Мере Владе Србије – истина и лажи

Влада Републике Србије све време покушава да убеди грађане да су „мере предузете на плану економије добре, успешне и да имају позитиван резултат и на животни стандард, на развој и раст економије“. Да ли је то баш тако и да ли је оно што прича власт истина или обмана?

Утисак је да власт лукаво користи само оне податке који јој иду у прилог, без сагледавања целине и без укрштања података.

Истина и лаж бр.1

Премијер Владе Републике Србије г-ђа Брнабић је изјавила да је пад БДП-а од 0,9% у првој половини године одличан резултат с`обзиром на околности, да је запосленост стабилна и да се очекује даљи раст и развој економије кроз улагања у „велике инфраструктурне пројекте“.

Она није рекла да просечан раст БДП-а у Србији у последњих 5 година износи 3,1% и да по том параметру Србија спада у економије са најспоријим растом у Европи.То практично значи да сваки пад, па макар и од 1% Србију враћа коју годину уназад. Поједини искусни економисти процењују да ће пад у 2020.години бити још већи.

Председник Републике Србије г-дин Вучић је отишао и корак даље, па је констатовао да је индустријски раст у јуну 2020.године већи за 2,6% у односу на индустријски раст у јуну 2019.године. Тврди да је то одличан показатељ с`обзиром да економије у свету бележе пад укупне економске активности и до 14%?!

Председник  дакле пореди пад укупне економије целог света у једном кварталу, са месечним растом само једног од параметара који се анализирају у Србији. Није неопходно да сте економиста по струци, па да уочите поређење неупоредивог. Г-дин Вучић са друге стране потпуно игнорише процене да ће пад српске економије до краја године бити и до 10%!

ММФ-а јавно признаје да је светска економија у расулу! Пад укупне економије ЕУ у другом кварталу 2020.године је око 12% и то је највећи пад економије ЕУ још од 1995. године. Пад укупне економске активности у САД, као највећег спољнотрговинског партнера ЕУ, у другом кварталу 2020.године износи 32% !!!

Флеш процена кретања српске економије у другом кварталу 2020.године говори да смо остварили пад од 6,5%. Фискални савет упозорава да овакав ниво пада српске економије није последица вођења добре економске политике од стране владе Републике Србије, већ структуре економије у којој преовладавају производи нижег степена прераде, сировине и полуфабрикати!

Стручњаци процењују дуг опоравак светске економије, посебно високо развијених земаља, односно оних земаља код којих у структури економије доминирају производи са високом стопом додате вредности.

Уважавајући ову чињеницу, Србија ће се неминовно суочити са последицама пада економске активности у ЕУ, где је до сада остваривала преко 60% спољнотрговинске размене. Смањивање економске активности Србије осетиће се и у размени са читавим светом, не само са земљама ЕУ, током ове и наредне године сигурно.

Није за очекивање брз и лак опоравак српске економије у другој половини 2020.године у тренутним околностима, јер и ММФ најављује опоравак светске економије тек од следеће године, али и то су тренутно само предпоставке. Системом спојених судова, у наредном периоду, криза ће се преливати на Европу и даље, па тако и на Србију, јер Србија неће имати коме да прода своје производе. Зависиће од покретања привреде у свету!

Властима и свим лицима одговорним за вођење економске политике у Србији годинама уназад, уместо незаслужених и изнуђених похвала треба упутити нека веома озбиљна питања попут:

• Зашто је структура српске економије лоша?
• Зашто у структури доминирају производи нижег степена прераде?
• Зашто смо на дну европске лествице земаља по степену развоја?
• Које мере планирате да предузмете како бисте решили  све проблеме? 
• У ком року очекујете ефекат планираних мера?

Питања се сама намећу и гомилају, а једини одговор који председник и влада имају јесте накарадно и погрешно поређење неупоредивог.

Истина и лаж бр.2

Покушаји Владе Србије да грађанима прикаже да су мере које предузимају на плану економије добре, успешне и да имају позитиван резулатат и на животни стандард и на развој и раст економије су свакодневни. Да ли је то тако и да ли је оно што прича власт истина или обмана?

Већ смо писали о утиску да власт користи само оне податке које јој иду у прилог, издвајајући на бесмислен начин податке из неке целине и без укрштања података који се могу међусобно поредити. Често се за поређење користе сасвим разнородни и неупоредиви подаци.

Из многобројних дискутабилних изјава премијера Владе Републике Србије г-ђе Брнабић издвајамо и изјаву да је запосленост у Србији стабилна и да се очекује даљи раст.

Министар за рад г.Ђорђевић је отишао најдаље, тврдећи у јулу месецу да је према показатељима запосленост у мају 2020.године порасла у односу на запосленост у мају 2019.године. и логично, из овога извлачи закључак да је Србија на добром путу.

Пратио га је и Републички завод за статистику са истом тврдњом.

До сумње у ове званичне изјаве долази ако се подаци компарирају са подацима Националне службе за запошљавање. Наиме, према подацима НСЗ-а, званичан број незапослених је, у месецу мају, повећан за око 10.000.

Ако је ситуација „стабилна“, како тврди премијер, или се број запослених повећава по тврдњи министра, како то да се у истом периоду истовремено повећава и број незапослених по званичној евиденцији Националне службе за запошљавање. Нема логике?!

Такође сумњу подгрева чињеница да још увек нема званичних података надлежних, да су изјаве дате на основу процена и да ће се право стање ствари знати тек од августа месеца, посебно након сагледавања података о неформалној заспослености.

Тврдње представника власти да је стање стабилно, што се запослености тиче, изазивају сумњу и код представника струке!

Чланови Фискалног савета, баш као и представници Економског факултета у Београду, тврде да правих и реалних података о запослености у овом тренутку нема. Тврде такође, да у наредених месец или два нећемо видети реални слику како због законских ограничења и уговора о раду, тако и због државног програма исплате минималца за предузећа и предузетнике у приватном сектору, који су утицали на смањење, или барем на одлагање отпуштања запослених у делу формалне запослености.

Очекивања су да ће се неповољни трендови запослености, посебно у приватном сектору, наставити у другој половини године, а још драстичније наредне године. Већа и значајнија отпуштања се очекују непосредно по истеку програма државне помоћи за исплату минималца

Очекивања су да ће се неповољни трендови запослености, посебно у приватном сектору, наставити у другој половини године, а још драстичније наредне године. Већа и значајнија отпуштања се очекују непосредно по истеку програма државне помоћи за исплату минималца.

На неповољни тренд по питању запослености утицаће и значајнији повратак људи из иностранства, који услед пада привредних активности у свету неће имати посао тамо где су радили пре кризе.

Ни једна власт од 05.октобра до данас није достигла укупан број запослених из 2000. године од 2.264.000 запослених. Према томе изјава Министра за рад г-дина Ђорђевића, о 2.197.000 укупно запослених у Србији у месецу мају 2020.године и не представља никакав посебан податак.

Ако се узме у обзир да је на крају 2019.године укупан број запослених у Србији износио 2.202.000 запослена, онда се види и пад у односу на само који месец раније, па је евидентно да је радост министра без основа.

Остаје чињеница и да је ова власт простом променом начина регистровања запослених лица, само у току једне године у списак запослених увела безмало 200.000 људи. То је урађено у периоду када је Србија имала и негативне стопе раста БДП-а или стопе раста готово равне нули, па се из тога не може извући закључак да је повећање броја запослених последица повећања привредне и економске активности, већ административних одлука власти у том тренутку.

Не видимо ниједан разлог за задовољство представника власти, већ напротив све говори да морају бити веома забринути на основу анализе ових података. Нажалост, можемо најавити веома тежак и суморан период који нам предстоји, посебно у делу запослености, који ће отворити и низ других веома сложених и комплексних питања за ову власт.

Истина и лаж бр.3

У претходна два наставка писали смо о покушајима Владе Републике Србије да нас убеди да су мере које предузимају на плану економије добре, успешне и да имају позитиван резулатат и на животни стандард и на развој и раст економије и доказали да се ради о обмани.

А шта још можемо рећи о нашој економији у овом тренутку?

Током ове године дошло је до додатног повећања задужености која у овом моменту је негде око 26 милијарди евра и која представља значајно оптерећење

Анализом података можемо говорити о не баш добром положају у коме се она налази. Током ове године дошло је до додатног повећања задужености која у овом моменту је негде око 26 милијарди евра и која представља значајно оптерећење.

Спољнотрговинска размена у периоду јануар – јун се смањује, и мања је за око 8% у односу на исти период предходне године. Дефицит спољнотрговинске размене је и даље велики и у јуну је износио око 2,9 милијарде евра, при чему је покривеност извоза-увозом и даље релативно ниска и износи око 73%.

Током 2019.године спољнотрговински дефицит је покриван доминантно страним инвестицијама, а како ће бити покривен у 2020.години остаје велико питање, јер због кризе у свету може се очекивати смањење како дознака које наших људи запослени у иностранству шаљу у Србију, тако и инвестиција. Као најреалнија опција поново остаје задуживање, које сасвим сигурно неће бити јефтино и додатно ће угрозити макроекономску стабилност земље.

Сагледавањем привредних активности у јуну месецу (смањење извоза за око 7% и смањење увоза за око 5%), можемо слободно рећи да се спољнотрговинска активност успорава и да се очекује наставак тог тренда и у другом делу године

Сагледавањем привредних активности у јуну месецу (смањење извоза за око 7% и смањење увоза за око 5%), можемо слободно рећи да се спољнотрговинска активност успорава и да се очекује наставак тог тренда и у другом делу године.

Поред свих ових чињеница наша привреда се суочава и са још једним проблемом, а то је недостатак квалитетне и квалификоване радне снаге. Према неким анкетама послодаваца које су рађене, потребе за квалификованом радном снагом су и до 3 пута веће од тренутних капацитета. НСЗ износи податак да је током ове године, у првих 6 месеци, од 30.000 захтева послодаваца, из НСЗ је одговорено на једва 12.000, а остало је нерешено.

Са друге стране, од око 391.000 предузећа и предузетника регистрованих у Србији, на дан 31.12.2019.године, њих око 43.000 је било у блокади у јулу месецу 2020.године, са укупним износом блокаде од око 237 милијарди динара (око 2 милијарде евра). То значи да око 11% српске економије је несолвентно и не може да измирује своје дугове, што је податак који сваког ко је одговоран треба да забрине.

Изјаве из врха власти упућују на то да су пре годину дана горе наведени подаци били још гори, односно да је око 57.000 привредних лица дуговало око 318 милијарди динара, не охрабрује ни мало, већ говори да одговорни за вођење економске политике у Србији нису нашли адекватно решење за овај велики проблем. Ово нам говори да ситуација у српској привреди није била сјајна ни пре кризе, а сад можемо очекивати само погоршање ситуације, посебно по истеку ефеката другог круга државне помоћи.

Флеш процена из државне статистике каже да је пад БДП-а у другом кварталу 2020.године у односу на исти период прошле године, износи 6,5%. Из Фискалног савета поручују да је ово највећи пад економске активности још од 1999.године и бомбардовања Србије. Пад из 2009.године био је 3,5%, као последица рецесије и кризе у САД и свету уопште, а пад из 2014.године је био 4%, као последица великих поплава које су нас задесиле.

Власт у Србији нема чему да се радује нити да шаље оптимистичке поруке. Следи нам један од најтежих периода, који пропаганда не може сакрити лаичким тврдњама да је код нас боље него у свету

Сагледавајући ово закључујемо да власт у Србији нема чему да се радује нити да шаље оптимистичке поруке. Следи нам један од најтежих периода, који пропаганда не може сакрити лаичким тврдњама да је код нас боље него у свету.

Ове податке и чињенице, односно истине и обмане ове власти у вођењу економске политике, износимо пре свега како би грађане упутили и упознали са чињеничним стањем и реалношћу у којој се налазимо. Ови подаци су нажалост познате властима, а последице нерада и нестручности ове власти ће трпети пре свега грађани, који ће касно увидети све преваре и манипулације бројевима и подацима.

Данас је потребно стручности и знања много више него у последњих 15 година, и ова криза се може као бумеранг вратити овој власти, а грађани, као врховни ауторитети и они који бирају, знаће да дају коначну оцену.

(Аутор је председник Савета за економију, привреду и финансије Српског покрета Двери)