoje konkretni razlozi. Svaka vrsta podele po Rezoluciji 1244 „de jure teritorije Srbije“ značila bi automatsko priznanje „nezavisne države Kosovo“ i nestanak Srba iz albanskog dela

Karata nije bilo u slobodnoj prodaji, iako je preko medija bilo najavljeno iz Rukometnog saveza CG da će biti prodavane na dan utakmice od 18.45 sati i to po 20 evra. Ali, to je bila laž, kao i sve što radi policijska hunta na vlasti.

Samo je pitanje vremena kad će svoje vojnike u okviru saradnje sa Nacionalnim gardama SAD poslati vojske Crne Gore, Bosne i Hercegovine, ali i Srbije, na neka druga ratišta u odbranu „američkih nacionalnih interesa“.

Ne mislim da je status najvažniji. Ne postoji nijedan razlog za žurbu, već samo kako ćemo što pre da rešimo kriminal i siromaštvo, sve ostalo je stvar razgovora i dogovora i oni ne smeju da budu vremenski limitirani. A da ja sada u žurbi platim račun Vučića i Tačija, to nema šanse

Srbi kao narod, nisu inherentno antisemitski nastrojeni. Uostalom, nijedan narod to nije. Istorijska istina je da je antisemitizam bio prisutan kod svih evropskih naroda i jedino je pitanje u kojoj meri.

Sve je, ali baš sve, plod hipokrizije kada je riječ o Tribunalu u Hagu. Počeću od samog čina njegovog stvaranja koji je protivpravan, a javnosti se sve vrijeme o tome govori sasvim suprotno. Naime, Tribunal za bivšu Jugoslaviju stvorio je Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), kršeći Povelju Ujedinjenih nacija

Sinod svesno odbija da prizna da su njegovi pravni argumenti neosnovani i uprkos tome nastavlja da insistira na njihovom usvajanju, tvrdeći da su odluke Sinoda konačne i da se o njima ne može raspravljati.

Ukoliko bi se i prihvatilo da je bio žrtva ideološkog i političkog progona (što je nesumnjivo) kako ga rehabilitovati od odluke Jugoslovenske vlade u izbeglištvu koja ga je lišila čina zbog saradnje sa okupatorom? Složen zadatak za pravnike ali i istoričare.

Proglas dve stotine javnih ličnosti, kojim se traži raspisivanje referenduma na kojem bi se građani izjasnili da li su za ulazak Srbije u NATO, nametnulo je još jednu vrelu političku temu.

I zato smo tako lak plijen geopolitičkim i političkim burama koje duvaju u ova vremena. Ispunjeni sobom, mi nismo u stanju da živimo sadržaj crkvenog života. A onda se sve institucije smišljene da Crkvu kao takvu obesmisle, da je predstave kao samo još jedno polje sukoba, aktiviraju da „pomognu“ „našu stvar“.