Преглед реакција на обустављање изградње гасовода ''Јужни ток''

Изјава Владимира Путина да се изградња Јужног тока обуставља, изазвала је бројне реакције у земљама кроз чије територије је овај гасовод требало да пролази, али и шире.

''Најава обустављања тог пројекта за Србију није добра вест'', рекао је премијер Александар Вучић. ''Србија је у гасовод уложила доста и радило се седам година'', па је рекао да ће разговарати и са председником Русије Владимиром Путином и другим руским званичницима.

Председник Републике Српске Милорад Додик назвао је ''драматичном“ новост о одустајању Русије од пројекта ''Јужни ток“ и рекао да не схвата став развијених земаља Европе које блокирају изградњу гасовода. ''Русија је рекла да она не може да направи ‘Јужни ток’ ако Европа то не жели. Пре неколико година је направљен ‘Северни ток’ из истих извора и дошао је у Немачку и развијене земље Европе и није било ниједног кубног метра смањења испоруке гаса све време кризе у Украјини“, рекао је Додик и запитао се: ''Зашто се нама не да да под истим условима направимо ‘Јужни ток’? Зашто ми морамо да размишљамо о томе да нисмо енергетски обезбеђени у будућности?“

Бугарска сматра да је одустајање од „Јужног тока“ тактички потез Русије. Одлука Русије да обустави реализацију пројекта „Јужни ток“ само је тактички потез, рекао је заменик председника енергетске комисије бугарског парламента Мартин Димитров. „То је тактички потез Путина и Русије. Они ни случајно неће одустати од ‘Јужног тока’. Ако би пројекат евентуално био преоријентисан на Турску, он би самим тим био скупљи и економски неизводљив. Према томе, све што се дешава само је тактички потез са циљем да се повећа притисак на Бугарску и на Европску комисију“, пренео је његове речи ТАСС. „Ми ни у ком случају не треба да попустимо нити да одступимо од својих ставова. За нас је важно да пројекат доноси профит, у противном он нема смисла“, навео је Димитров.

„Коначна одлука о гасоводу је у рукама Русије и Европске уније. Желим да скренем пажњу на чињеницу да ако Русија поштује европске законе, нико неће бити против тог пројекта. Истовремено, нема показатеља из Русије да ће Москва то урадити“, рекао је председник Бугарске Росен Плевнелијев.

Заменица бугарског премијера Меглена Кунева је на извештаје о отказивању изградње гасовода Јужни ток рекла да Бугарска жели пројекат који је економски исплатив и усклађен са прописима Европске уније. Бивши министар енергетике Бугарске Трајчо Трајков је у интервјуу првој приватној ТВ станици рекао да ''Владимир Путин покушава да изађе из међународне изолације, показујући мишиће Западу''. Бивши министар каже да је ''одлука донета по нахођењу Путина'' и да је ''зачудила све: Државну думу РФ, министра енергетике Александра Новака, па чак и директора Гаспрома Алексеја Милера''.

Потпредседник бугарске владе, Томислав Дончев, изјавио је да Бугарска сада очекује "специјалан третман" ЕУ како би ублажила штету насталу због отказивања пројекта. "Ако нема пројекта, то је губитак за Бугарску. Бугарска не може бити монета за поткусуривање у овој сложеној геополитичкој ситуацији. Не може бити стављена у такву улогу".

Мартин Владимиров, специјалиста за енергетику из Софије, рекао је у изјави за ББС да је ово можда ''Путинов блеф, како би се владе заинтересованих земаља ујединиле против Европске комисије''. Украјински експерти су у изјави истој станици навели да се одустало из економских разлога са понуђеним политичким објашњењем, јер ''нема смисла трошити оволике количине новца на пројекат који није неопходан Европи''.

Јужни ток је, према Ројтерсу, заправо жртва пригушене европске тражње за гасом и пада цена енергената, али и противљења Европске комисије том пројекту, која је пре неколико месеци приморала Бугарску да одложи градњу гасовода услед сопственог сукоба са Русијом због кризе у Украјини.

Даље се наводи да је за један број земаља југоисточне Европе Јужни ток био мера обезбеђења против понављања ситуације из јануара 2009. године, када је ценовни спор између Кијева и Москве прекинуо транзит гаса преко Украјине, због чега су те земље имале несташицу горива током зимских температура испод нуле. Као једно од потенцијалних решења тог проблема, Ројтерс помиње предлог повезивања словачког гасног чвора - који се попуњава гасом из различитих извора - са земљама Балкана и то путем гасовода који ће се кретати југозападним ободом Украјине преко Румуније до Бугарске.

"С обзиром на околности, то је најбоље расположиво економско и стратешко решење", изјавио је директор оператера словачког гасовода Еустрим, Томаш Марачек. Ројтерс је подсетио и на предлог о градњи терминала за течни природни гас на хрватском острву Крк, при чему би танкери који превозе катарски, алжирски и евентуално амерички гас (компримован, а отуд и скупљи) долазили до Крка, одакле би тај гас био испоручиван у Мађарску и у остале земље Балкана. Као трећу опцију, Ројтерс је навео Трансатлантски гасовод који би требало да допрема гас из Каспијског мора преко Турске до Европе.

„Када кажем да се позиција Европске уније није променила о ‘Јужном току’, то значи да све што се догађа на територији Уније и у земљама партнерима Европске уније мора да поштује правила Уније. То очигледно важи и за ‘Јужни ток'“, рекла је комесарка ЕУ за спољне послове Федерика Могерини.

На састанку Федерике Могерини и Џона Керија, 3. децембра, како преноси ЕурАктив, саопштено је да ''отказивање Јужног тока неће повећати рањивост ЕУ'' и да је'' неопходна диверзификација снабдевања гасом''. Наведен је пример Балтика.

Из Русије су поручили да су они који су срушили „Јужни ток“ могућу кризу морали унапред да сагледају: „Председник Путин је веома јасно рекао да љубави не може бити на силу. Русија ће наћи друге начине за реализацију својих планова за снабдевање других региона гасом“, рекао је Александар Лукашевич, портпарол руског министарства.

Руски министар енергетике Александар Новак рекао је у изјави за Итар Тас да је ''одлука коначна и да се већ почело радити на изградњи нове руте гасовода''.

Дојче веле наглашава да одустајање Русије од јужног тока представља ''бродолом за Србију'' и цитира делове извештаја више немачких листова: „Ниједна земља није Русији толико изашла у сусрет у вези са Јужним током као Србија“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг. „У 2008. години 51 одсто нафтне компаније НИС је продато Газпрому за 400 милиона евра. Пошто су западни експерти вредност тих акција проценили на 1,1 милијарди евра, српски министар економије Млађан Динкић је говорио о смешној цени за Русе и продаји без тендера. Такође, за експлоатацију српских резерви нафте и гаса у вредности од седам милијарди евра Газпром мора да плати само три одсто прихода. Бивша министарка енергетике Зорана Михајловић говори о најнижим ценама на свету. У суседној Албанији као и у Хрватској је то 12 одсто. Београд је овог пролећа покушао да побољша уговоре у своју корист. Међутим, Москва је то грубо одбила''. Франкфуртски лист додаје: „Вероватно ће тек у историјској перспективи моћи да се каже да ли је била паметна одлука председника Путина да трговину гасом користи као инструмент геополитике. Његови претходници у Совјетском Савезу су ту били опрезнији. Упркос оштром сукобу са Западом, комунисти у Кремљу су увек водили рачуна да не угрозе лиферантске односе са Европом. Путин је сада претрпео пораз у овој области, његов први пораз уопште. Чињеница да се Путин на крају саплео на новој влади Бугарске показује споредне ефекте његове политике поларизације у Источној Европи“, пише у коментару.

Ајзенахер нахрихтен се пита: „Да ли је шеф Кремља реаговао непромишљено? Вероватно не. Јер пре свега Руски монополиста Газпром изградњом гасовода улази у велики економски ризик.“

С друге стране, Ландесцајтунг из Линебурга наводи да се одустајање Путина од овог пројекта мора сматрати победом ЕУ над руском геостратешком инструментализацијом економског пројекта: „Мада ће крај гасовода Јужни ток оставити значајне трагове у билансима Семенса, Винтершала и Еуропајпа, повлачење Путина мора се посматрати као победа ЕУ. Брисел је Кремљу из руке избио политичко оружје, којим је хтео међусобно да завади земље ЕУ. И ЕУ је коначно схватила да енергетска политика није само важно средство за заштиту климе већ и за одржавање безбедности. Са Јужним током би Украјина остала без транзитне таксе; Србија, Бугарска и Мађарска би више зависиле од Русије, постале нешто као Путинов мостобран. Европска комисија је то схватила и извршила притисак на Софију да не подлегне Москви.“

Магдебургер фолксштиме види Турску као профитера у новонасталој ситуацији: „Дефинитивно обустављање пројекта Јужни ток је до сада најоштрији рез између Русије и Европе у оквиру Украјинске кризе. Економске санкције се могу укинути, гасовод не. За најсиромашнију земљу ЕУ, Бугарску, Јужни ток је био добродошла инвестиција. Ништа од тога, Брисел је зауставио пројекат, а Москва је сада само на то реаговала. Победник је Турска, која се изненада нашла у срцу транзита гаса Исток-Запад''.

Амерички аналитичари и медији става су да се одустајањем од овог пројекта европској индустрији неће много наштетити и да ово представља ''победу ЕУ''.

Потпредседник Трговинске коморе САД Хари Литман изјавио је да „многи европски потрошачи праве своју средњорочну стратегију не рачунајући на додатни увоз гаса из Русије“. Према његовим речима, „тешко да ће се одустајање од ‘Јужног тока’ битно одразити на европску индустрију“. Литман је додао да руска економија у великој мери зависи од извоза енергената у иностранство и да је „зависност од фосилног горива њена Ахилова пета о којој се већ годинама говори“.

Према Њујорк Тајмсу, одлука о прекиду „Јужног тока“ представља ''редак пораз Путина''. У ретком „дипломатском поразу“, руски председник Владимир Путин преусмерава гасовод ка Турској. У тексту објављеном на насловној страни, оцењује се да је „грандиозан пројекат“ изгубљен као жртва растућих „затрованих“ односа Русије са Западом. Одлука о прекиду пројекта Јужни ток такође је и ретка победа за ЕУ и САД, које су ове године углавном беспомоћно посматрале анексију Крима и јачање сепаратиста на истоку Украјине, наводи лист. Али, „ако постоји победник у овом случају то је Турска“, која је уз Кину и друге земље у развоју којима недостају енергетски ресурси, експоатисала јаз између истока и запада како би обезбедила дугорочне резерве енергије по повољним ценама.

Радио Слободна Европа објавио је да је ''Србија у проблему због обуставе 'Јужног тока'''. У својој вести они су цитирали новинара Мишу Бркића који је, поред осталог, изјавио: „Велики су губици по Србију ако тако остане до краја. Србија је свакако рачунала на инвестицију 'Јужни ток', поготову што немамо сопствених инвестиција и што би изградњу комплетно финансирала руска страна. Сада, када долази до одступања, односно од одустајања од овог пројекта, сви наши планови ће на жалост пасти у воду. Дугорочно, Србија губи један стабилан извор снабдевања“.

Према појединим руским аналитичарима, Руски Гаспром је постао ''талац своје нефлексибилности“ пошто не жели да чини уступке потрошачима, оценио је данас експерт Валериј Нестеров, коментаришући одлуку о обустављању пројекта гасовода Јужни ток. Он је рекао да су пројекат од самог почетка многи критиковали, јер су сва преимућства била на страни Европе, а Русија је за свој рачун обезбеђивала сигурност испорука.

Заменик директора Центра за политичка истраживања Олег Игнатов рекао је агенцији Тас да је пројекат са економске стране имао за циљ да минимизира ризик испорука руског гаса европским клијентима. „На политичком плану, одустајање од пројекта може да представља покушај да се игра на политичке противуречности у самој ЕУ“, које се тичу изградње гасовода, рекао је Игнатов агенцији. Према његовим речима, Русија „наравно, покушава да игра на противуречности у ЕУ, као што и они покушавају да играју на противуречности у земљама Заједнице независних држава“.

Додао је да је дошло време када политика преовладава над економијом и прагматизмом. „Од политичких одлука страдају сви: И Русија и Европа, само је питање ко ће отићи даље. За сада се ниједна страна не повлачи“, додао је Игнатов.

Директор аналитичке компаније Алпари Александар Разувајев навео је да ће преоријентисањем Русије са Јужног тока на изградњу гасовода до Турске, Турска „појести проценте за транзит гаса“, односно, то што су „могли да добију браћа Словени“. „Мени се допада, што смо на крају одбацили илузије у односу на Европу и словенство“, рекао је Разувајев Тасу.

Фајненшл тајмс навео је да је одустајање од посла велики стратешки корак уназад за Русију и да потврђује принципијелност ЕУ по том питању. Лист наводи да би ЕУ требало да поново размотри статус гасовода Набуко.

Бизнис инсајдер преноси да је ''Јужни ток жртва пада цене енергената и украјинске кризе''.

Мађарски званичници навели су да је Русија имала право на такву одлуку, али да су и забринути јер ће морати да се траже нови снабдевачи како би се осигурала енергетска стабилност земље. За компанију ОМВ, која је носилац посла градње деонице „Јужног тока“ кроз Аустрију, изградња гасовода још није обустављена и траже од Брисела да не користи гас као геополитичко питање. Како преноси Фајненшл Тајмс у издању од 2. децембра, на састанку ЕУ, одржаном у Бриселу, мађарски представник питао је Федерику Могерини: ''Прво Набуко, сада Јужни ток. Шта следеће да урадимо?'' Петер Сијарто, министар пољних послова Мађарске, рекао је да се сада морају наћи алтернативни путеви за снабдевање, укључујући и руту преко Азербејџана.

У Словенији сматрају да одустајање од тог посла неће имати озбиљне последице. Премијер Миро Церар није изненађен одустајањем Русије и сматра да је најбоље окренути се трагању за алтернативним изворима енергије.

Паоло Ђентолини, италијански министар спољних послова, рекао је да је ''прерано за давање оцена'' и да ће ''наредни дани и недеље показати да ли је изјава Путина коначна или не''.

Аустријски министар економије Рајнхолд Митерленер рекао је да верује да је овај пројекат заиста заустављен, али да допремање гаса до крајњих корисника није угрожено, јер ''ово је био будући пројекат од кога се корист очеквала тек за неколико година''.

Коначно, хрватска ''Слободна Далмација'' пише да ''Хрватска ни крива ни дужна постаје енергетски див'', додајући: ''Вест о одустајању од Јужног тока, укупно вредног око 40 милијарди долара, изазвала је шок и неверицу у влади наших србијанских суседа, који су управо на том пројекту темељили своју енергетску стабилност. Из наше Владе стижу самоуверене изјаве. Но, треба казати и како наша извршна власт за позицију Хрватске у овој “игри” Запада и Русије баш и нема неке нарочите заслуге. Чини се како смо на најбољем путу да постанемо енергетски лидер регије - ни криви ни дужни!''

Приредио: Бранислав Оморац

(НСПМ)