субота, 08. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Хрватска у ЕУ и утицај на Србију
Економска политика

Хрватска у ЕУ и утицај на Србију

PDF Штампа Ел. пошта
Дејан Јововић   
четвртак, 29. август 2013.

(Сведок)

Као помоћник (и у функцији заменика) савезног министра за економске односе са иностранством (2000-2006) био сам главни преговарач за закључење свих билатералних споразума о слободној трговини наше земље са земљама региона Југоисточне Европе.

Мултилатерални споразум - ЦЕФТА (Central European Free Trade Agreement) је настао 2006. године из мреже 32 билатерална ССТ, који су били на снази од 2001. године.

Сви билатерални споразуми су имали робне листе, које су пренете у заједнички регионални ЦЕФТА споразум.

Преговори са Хрватском били су доста тешки и било је више рунди преговора пре закључења споразума 2002. и измене и допуне 2004. године.

Споразум је имао симетричан модел међусобне трговине. То је био једини споразум који је обухватао све пољопривредне производе (из главе 1 до 24 Царинске тарифе).

 

Пољопривредно-прехрамбена индустрија Србије је неконкурентна јер, поред осталог, 94 одсто извоза пољопривредних производа Србије у ЕУ чине производи нижих фаза прераде.

 

Робне листе за индустријске производе су добро испреговаране и све царине укинуте 1. јануара 2007, али у домену пољопривреде (који је имао три анекса), пошто се умешала "висока политика", биле су утврђене количинске  квоте за велики број најосетљивијих пољопривредних производа (ту су и дуван и цигарете). Квоте су расцепкане и за бројне пољопривредне производе утврђене су квоте са врло малим количинама роба у оквиру којих су ослобођене царине или са сниженим преференцијалним царинама.

Додатним протоколом 2011. извршена је даља либерализација трговине пољопривредним производима у оквиру ЦЕФТА.

Допунска либерализација трговине пољопривредних производа са Хрватском се примењује од децембра 2011, што подразумева бесцаринску трговинску размену за већину ових производа.

Принцип повећања преференцијалних квота није примењен на дуван и цигарете, шећер и шећерни сируп, чији увоз није додатно либерализован. После спроведене либерализације, преко 70 одсто тарифних ознака пољопривредних производа је потпуно либерализовано у размени између Србије и Хрватске.

**********

Стицањем статуса пуноправне чланице Европске уније 1. јула 2013. године Хрватска је престала да буде чланица регионалног ЦЕФТА Споразума, као и свих осталих билатералних и мултилатералних трговинских споразума, који нису у складу са заједничком трговинском политиком ЕУ.

Овим је Хрватска отпочела са применом свих правила и прописа које прописује ЕУ за своје чланице.

 

Србија неће моћи да извози у Хрватску производе које иначе не може да пласира на тржиште ЕУ, као што су свеже млеко, свињско месо, услед дејства унутрашњих техничких прописа ЕУ, који ће обавезивати и Хрватску.

 

Хрватска је прихватила заједнички режим трговине ЕУ који је у односу на Србију регулисан Прелазним трговинским споразумом (ПТС), односно Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП), Уговором о трговини текстилом и текстилним производима, као и унутрашњим правилима попут аутономних трговинских мера и техничким прописима ЕУ.

Изласком Хрватске из ЦЕФТА споразума настају промене у трговини у погледу структуре и обима робне размене у региону.

Поједини производи пореклом из Србије, из области аграра, имаће повољније услове пласмана на ЦЕФТА тржишту.

Ово ће бити последица смањења конкурентности ових хрватских производа на ЦЕФТА тржишту. Србија ће добити на значају у трговини у региону због повољнијих услова у погледу цене радне снаге. Очекујемо повећану мотивацију партнера из региона за организовање њихове производње у Србији, која ће бити намењена за пласман како на регионалном нивоу, тако и на другим тржиштима.

У области трговине пољопривредним производима треба рећи да је ССП/ПТС базиран на асиметрији у царинама пољопривредно-прехрамбених производа у корист Србије. Он Србији омогућава неограничен бесцарински приступ тржишту ЕУ за скоро све пољопривредно-прехрамбене производе, осим за шећер, вино, јунетину, пастрмке и шарана, за које постоје годишње квоте.

Србија ће већину својих производа моћи да пласира на хрватско тржиште по повољнијим условима него што је то било у оквиру ЦЕФТА споразума, где је међусобна размена за значајан број најважнијих производа била лимитирана квотама.

Према ССП Србија ће моћи да извози цигарете у ЕУ без царине, док ће царина за цигарете у Србији из ЕУ бити већа тј. 57,6 одсто. То се подразумева и за Хрватску као нову чланицу ЕУ.

Може се очекивати да ће доћи до количинског смањења увоза цигарета из Хрватске, с обзиром да ће оне бити скупље услед скоро четвороструког повећања царине. То ће за Хрватску погоршати услове извоза цигарета у Србију.

 

# Према ССП Србија ће моћи да извози цигарете у ЕУ без царине, док ће царина за цигарете у Србији из ЕУ бити већа тј. 57,6 одсто. То се подразумева и за Хрватску као нову чланицу ЕУ. Може се очекивати да ће доћи до количинског смањења увоза цигарета из Хрватске, с обзиром да ће оне бити скупље услед скоро четвороструког повећања царине. То ће за Хрватску погоршати услове извоза цигарета у Србију.

 

При томе треба имати у виду да је тржиште Хрватске веома затворено за стране цигарете посебним дискриминаторним режимом акциза. Према ССП свака дискриминација је забрањена тако да ћемо моћи да вршимо притисак на ЕУ да се такав режим исправи, ако и даље буде био на снази од Хрватске.

У складу са ССП, Србија ће и после 2014. године моћи да задржи царине за најосетљивије пољопривредне производе (рафинисано сунцокретово уље, бели шећер, шећерни сируп и дуван). Примена концесија договорених у оквиру ССП по хрватску страну биће неповољнија при извозу примарних пољопривредних производа на српско тржиште, из тог разлога што ће царине бити на вишем нивоу него што су биле у оквиру ЦЕФТА споразума.

Месни и млечни производи, али и свеже воће и поврће добиће нове више царине, па ће самим тим бити мање конкурентни на нашем тржишту.

Србија у размени са Хрватском стално бележи дефицит када је реч о пољопривредним производима, док у размени са ЕУ остварује суфицит?!

Тешко је оценити да ли ће се уласком Хрватске у ЕУ створити услови да се и са том земљом оствари суфицит имајући у виду да ће се у овој години укинути и смањити бројне царине за увоз из ЕУ, у складу са динамиком предвиђеном транзиционим периодом.

Посебан проблем привреди представља непризнавање сертификата о квалитету у међусобној трговини у региону и неусаглашеност домаћих стандарда са прописима ЕУ и СТО.

Србија неће моћи да извози у Хрватску производе које иначе не може да пласира на тржиште ЕУ, као што су свеже млеко, свињско месо, услед дејства унутрашњих техничких прописа ЕУ, који ће обавезивати и Хрватску.

Када је реч о трговини шећером са ЕУ, Србија већ сада годишње испуњава квоту за извоз у ЕУ (180.000 тона), а и има значајан извоз у Хрватску, што значи да без повећања квоте за извоз у ЕУ (тражи се повећање квоте за најмање 45.000 тона), Србија неће моћи да задржи садашњи ниво извоза у ЕУ и Хрватску.

Пољопривредно-прехрамбена индустрија Србије је неконкурентна јер, поред осталог, 94 одсто извоза пољопривредних производа Србије у ЕУ чине производи нижих фаза прераде.

Хрватска тражи од ЕУ оно што ЕУ није дала Бугарској и Румунији?!

Хрватска је упутила  захтев Европској комисији (ЕК) за ревизију ССП између Србије и ЕУ, као и осталих чланица ЦЕФТА и ЕУ, а ради заштите својих извозних интереса после уласка у ЕУ. Сагласност о томе и мандат Комисији за такав поступак одобрио је Савет министара ЕУ.

Представник ЕК је на састанку Унапређеног сталног дијалога између Србије и ЕУ, маја 2012., указао на то да ће се захтеви за ревизијом ПТС решавати тако да Србија не буде оштећена, односно да ако буде требало да чини уступке, онда ће и њој бити учињени одређени уступци.

Када су Румунија и Бугарска улазиле у ЕУ, тражиле су ревизију ССП са Хрватском са дугачком листом захтева из пољопривреде, али је ЕК прихватила само мањи број предлога, који је усвојила и хрватска страна.

 

 
Србија ће већину својих производа моћи да пласира на хрватско тржиште по повољнијим условима него што је то било у оквиру ЦЕФТА споразума, где је међусобна размена за значајан број најважнијих производа била лимитирана квотама.

 

ЕК је добила мандат од Савета септембра 2012. да уради усклађивање споразума са ЦЕФТА чланицама, тако да се одржи несметано функционисање тзв. “традиционалних трговинских токова”.

Званични преговори почели су крајем јануара 2013. године, па су у току интензивни разговори између ЕК и експерата српске владе о ревизији ПТС.

Са уласком Хрватске у ЕУ намеће се питање како ће се убудуће са њима трговати, односно да ли могу да задрже неке раније повластице које су имали по ЦЕФТА споразуму, што је посебно значајно за њихову једину фабрику цигарета у Ровињу. Главни проблем у досадашњим преговорима је то што ЕК за Хрватску тражи увођење квоте за извоз цигарета у Србију у износу од 1.625 тона годишње и то 25 тона без икакве царине и 1.600 тона по царини од свега 15 одсто, док би преко те количине била пуна царина.

Иначе, сама ЕУ током преговора о закључењу ЦЕФТА споразума 2006. године била је највећи заговорник увођења постојећег нивоа царине од 57,6 процената за увоз цигарета у Србију без икаквих изузетака, управо са циљем да би се заштитила домаћа производња цигарета до уласка Србије у ЕУ.

Овај захтев ЕК у вези са квотом за цигарете је неприхватљив за српску страну и у досадашњим преговорима на стручном нивоу су исцрпљене све могућности договора, па се решење мора тражити на високом политичком нивоу (европски комесари-влада Србије).

Дуванска индустрија у Србији сада очекује да се превазиђу разне нецаринске баријере које су ограничавале њен приступ тржишту Хрватске, као и да се са погоршањем услова пословања за хрватску компанију цигарета у Србији уласком Хрватске у ЕУ, компензирају губици за српске компаније у досадашњем периоду пословања на хрватском тржишту.

 

Закључак је да Хрватска хоће да користи све повољности које добија пуноправним чланством у ЕУ у виду неограниченог приступа тржишту од око 500 милиона становника, а да при томе задржи и привилегије које је имала у ЦЕФТА споразуму, па њен захтев који гура преко ЕК не би требало да прихватимо, што је и став наше дуванске индустрије и привредника из пољопривредног сектора и Привредне коморе Србије.

 

ЕК сматра да овим предлогом не долази до промена на тржишту, да ће се из Хрватске у Србију увозити исте количине цигарета и по истој царини, као и свих ранијих година, а да Србија добија много више тиме што ће стећи повољнији приступ хрватском тржишту, него што га је имала по ЦЕФТА споразуму.

Пољопривреди Србије није у интересу давање посебних уступака Хрватској, пре свега што то значи стварање повољнијих услова увоза пољопривредних производа у Србију из свих осталих чланица ЕУ.

Задржавање царине на увоз цигарета из Хрватске од 15 одсто (што тражи хрватска страна преко ЕК) би могло бити неповољно по Србију и њену привреду, пошто би то утицало на преиспитивање пословних стратегија домаћих произвођача цигарета, на смањење набавки домаћег дувана, смањење запослености у дуванској индустрији (око 1.700 радних места), смањење саме производње и извоза ових производа и сл.

Губитак за државни буџет био би око 7 милиона евра.

Закључак је да Хрватска хоће да користи све повољности које добија пуноправним чланством у ЕУ у виду неограниченог приступа тржишту од око 500 милиона становника, а да при томе задржи и привилегије које је имала у ЦЕФТА споразуму, па њен захтев који гура преко ЕК не би требало да прихватимо, што је и став наше дуванске индустрије и привредника из пољопривредног сектора и Привредне коморе Србије.

Ако би влада морала, по притиском ЕК, да прихвати увоз цигарета и дувана из Хрватске по повлашћеној царини, онда треба захтевати одређену компензацију у смислу повећања квоте, пре свега, за извоз сећера и вина у ЕУ.                            

Аутор је научни саветник и редовни члан НДЕС

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер