недеља, 08. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Истеривање државе и селективни ЕУ-стандарди
Културна политика

Истеривање државе и селективни ЕУ-стандарди

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Костић   
среда, 20. март 2013.

У складу са својом новом радикално-европском оријентацијом, у напредњачком Министарству културе и информисања су преузели и обавезу да по европском обрасцу уреде стање и у медијима, односно да потпуно истерају државу из власништва, а медијску сферу препусте приватном власништву и тржишној конкуренцији, која је до сада већину српских медија свела на ниво Фарме, а новинаре на пуке извршиоце планова и хирова моћних власника. 

У Министарству културе и информисања саопштава се да је „стратешко“ опредељење државе да изађе из медија, а сада се настоји да се за завршетак тог процеса пронађе одговарајући начин, односно да се на јавним расправама о Нацрту закона о јавном информисању најзад  убеде сви да се предају неумитном закону тржишта. Нацрт закона разматран је до сада на три јавне расправе, које су организовали Министарство културе и ОЕБС, уз финансијску подршку британске амбасаде, док би након четврте, која ће бити одржана у Београду 19. марта, Нацрт требало да буде упућен Влади на разматрање и да се до краја марта нађе у скупштинској процедури.  

Заговорници Нацрта закона кажу да се приватизација медија мора по сваку цену обавити како бисмо се приближили европским стандардима, а у њему су потпуно усвојене сугестије страних стручњака које су ангажовали Европска комисија и ОЕБС. Њиме је предвиђено да држава 1. јануара 2014. године потпуно престане да финансира медије и да се после тога пређе на пројектно финансирање, односно да се локални медији убудуће могу финансирати искључиво преко пројеката, односно специјализованих програма, а не на основу свакодневног јавног информисања.

Нацрт закона и нова јавна расправа пружили су међутим повод за сумње да је нова власт одустала од формирања регионалних јавних сервиса предвиђених Медијском стратегијом, која је усвојена крајем 2011, што су испровоцирале раније изјаве појединих представника министарства да ће Медијска стратегија бити „редефинисана“, као и да за регионалне јавне сервисе  постоји проблем новца. Чланови Радне групе за израду закона наглашавају међутим да он предвиђа „само“ повлачење државе, градова и општина из медија, а да ће евентуално формирање регионалних јавних сервиса регулисати Закон о електронским медијима, који ће се ускоро наћи у јавној расправи.

То није убедило учеснике треће јавне расправе недавно одржане у Нишу, где је атмосфера била толико усијана да умало није страдао и присутни службеник ОЕБС-а. Заговорници формирања регионалних јавних сервиса истакли су да су у изради Нацрта закона учествовали само они који се противе њиховом постојању, док је већина присутних била одлучна у ставу да нишка НТВ мора да прерасте у регионални јавни сервис како би у медијској сфери сви делови Републике били равноправни.

Иако против себе имају „гиганте“ попут Независног удружења новинара Србије, Независног друштва новинара Војводине, Асоцијацију независних електронских медија (АНЕМ) и Локал прес, који већ годинама хистерично инсистирају на избацивању државе из медија, а  регионалне јавне сервисе гледају као нелојалну конкуренцију, Нишлије су ипак добиле неочекиваног јаког савезника – премијера Ивицу Дачића. Он је недавно на скупу о развоју југа Србије изјавио да у медијској области сви делови земље морају да буду равноправни, тако да „уколико Београд и Нови Сад имају медијске јавне сервисе, онда то мора да има и Ниш“. Дачић се заложио да би нишка НТВ требало да постане регионални јавни сервис у складу са актуелном Медијском стратегијом, која предвиђа шест таквих сервиса у Србији, и искрено признао да постоје и велики притисци из међународне заједнице када је реч о примени неких прописа, који можда јесу прописи које треба применити у даљем процесу приближавања ЕУ, али који тренутно не одговарају ситуацији у Србији. 

Медијска стратегија из 2011. била је донета консензусом као најшири могући компромис, а она је препоручивала формирање регионалних сервиса као најбољег модела за свеобухватније и квалитетније информисање грађана на целокупној територији Србије. Чињенице говоре да Аустрија има девет регионалних јавних сервиса, Немачка 11, Шведска 19, Велика Британија 11, Данска осам, Норвешка 11, што доказује да је постојање ових сервиса управо европска пракса. То свакако није селективна примена само оних сегмената Медијске стратегије који одговарају челницима такозване медијске коалиције, чији су чланови АНЕМ, Локал прес, НУНС, НДНВ и УНС. Скандал у Нишу тако је показао да се и у овом случају иза усвајања тзв. европских стандарда крију одређене интересне групе и медији,  иначе најгласнији заговорници неолибералног тржишта, за које се показало да се често полутајно финансирају од стране те исте државе, док  фаворизовање њихових интереса може довести само до још јачег медијског мрака у Србији.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер