недеља, 19. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Место Београда на новом „Путу свиле“ - кинеске компаније и инвестиције главни генератор садашњег српског индустријског раста
Економска политика

Место Београда на новом „Путу свиле“ - кинеске компаније и инвестиције главни генератор садашњег српског индустријског раста

PDF Штампа Ел. пошта
Горан Николић   
среда, 08. мај 2024.

Диверзификација страних, махом „greenfield“ инвестиција, повезано и са практичном стагнацијом у еврозони од 2020, донела је несумњиву корист српској индустрији. Управо су улагања кинеских фирми доминантно генерисала динамичан раст домаће индустријске производње. Сарадња са земљом која има вишак слободних средстава и компаније које послују на високом технолошком нивоу, те су последично способне да продукују глобално конкурентан извоз, без сумње је добитна комбинација. Здрав, и чини се одржив раст српске индустрије, који од почетка 2020. знатно надмашује онај који остварује већина европских држава, може се добрим делом повезати са повећаним ангажманом кинеског капитала у нашој земљи. Са растућом присутношћу фирми из Кине у Србији уско је повезан и пораст домаћег извоза, не само у ту државу.

Кинески председник Си Ђинпинг и српски председник Александар Вучић у Београду, 8. маја 2024.

Посета Србији вероватно најмоћнијег човека на планети, председника Кине Си Ђинпинга, изазива пажњу светске јавности. Индикативан је текст лондонског „Фајненшел тајмса“, који одабир земаља види као геополитички мотивисан. Гледано кроз призму аналитичара из Лондона, из стратешких и економских разлога Пекинг жели да наруши јединство НАТО-а и ЕУ. Повезано с тим, свака од три земље које Си посећује, Француска, Србија и Мађарска, има одређени потенцијал за отварање пукотина у постојећем међународном поретку.

Србија једна од 28 земаља оснивача кинеске глобалне иницијативе „Појас и пут“, чији се инвестициони обим процењује на невероватних 900 милијарди долара

Наравно, посматрано из угла кинеских стратега то изгледа другачије, јер се држање земаља НАТО-а ван Азије, те спречавање САД да повеже своје савезнике у Азији и Европи, сматра виталним националним интересом. У том смислу, Пекинг цени француске напоре да ЕУ постигне „стратешку аутономију“ од Вашингтона, као и изјаву Емануела Макрона да Европа нема интереса да брани Тајван.

Српски део Сијеве европске туре дао је кинеском лидеру шансу да пошаље геополитичку поруку – посета се поклопила са 25. годишњицом НАТО бомбардовања кинеске амбасаде (у том контексту, описи Србије у неким од западних медија као „Тројанског коња“ Пекинга у Европи не изненађују). Трећа станица је Мађарска, која је блокирала неколико анти-кинеских резолуција ЕУ.

Некадашња зграда Амбасаде НР Кине у Београду, коју је НАТО бомбардовао 8. маја 1999.

Сијево путовање у Европу такође има снажну економску компоненту. Овде је Француска тежак преговарач, јер је у питању будућност аутомобилске индустрије те државе, која је под снажном конкуренцијом електричних возила из Кине. С друге стране, недавна посета немачког канцелара Олафа Шолца Пекингу је, пре свега, одражавала страх немачких произвођача аутомобила од трговинског рата. То је очигледно у потпуној супротности са ставом Париза, који је успео да излобира да Брисел покрене истрагу о кинеским државним субвенцијама за ту врсту производње.

Индикативно је да најмање један кинески произвођач електричних аутомобила планира да користи Мађарску као производну базу. На тај начин ће Пекинг делимично услишити захтеве Брисела, јер ће електрична возила те кинеске фирме више од половине своје производње лоцирати у Европи. Најважније, тзв. „decoupling“ и „derisking“ САД и ЕУ од Кине, тј. напори да се смањи робна, и посебно технолошка размена Запада с другом привредом света, дају резултате. То се огледа у значајном паду увоза из Кине и дефицита са њом (за 27%), те драстично мањим инвестицијама ка тој земљи.

Пад дефицита ЕУ у размени са Кином, 2013-2023.

Раст домаћег извоза у Кину

Посета огромне кинеске делегације предвођене лидером земље трима европским државама и њене геополитичке импликације су део шире слике, која илуструје крупне глобалне политичке промене. Међутим, оно што је за Београд важније је како побољшање односа са Пекингом утиче на домаћу економију.

Директне авионске линије са Кином или бројни туристи из те земље у нашем главном граду су позитивне промене, али оно што сваки макроекономиста прво посматра је размена, кредитни токови и, посебно, инвестиције. Све три компоненте бележе снажан раст, а Србија је та која, као далеко мања економија, има пропорционално веће бенефите од билатералне сарадње. Пре него што се будемо осврнули на спољнотрговинску размену две земље, треба нагласити да Кина спада у пет највећих поверилаца Србије (тренутно Пекинг потражује 4,6 милијарди евра). То је добрим делом повезано са чињеницом да је Србија једна од 28 земаља оснивача кинеске глобалне иницијативе „Појас и пут“, чији се инвестициони обим процењује на невероватних 900 милијарди долара.

Учесници трећег Форума "Појас и пут", одржаног у Пекингу 18. октобра 2023.

Оно што је важно је да су зајмови базично усмерени ка инфраструктурним пројектима, те да су камате релативно ниске (до пре неколико година биле су реално негативне, што је својеврсни парадокс), тј. упоредиве с онима које даје Европска банка за обнову и развој или Светска банка, али без „претераног условљавања“.

Управо су ти кредити заслужни за завршетак или пак извођење важних развојних пројеката у Србији, попут брзе пруге Београд-Нови Сад, деоница аутопута „Милош Велики“, обилазнице око Београда, реконструкције термоелектране Костолац, изградње Пупиновог моста.

Ваља поменути и то да ће размена, али и инвестициони токови, између две земље додатно бити поспешени скорим ступањем на снагу споразуму о слободној трговини, где ће за више од 60% производа царине бити аутоматски укинуте. Из Србије ће под тим условима пут Кине моћи да крену јабуке, брескве, шљиве, лубенице, житарице, месне прерађевине, вода, пиво, џемови, као и индустријски производи од гвожђа и челика, котлови за централно грејање, пумпе за гориво, хидрауличне турбине, бела техника, седишта, дрво, фармацеутски и козметички производи, средства за чишћење, производи од пластике, минерална ђубрива, текстил и други.

Робна размена Србије и Кине, 2016-2024.

За додатну шестину царинских позиција то бити урађено постепено у наредних пет година. У тој категорији су вино, кромпир, лук, парадајз, краставци, печурке, грожђе и друга роба. Готово 10 одсто производа обе стране за 10 година ће се извозити потпуно без царина, око четири одсто за 15 година. За нешто мање од 10 одсто њих ће царине наставити да важе и после примене споразума.

Ако се посматра почетак ове године, односно прво тромесечје, Србија остварује веома повољну динамику размене са Кином. Наиме, робни извоз Србије у ту земљу порастао је чак 51%, док је увоз из те земље незнатно смањен. Последично, удео Кине у домаћем робном извозу снажно се увећао, на 5,2% (са 3,4%), док је учешће те земље у домаћем увозу остало практично непромењено (деветина укупног увоза).

Удео Кине у робној размени Србије, 2016-2024.

Ако би се овај сјајан тренд наставио, што је ипак сувише оптимистична претпоставка, онда би покривеност увоза извозом порасла на чак 40%, са 25% током 2023, што је драматичан пораст у односу на раније године, када је покривеност дуго била испод 10%. Истина, интензитет раста робног извоза у 2023. је био релативно скроман (повећање за 4%, на 1,046 милијарди евра), док је увоз чак благо смањен (за 5%), али је и поред тога износио огромних 4,5 милијарди евра. Међутим, оно што је постала непобитна чињеница је да је Кина, после Немачке, убедљиво најважнији трговински партнер Србије, престигавши и Италију и Русију, земље које су дуго биле у „првој тројци“.

Кина, после Немачке, убедљиво најважнији трговински партнер Србије, престигавши и Италију и Русију, земље које су дуго биле у „првој тројци“

Иначе, водећи извозни производи Србије у Кину су руде бакра и концентрати, те катоде и секције катода од рафинисаног бакра. Када је у питању увоз из те земље, њега добрим делом чини телекомуникациона опрема и апарати, али и разноврсни производи широке потрошње који су ценовно конкурентни и на глобалном нивоу.

Водеће земље у спољнотрговинској размени Србије 2013. и 2023. године

Убрзана динамика инвестиција из Кине

Међутим, од приче о размени две земље, где је Србија и поред убрзавања динамике извоза још увек у великом дефициту, чини се далеко важнијом друга компонента економских односа две државе – директне инвестиције Кине у Србији. Наиме, све указује да су управо кинеске инвестиције пресудно утицале на то што је Србија и даље на колосеку динамичног раста индустријске производње, што је у потпуној супротности са трендовима у еврозони.

Кренимо од обима инвестиција из те земље. Од 2010. до 2023. године, стране директне инвестиције из Кине износиле су преко пет и по милијарди евра, од чега је доминантан део (5,3 милијарде евра) остварен од 2016. Највећи приливи су забележени у прерађивачкој индустрији, и то у производњи делова за аутомобиле и основним металима, рударству (пре свега експлоатација руда), грађевинарству и финансијском сектору. И сам број регистрованих привредних субјеката у којима су (међу оснивачима и власницима удела) физичка и правна лица из Кине, чак 3346, такође указује на растући значај те земље за домаћу економију.

Седиште компаније „Serbia Zijin Copper doo“ у Бору

Иако се производна прилагодљивост и отпорност српске индустрије објашњава њеним преображајем, тј. поправљањем њене технолошке структуре и унапређеног квалитета почевши од 2015, далеко боља динамика домаће индустријске производње у односу на ону у земљама еврозоне (што до пре неколико година није био случај, будући да је постојала висока зависност домаће индустрије од трендова у Немачкој и другим већим економијама ЕУ) указује да постоји додатни фактори који то објашњавају.

Студија Ивана Николића у најновијем броју МАТ-а је индикативна. Он је анализирао резултате 28 компанија у 2023-24. које имају највеће учешће у бруто додатој вредности (БДВ) домаће индустрије (те фирме заједно чине скоро половину укупне индустрије, тачније 46,9%). Компаније су разврстане у шест различитих група, према земљи порекла капитала.

Економија Србије је током 2023. остварила реални раст БДВ-а од 2,9%, а посматрани скуп компанија је тиме допринео са четвртином једног процента (како је у 2023. допринос укупне индустрије расту БДВ-а Србије износио 0,45%, следи закључак о доминантном доприносу посматраних 28 корпорација том резултату).

Уколико посматрана предузећа разврстамо према пореклу власничког (инвестиционог) капитала намеће се врло интересантан закључак. Наиме, остварени прираст БДВ-а у највећој мери потиче из активности кинеских компанија (нарочито „Serbia Zijin Bor Copper doo“ и „YURA Coproration doo Rača“, које су у током 2023. увећале производњу за 55,5%, тј. 11,9%). Већина осталих предузећа су у просеку забележила стагнацију производње или пад.

Покривеност робног увоза и извоза између Србије и Кине (у %)

Резултати за прво тромесечје 2024. још убедљивије потврђују доминацију компанија из Кине. „Serbia Zijin Bor Copper doo“ је у односу на исти период 2023. више него удвостручила своју производњу. Компанија „Serbia Zijin Mining doo Bor“ је забележила раст производње за 16,9%, а „Yura Corporation doo Rača“ за 15,4%. Од четири анализиране фирме из Кине једино је производња у „HBIS Group Serbia“ смањена, и то благо (за 3,9%).

Управо су улагања кинеских фирми доминантно генерисала динамичан раст домаће индустријске производње

Резултати осталих група предузећа су били негативни, што указује да је допринос 28 највећих корпорација (од 0,29%) расту привредне активности, који је износио високих 4,6% у прва три месеца ове године, доминантно последица активности фирми из Кине. Иначе, у анализу нису биле укључене остале велике домаће компаније које су настале као последица кинеских инвестиција у нашој земљи, попут Linglong Tire, Minth Group, Mei Ta, Hisense Group, Johnson Electric, Xingyu Automotive, Yanfeng…

Добитна комбинација

Из претходне анализе намеће се закључак да је диверзификација страних, махом greenfield инвестиција, повезано и са практичном стагнацијом у еврозони од 2020, донела несумњиву корист домаћој индустрији. Управо су улагања кинеских фирми доминантно генерисала динамичан раст домаће индустријске производње.

Кинески летећи аутомобил "XPeng X2" на изложби у Пекингу, септембра 2023.

Србија је земља гладна капитала, тј. инвестиција. Сарадња са земљом која управо има вишак слободних средстава и компаније које послују на високом технолошком нивоу, те су последично способне да продукују глобално конкурентан извоз, је без сумње добитна комбинација. Здрав, и чини се одржив раст српске индустрије, која од почетка 2020. знатно надмашује онај који остварује већина европских држава, може се добрим делом повезати са повећаним ангажманом кинеског капитала у нашој земљи. Са растућом присутношћу фирми из Кине у Србији уско је повезан и пораст домаћег извоза, не само у ту државу.

Посета Београду делегације из Пекинга, коју чини чак 400 људи, извесно ће бити подстрек билатералним економским односима. На крају, само потписивање 29 споразума о сарадњи, међу којима ће бити и један који се, како се најављује, односи на велику инвестицију у веома перспективној области, охрабрује.

(РТС)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер