Шта је ЕУ донела Мађарској

Мађарска је била међу првим источноевропским земљама које су потписале са ЕЗ Уговор о трговини и сарадњи (1988). Такође, Мађарска преко две деценије има право да користи бриселске фондове. На пример, године 1989. Брисел је донео одлуку о формирању фонда PHARE, који је био намењен Мађарској и Пољској (PHARE је претходница IPA фондова које данас користи Србија).

Мађарска је једна од првих источноевропских земља која (17 година пре Србије) потписује и Споразум о придруживању са ЕЗ, 1991. године  (ступа на снагу 1994). Толико жељен у Србији датум за отпочињање преговора о чланству, Будимпешта добија 1997. године, а преговоре почиње 1998. године. Они се завршавају 2002. године (Србија поред великих уступака још увек није добила ни датум за почетак преговора).

Коначно, Мађарска 2003. потписује и Уговор о приступању са Бриселом и 1. маја 2004. године постаје чланица ЕУ.

Дакле, Мађарска је скоро две деценије ''испред'' Србије у такозваним европским интеграцијама. Ипак, социјални и економски параметри Мађарске у периоду 1992-2012. јесу углавном, и поред чланства у ЕУ, негативни.

На пример, примењивање економских одредби из Споразума о придруживању од 1994. је  довело до огромног пада царинских прихода у Мађарској (слично као и у Србији након 2009. године услед једностране примене Прелазног трговинског споразума). Тачније, Мађарска је годишње губила неколико стотина милиона евра, а затим и милијарди евра, због смањивања и укидања царина, услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ .

Следећа табела, која се заснива на подацима из мађарских извора, приказује пад царинских прихода (ако се узме у обзир и обим увоза) у Мађарској након примене Споразума о придруживању са ЕЗ:

Пад царинских прихода у Мађарској у периоду 1994-2003. године услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ. [1]

 Из претходне табеле  јасно произилази да је мађарски буџет између 1995. и 2003. године због пада царинских прихода изгубио скоро невероватних 29 милијарди евра прихода.

Смањење прихода буџета због укидања царина је неминовно довело и до пораста буџетског дефицита . Следећа табела то показује.

Раст буџетског дефицита Мађарске у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању  и приступања ЕУ у периоду 1992-2012.[2]

Такође, укидање царине због примене Споразума о придруживању је довело и до раста спољнотрговинског дефицита у Мађарској.

Раст спољнотрговинског дефицита Мађарске у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ у периоду 1992-2012.

Да би  анулирали огромне буџетске, спољнотрговинске и пословне губитке настале услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ, мађарска влада и приватни сектор су били принуђени да се задужују  у иностранству.

Тачније, од 1994. до 2005. спољни дуг Мађарске је порастао за скоро 50 милијарди долара. Године 1994. спољни дуг је износио 27 милијарди долара, а после  уласка у ЕУ, дуг је 2005. године достигао неколико пута већу суму од око 76 милијарди долара. Наредна табела то показује.

Раст спољног дуга Мађарске у милијардама долара након потписивања Споразума о стабилизацији  и приступања ЕУ у периоду 1992-2005.

Спољни дуг Мађарске је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније, 31. децембра 2006. године је износио 82 милијарде долара. Шест година касније (у децембру 2012) спољни дуг Мађарске достигао је 170 милијарди долара.

Раст спољног дуга Мађарске у милијардама долара након уласка у ЕУ у периоду 2006-2012.

Придруживање ЕУ је донело и пораст незапослености у Мађарској. У периоду од 2005. године до 2012. године она је порасла са 5,9 % на 11,2% .

Раст стопе незапослености у Мађарској након ступања у ЕУ

Интересантно, незапосленост у Мађарској је расла иако се смањивао број становника. Следећа табела показује пад броја становника Мађарске у периоду након потписивања Споразума о придруживању са ЕЗ и уласка Мађарске у ту наднационалну организацију.

Пад броја становника Мађарске у периоду након потписивања Споразума о придруживању  и приступања ЕУ.[3]

Коначно, раст спољног дуга (и буџетског и спољнотрговинског дефицита) као и пораст стопе незапослености, довели су до значајног пораста нивоа сиромаштва у Мађарској. Или, подаци из наредне табеле несумњиво и јасно, показују да је у Мађарској било мање сиромашних грађана пре ступања ове државе у ЕУ.

Раст сиромаштва/популације испод границе сиромаштва у Мађарској у периоду од 1993-2010.

Такође, ни мађарска пољопривреда није напредовала након уласка у ЕУ. Напротив, квоте и услови из Брисела су уназадили некад напредну извозну грану ове равничарске земље, са дугом пољопривредном традицијом (још из времена Аустроугарске). Новим чланицама из источне Европе и Мађарској је 30. децембра 2002. године у Копенхагену забрањено да у периоду од најмање 10 година имају више од 25% субвенција у односу на субвенције које ЕУ даје старим чланицама. Такође,  због квота које је наметнуо Брисел у приступним преговорима , након уласка у ЕУ  смањена је и обрадива површина у Мађарској .

Тачније, наредна табела и подаци, које су обрадили мађарски експерти,  показује квоте на које је Мађарска морала да пристане пре учлањивања у ЕУ (или на колико обрадивог пољопривредног земљишта Мађарска има права за гајење биљака и држање стоке и живине)[4]

Дакле, горња табела јасно показује шта значи додељена квота Мађарској од стране ЕУ у пракси. Ако је пре уласка у ЕУ 100 пољопривредника гајило традиционалну дурум пшеницу, после уласка у ЕУ само 16,7% може да се нада да ће добити потпору за ту врсту производње. Такође, наведениподаци приказују и да се обрадива земља у Мађарској смањила са 4. 500. 000 хектара на 3. 487. 792 хектара.Или , Мађарској је за 22,5% (1. 012. 208 хектара) умањена површина пољопривредног земљишта за гајење биљака од када је чланица ЕУ. Такав катастрофалан резултат је постигнут мешавином квота и одређивањем субвенција од стране Брисела.

Претходном треба додати и да су пољопривредну производњу у Мађарској  ометали бесмислени стандарди (или административне нецаринске баријере) наметнути од стране Брисела. У том контексту, мађарски премијер Виктор Орбан је огорчено изјавио у јулу 2012. године да Бриселу важније ''како треба да изгледа кокошињац'' док стотине хиљада људи остаје без посла.[5]

Коначно, и средства (из толико медијски глорификованог) програма PHARE која је требало да помогну привреди Мађарске и других источноевропских земаља су углавном одлазила страним фирмама које су радиле на територији Мађарске. Али, и за школовање ''проевропских кадрова'', наводи експерт за ЕУ, аустријски професор Хофбауер[6].

И данас Брисел често Мађарској ''замрзава'' или обуставља обећану финансијску помоћ из фондова (или је условљава политичким уступцима). На пример, у марту 2012. године ЕУ је укратила Мађарској 495 милиона евра обећаних средстава. Наводно због буџетског дефицита. Ипак, такву меру Брисел није никада применио према некој старој чланици ЕУ, иако и те државе имају велики буџетски дефицит (на пример Шпанија).  

У том контексту, премијер Мађарске Орбан је огорчено изјавио да ЕУ ''флертује са идејом наметања политичких услова'' и поручио је на митингу у марту 2012. да: ''Као европска нација тражимо једанак третман. Нећемо бити другоразредни европски грађани. Наш праведни захтев је да за нас важе исти стандарди, као и за друге чланице ЕУ... Мађарска није ничија колонија''.[7]

Када се претходни подаци имају у виду, онда није изненађење огорчење не само премијера, већ и великог броја обичних грађана. Или, тврдња једног учесника демонстрација против ЕУ, одржаних у Будимпешти 2012, Атиле Ђалога (24). Он је изјавио за стране медије: ''Од када смо ушли у ЕУ, нисмо имали никаве користи од тога''.[8]