Šta je EU donela Grčkoj

Prvog januara 2014. Grčka je preuzela predsedavanje EU. Tim povodom predsedavajući Savetu ministara EU Dimitris Kurkulas (grčki ministar nadležan za evropske poslove) poručio je srpskoj javnosti da proširenje EU ''nije prazna priča '' i da Srbija ''može brzo do članstva''.[1] Međutim, kada je trebalo da iznese konkretne koristi koje Srbija dobija članstvom u EU, grčki ministar je iskreno (i neuobičajeno) upozorio srpsku javnost da je u ekonomskom smislu za jednu državu korisniji status kandidata od statusa članice. (''U nekadašnjim zemljama kandidatima, koje su postale punopravne članice, najpozitvniji period na ekonomskom planu i u pogledu investicija, bio je upravo period pre prijema'').

Istovremeno, nemački mediji od januara 2014. upućuju Grčkoj kao predsedavajućoj državi EU neprestane uvrede. Na primer, početkom 2014. radio Dojče vele tvrdi da je Grčka „Prosjak na tronu EU", dok Frankfurter algemajne cajtung podseća na prošlonedeljni oružani napad na rezidenciju ambasadora Nemačke u Atini.[2]

Članstvo Grčke u Evropskoj zajednici 1981. i sredstva iz Integrisanog mediteranskog programa

Grčko članstvo i predsedavanje EU je i pre 2014. izazivalo dileme. Profesor (i ekspert za EU) Dezmon Dinan sa Univerziteta DŽordž Meson piše da je antiamerički nastrojeni vođa PASOK-a i premijer Andreas Papandreu još 70-ih godina smatrao da je Sporazum o pridruživanju Grčke EEZ iz 1961. doneo malo koristi grčkoj ekonomiji. Za Papandreua je Brisel bio samo produžena ruka NATO koja ima ''kukavički stav'' prema diktaturi pukovnika u Atini.[3] Sa druge strane, i Evropska komisija je 1976. godine upozorila da Grčka ne ispunjava zahteve iz Sporazuma o pridruživanju (u oblastima poljoprivrede, politike konkurencije i državnih subvencija) i da zato ne može postati članica EZ. Ipak, Savet ministara nije uvažio ovo mišljenje EK i dozvolio je potpisivanje ugovora o pristupanju 1979. godine, a zatim i punopravno članstvo Grčke u januaru 1981. godine (tri godine pre roka koji je bio predviđen u Sporazumu o pridruživanju) .

Dimitris Kurkulas

Razlozi za takvu odluku Saveta ministara su svakako bili političke prirode i mogu se posmatrati u kontekstu hladnog rata i dolaska na vlast prozapadnog predesednika Karamanlisa 1980. godine. (Karamanlis je zaključio sa EZ Sporazum o pridruživanju 1961. i nije skrivao da je on donet radi ''još čvršćeg vezivanja za zapadni savez'').[4]

Ipak, u drugoj polovini 1981. godine najveći kritičar EZ i NATO Andreas Papandreu pobeđuje na izborima i postaje predsednik vlade. Posle pretnji Papandreua da će istupiti iz EZ i NATO i da će proterati američke baze iz Grčke (kojima je isključio struju i vodu), ali i podrške stavovima Moskve prilikom grčkog predsedavanja EZ 1983. godine (kao i u javnim konsultacijama sa Bugarskom i Varšavskim paktom u vreme krize sa Turskom u Egejskom moru) Brisel odobrava značajna sredstva Atini.

Ta sredstva se odobravaju u okviru Integrisanog mediteranskog programa.[5] (Ukupna sredstva IMP su iznosila oko 6,6 milijardi ekija.) Najveći deo sredstava je obezbeđen direktno iz budžeta EZ, a manji deo od Evropske investicione banke. (Kurs je bio oko 0, 88 američkih dolara za jedan eki.)[6] Na osnovu IMP programa Grčka je 80-ih direktno iz budžeta EZ dobila oko dve milijarde ekija.[7]

Grčka nakon transformisanja EZ u EU

Nakon pada Berlinskog zida i transformisanja Evropske zajednice u Evropsku uniju (Mastrihtskim sporazumom) značaj Grčke za Brisel se smanjuje. Atina je zato prinuđena da uzima kredite da bi održala privredni rast i visoki životni standard koji je bio omogućen budžetskim sredstvima iz IMP (program je zvanično okončan 1993). Takav izmenjeni odnos Brisela prema Atini dovodi do vrtoglavog rasta spoljnog duga.

Sledeća tabela pokazuje rast spoljnog duga Grčke u tom periodu.

Spoljni dug Grčke nakon transformisanja EZ u EU u periodu 1989-2002 [8]

Dakle, spoljni dug Grčke se nekoliko puta povećava u periodu nakon usvajanja Mastrihtskog sporazuma početkom devedesetih.

Međutim, grčka ekonomska situacija postaje kritična nakon uvođenja evra kao zvanične valute 2002. godine. Dolazi do ''metastaze'' spoljnog duga.

Spoljni dug Grčke nakon uvođenja evra kao zvanične valute u periodu 2004-2009 [9]

Prethodna tabela pokazuje da je periodu nakon uvođenja evra kao zvanične valute u Grčkoj spoljni dug porastao za (skoro neverovatnih) nekoliko stotina milijardi dolara. Tačnije, Grci kupuju robu iz zapadnog dela EU (najviše iz Nemačke), a to se plaća kreditima iz nemačkih i francuskih banaka. Ili, uvođenje evra 2002. omogućava rast produkcije industrijskih roba velikih izvoznih privreda i država kao što je Nemačka. Sa druge strane, raste vrtoglavo zaduživanje malih uvoznih privreda i država, kao što je Grčka, koje nisu bile u stanju da izdrže konkurenciju u evrozoni bez samostalne monetarne politike.

Nakon 2009. i faktičkog bankrota Grčke, EU odobrava takozvanu pomoć Atini. Ali, ona nema nikakve sličnosti sa budžetskim sredstvima iz IMP koje je Grčka dobila 80-ih. EU i (MMF) u suštini, nakon 2009. odobravaju samo nove kredite Grčkoj radi vraćanja starih. Zato dug Grčke nastavlja da raste. Jedina razlika u odnosu na prethodni period je u tome što se rast duga ne broji stotinama milijardi, već desetinama milijardi dolara. Sledeća tabela pokazuje tu tendenciju koja stoji iza ''pomoći'' EU.

Spoljni dug Grčke nakon odobravanja ''pomoći'' EU[10]

Da bi se prikrile ove (neprijatne) činjenice, Grci su od strane nemačkih i EU medija optuženi da su ''korumpirani'', ''prosjaci" i "prevaranti''. Pominjali su se i troškovi Olimpijade u Atini kao uzrok grčkog sloma, iako se procenjuje da je zajedno sa troškovima izgradnje infrastrukturnih objekata Olimpijada koštala oko 15 milijardi dolara, a to je suma uporediva sa grčkim jednogodišnjim prihodom od turizma. [11]

Međutim, neutralni ekonomski podaci pokazuju da je grčki slom imao ozbiljnije uzroke od ovih olakih medijskih tvrdnji. Tačnije, ogroman dug od nekoliko stotina milijardi dolara je izazvao i veliki rast spoljnotrgovinskog i budžetskog deficita. Sledeće tabele to pokazuju.

Budžetski deficit Grčke u periodu 1999-2012.[12]

Spoljnotrgovinski deficit Grčke u periodu 2001-2012.[13]

Dakle, ogromne pare su odlazile iz Grčke ka zapadnoj Evropi. Istovremeno je rastao budžetski deficit. Rast stope nezaposlenosti je bila samo logična posledica prethodno navedenih podataka

Nezaposlenost u Grčkoj u periodu 2001-2012.[14]

Ovakvi katastrofalni ekonomski pokazatelji su doveli grčko društvo na ivicu ponora. Ili, zemlja koja ima prelepih 13.000 kilometara morske obale i ogromne prihode od turizma, kao i jednu od najvećih trgovačkih flota na svetu, nije mogla da izdrži štetno uvođenje evra i vrtoglavo zaduživanje nakon transformisanja EZ u EU. Tačnije, u periodu 2009-2013. oko 900.000 ljudi je u javnom i privatnom sektoru izgubilo posao, prema podacima Grčke agencije za statistiku (ELSTAT).

Štrajkovi već nekoliko godinama potresaju tu državu. Samo u novembru 2013. su širom Grčke bile zatvorene škole i bolnice, otkazani avionski letovi i železnički i gradski saobraćaj. Socijalni nemiri (u kojima učestvuje veliki broj ljudi) u gradovima su praćeni žestokim napadima na parlament, ministarstvo odbrane, banke i policiju. U njim redovno ima na desetine povređenih na obe strane, ali i poginulih, kao što se desilo u maju i oktobru 2010. Plate i penzije su samo u 2012, opale za 18%. U istog godini porezi su povećani za 52%.[15] Zbog ekonomske krize je ugašena je i državna televizija ERT. Godine 2013. rasplamsao se i politički terorizam i počinjeno je nekoliko ubistva u sukobima između levice i desnice. Konačno, stopa nezaposlenosti je bez obzira na ''pomoć'' EU nastavila da raste i dostigla je krajem 2013. skoro 30 % .[16]