Промене у ставовима према дугу и ризику су такође повезани са новим дискурсом о социјалном правима. Потрошачка очекивања повезана са порастом животног стандарда нераскидиво су везана са све доступнијим банкарским кредитима. Наступа бум у изградњи, односно на тржишту некретнина, ширење малопродајног сектора, модерног рекламирања.

 Уз пар година домаћинског пословања, Србија би имала компанију која би била за понос и која се не би продала за „тепсију рибе“, како народ каже. Судбина Телекома може бити и показатељ за судбину овог друштва.

За нашу „златну коку” која носи велики профит, и Сертић и Вујовић и Вучић упорно понављају да нема перспективу, да не може да се „носи” са страним телекомуникационим компанијама... Невероватно!

Оно што данас имамо је дакле комбинација слабог раста и значајног повећања неједнакости. Резултат свега овога може бити мала мањина великих победника и велики број губитника. Али, такав исход би био избор, а не судбина. ‘Техно-феудализам’ није неизбежан резултат.

Нико не спори начелни захтев да пословање Телекома буде још профитабилније, организација рационалнија а модернизација бржа, али то нису разлози за продајутуђој државној компанији, страној држави, већ  разлог више да се Телеком задржи у власништву Србије уз предузимање одговарајућих мера?

Kорен нашег заостајања лежи у 19. веку (и раније), у којем је Србија остварила врло спор економски напредак. И током доброг дела 20. века обим увођења нових технологија није био као на Западу, што је додатно продубљивало наше заостајање.

Продуктивност радника у нашем јавном сектору не може бити битније нижа од продуктивности у осталим земљама Европе. Познато је да у услужних делатностима, које махом чине јавни сектор, нема драстичне разлике у продуктивности између земаља сличне културолошке матрице.

Влада се најновијим аранжманом са ММФ-ом обавезала да иде на продају Телекома – природног националног ресурса који обезбеђује високе приходе и значајан профит.

Једна од последица пуне примене ССП-а је смањења просечне стопе царинске заштите за пољопривредне производе са више од 20 одсто, колико је била 2008, када је започета постепена либерализација, на свега око два одсто.

Међународни рачуноводствени стандард 21 (IAS 21) представља економско оружје, које је неприметно, а истовремено веома моћно. Све док је на снази IAS 21 у садашњем облику и форми, земље у развоју и мање развијене земље, или боље рећи све земље осим Г7, имаће озбиљне економске проблеме.