Zašto je potrebno da se ovaj međunarodni spor između Hrvatske i Srbije okonča, da li je u ovom predmetu prisutan uticaj Brisela-Berlina i koji je povod (ako postoji) za njihovo mešanje u ovom predmetu?

Na kraju, ali ne najmanje važno, pitanje je da li bi nas NATO uopšte primio u članstvo, sve i kada bismo ih molili. Jer alijansa funkcioniše na konsenzualnom načelu, s pravom veta svake članice.

Vlasti u Srbiji smatraju da se SPC ''meša u politiku '' kada iznosi svoj stav o KiM. Na primer , predsednik države je to izjavio nakon potpisivanja sramnog Briselskog sporazuma u aprilu 2013, [1] ali i nakon Sabora SPC 2018. (''loše mešanje u politiku '').

Vojvoda Marko je dostojanstveno trpeo sve te uvrede i poniženja. Sa druge strane, knjaz i kamarila oko njega nisu mogli da idu do kraja u obračunu sa tako popularnim čovekom. Marka nisu mogli da uhapse zbog korupcije, ili da ga proteraju kao druge istaknute vojvode iz tog rata.

Pitanje je, zapravo, kako će se Rusija tada postaviti, te da li će Vučić još jednom „zamoliti“ Dodika ili nekog drugog srpskog političkog vođu da postigne novi „kompromis“ u pravcu još jednog približavanja NATO-u, kao što je „zamolio“ Dodika prilikom potpisivanja pomenutog „Programa reformi BiH“? Ili će svi sačekati da Vučić najpre potpiše Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ili nekako drugačije „reši“ pitanje Kosova*?

Treba li Mitropolija i svi drugi da se odreknu svoga utemeljitelja na ovim prostorima – Svetoga Save, da bi bila podobna? Treba li da se odrekne Svetoga Vasilija Ostroškoga, kojeg je rukopoložio srpski Pećki Patrijarh ili Svetoga Petra Cetinjskog, kojeg je rukopoložio srpski Karlovački Patrijarh?

Protesti protiv ćirilice ne prestaju i dobijaju sve više pristalica. Osamnaestog novembra u Vukovaru je održan “Dan sjećanja”. Uz vukovarske domoljube i branitelje na pomen su došli i njihovi mnogobrojni saborci iz više gradova Hrvatske i od njih je obrazovana ogromna kolona.

Stvar čak nije samo u tome da bi se Srbija time otvoreno stavila na stranu i učestvovala u dejstvima čiji politički i moralni karakter je najčešće krajnje sumnjiv, već da bi se, na taj način, što i jeste glavni cilj svih zagovornika pristupanja Srbije NATO paktu, Srbija okrenula protiv Ruske Federacije

Jedanaest godina posle jednostranog akta Prištine, tri ključne države za međunarodno-pravni status Kosova – Španija, Kina i Rusija, su više nego ikada ranije čvrste na poziciji da ne priznaju njegovu nezavisnost.

Bilo je očigledno da nije znao, a još manje ga je to uopšte interesovalo,da je njihova svetovnost nastala tek posle 1945. godine, kada su komunisti počeli da od muslimana stvaraju naciju. Navodna svetovnost nije njihova urođena odlika, iako bi to izazivači sukoba u bivšoj Jugoslaviji, koji ne prestaju da vode antisrpsku propagandu, želeli da nametnu javnosti.