Šta sve možeš u Srbiji kad si šeik

Jedan od najstarijih hotela na Kopaoniku, poznato odmaralište „Jugobanka”, prodato je, posle pet neuspelih licitacija, neposrednom pogodbom šeiku Mohamedu bih Zejedu, prebogatom princu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je iznenada otkrio Srbiju kao odlično mesto za ulaganje i odmor. Osiromašenim Srbima šeik je najavljen kao jedan od tzv. prijatelja, koji samo što nije počeo da deli šakom i kapom i rasipa novac po Srbiji na polzu ubogih građana i razdraganih političara, od kojih su mnogi u sebi pevušili stari Brenin hit, nadajući se darežljivosti bogatog prijatelja. Arapi su, međutim, poznati kao rođeni trgovci, a i šeik ne bi bio šeik kada bi dopustio da ga preveslaju domaći trećeligaši, zbog čega Srbija do sada nikakav ogroman novac nije videla. Prvi i pompezno potpisan ugovor o osnivanju Er Srbije je prepun manjkavosti i nejasnoća, zbog čega sindikati bivšeg JAT-a već najavljuju štrajkove.

Prvi šeikovi poslovni potezi otkrivaju u stvari da se bin Zajed, pre nego što je odlučio da zavoli Srbiju, debelo osigurao, odnosno obezbedio sebi položaj koji teško da je dat bilo kom takozvanom stranom investitoru. Ništa nije želeo da prepusti slučaju, niti se sažalio nad osiromašenim bivšim nesvrstanim prijateljima, što se pokazalo i prilikom kupovine hotela na Kopaoniku, koji je pazario daleko ispod cene. Procenjena vrednost ovog odmarališta bila je naime 5 miliona i 200 hiljada evra, a njega je najpre, posle četiri neuspela tendera, otkupila Vlada Srbije, odnosno njena Direkcija za imovinu za oko dva miliona evra. Zatim je Direkcija taj isti hotel, i to samo posle nekoliko dana prodala šeiku, tj. kompaniji iz UAE Properti investment LLC za samo 1,5 miliona evra. Tako je prebogati šeik dobio hotel na najboljoj lokaciji na Kopaoniku po tri puta nižoj ceni od procenjene, a prilikom ove „genijalne“ transakcije država je izgubila celih pola miliona evra.

Cilj ovog posla bio je, kako je objašnjeno, da se objekat proda „budućem strateškom partneru koji bi ulagao u razvoj turizma u našoj zemlji“, ali se darežljivost siromašne države, nažalost, ne završava samo na ovome, već je šeiku data mogućnost da, ako mu se svidi, od države jeftino dobije šta god poželi. Portal Telegraf[1] je obelodanio da se ova trgovina obavila na osnovu Zaključka Vlade Srbije, koji je usledio posle sporazuma Srbije i UAE potpisanog u februaru, a zatim prihvaćenog u Skupštini. Na osnovu tog sporazuma, predviđeno je da saradnja dve zemlje „obuhvata sticanje nepokretne imovine u državnom vlasništvu, kao i zajedničko ulaganje u projekte koji uključuju nepokretnu državnu imovinu“, što će biti regulisano posebnim ugovorima. Međutim, kako navodi Telegraf, ti ugovori, sporazumi, programi i projekti neće biti predmet javnih nabavki, javnih tendera, javnog nadmetanja i sličnih procedura.

Šeiku je tako data mogućnost da se direktno pogađa za svaku kupovinu, a ako se ona završi kao u slučaju hotela na Kopaoniku, teško da će Srbija nešto ovajditi od tolikog njegovog bogatstva. U poslovnom svetu za Arape važi da vole da se cenkaju, i da vrednuju bliskost i druženje, zbog čega u početnim pregovorima nastoje da što bolje upoznaju svoje potencijalne partnere.

Šeik Mohamed je svoje partnere iz Srbije izgleda tako dobro upoznao da je uvideo da od njih može da dobije sve što hoće, dok im dozvoljava da njegovo ime koriste kao reklamu i ojađenom narodu obećavaju milijardu dolara investicija iz Emirata. Mohamed bin Zajed je svakako veoma jasno uvideo i s kim treba da posluje, odnosno ko je spreman na sve – zbog čega je upravo na zahtev Emiraćana Mlađan Dinkić imenovan za zamenika predsednika Komiteta za saradnju sa UAE. Predsednik je naravno Vučić, koji je kolegama iz Vlade ovo iznenadno imenovanje objasnio time da su Emiraćani izuzetno zadovoljni dosadašnjom saradnjom sa Dinkićem i da se oni vezuju za ljude, a ne za funkcije.

Mašala, rekli bi na ovu priču Arapi, dok verovatno zadovoljno češkaju brade i misle na srpski nadrealni tandem i vrata koja su im se ovde otvorila. A mi kada vidimo šta se radi, možemo samo da se prekrstimo.