Зашто са привредом у већини земаља нешто озбиљно није у реду – приказ књиге Мирослава Н. Јовановића и Данијеле З. Деспотовић

Један од аутора, професор др Мирослав Н. Јовановић припада реду угледних српских економиста и интелектуалаца који врши јавни утицај, пре свега, преко публикованих радова код угледних издавача и похрањених у респектабилним базама научних радова. Стваралаштво професора Јовановића настајало је у времену најинтензивније глобализације у свету. Други аутор, професорка др Данијела З. Деспотовић, са завидном каријером универзитетског професора, спада у ред најбољих познавалаца процеса и институција кроз које се одвија глобализација. Њени радови приказују ефекте глобализације, али, истовремено, идентификују и узрочнике и мотивацију ка деглобализацији. Књига о којој је реч дала је прилику ауторима да стечена искуства у дугогодишњем истраживачком раду примене у анализи низа противречности у процесу економских интеграција и глобализације.

Насловна страна и аутори књиге (Де)глобализација светске економије Данијела З. Деспотовић и Мирослав Н. Јовановић

Шта би на све рекао Милтон Фридман

Догађаји у светској економији, из не тако давне прошлости, ауторима су у откривеној форми понудили предмет истраживања књиге. Милтон Фридман је пре више од седам деценија (Тхе Метходологy оф Поситиве Ецономицс, 1953) утврдио да је предвиђање смисао бављења економском науком. Аутори (Де)глобализације светске економије уочавају да последњих година економисти нису у стању да изврше поуздана предвиђања за потребе вођења економске политике, што им говори да са економијом у последње време нешто озбиљно није у реду.

Неолиберални глобалисти, опијени ефектима глобалног тржишта, претворили су неолиберализам у идеологију по којој су и беда и изобиље природне последице способности на глобалном тржишту, док аутори књиге изражавају сумњу у ефикасност коначног исхода тог процеса

На то указује глобална финансијска криза из 2008, чији настанак, структуру и размере нису могли предвидети многобројни макроекономски модели. Затим, мере штедње које су препоручиване за смањење дугова у току кризе довеле су до повећања дугова. Такође, британско напуштање ЕУ није завршило сломом британске економије, као што ни међународне санкције против Русије нису уништиле руску економију, него, напротив, мотивисале Русију да је ојача.

На другој страни, роботизација, гиг економија и вештачка интелигенција уносе све више тешко предвидивих параметара у функционисање тржишта рада и предвиђање запослености и цене рада. Поремећаји у функционисању глобалне економије створиле су ауторима широку основу за анализу литературе и тенденција у модерној економији, те заузимање властитог става о уоченим појавама.

(Не)очекиване последице глобализације, санкција и ослањања на стране инвестиције

Књига написана на 428 страница, са богатим прегледом литературе од 539 одредница, састоји се из три дела. Први део посвећен је разматрању глобализације као друштвене појаве и теоријским рефлексијама њене појаве. Кроз анализу изложену у овом делу, аутори дефинишу и излажу критичком преиспитивању глобално пословно окружење и институције.

Други део књиге се бави страним директним инвестицијама, дилемама око њихове ефикасности и мобилношћу компанија. Реч је о инструментима остваривања глобализације. Као и у претходном делу, аутори пажљиво анализирају намену инвестиција, очекивану ефикасност и глобалне промене, те указују на озбиљна одступања од неокласичних теоријских поставки и идеологије неолибералне глобализације.

Трећи део књиге посвећен је економским санкцијама као мерама које Запад примењује према земљама које, водећи се властитим интересима, нарушавају глобалистичке интересе или дају „лош“ пример који би их могао угрозити. Сваки део књиге садржи закључна разматрања.

Милтон Фридман

Аутори настоје да буду објективни аналитичари глобалних кретања у светској економији, али и проблема са којима се у тим кретањима сусрећу земље које заобилазе позитивни ефекти глобализације. Из њихових анализа и критичких ставова јасно је да су уочили да су неолиберални глобалисти, опијени ефектима глобалног тржишта, претворили неолиберализам у идеологију по којој су и беда и изобиље природне последице способности на глобалном тржишту, те, као такви, по дефиницији су праведни.

Аутори се, међутим, не поистовећују са таквим ставовима и скрећу пажњу на низ противречности у процесу економских интеграција и глобализације и изражавају сумњу у ефикасност коначног исхода процеса. Општа обележја ове књиге су: објективност приступа, дубока аналитичност, расветљавање противречности, нуђење рационалних исхода из противречних ситуација, аргументованост ставова, академска коректност у писању и цитирању литературе. Томе треба додати лаган, читљив стил писања, готово литерарни, који ће свакако бити прихватљив великом броју читалаца, укључујући и оне који немају завидно економско образовање.

Већина принципа глобализације у одређеним околностима почињу деловати у правцу деглобализације. Уосталом, у условима економске неједнакости, слободно тржиште не успоставља једнакост, него је често увећава и тако подстиче деглобализацију

Дело по садржају и нивоу академске обраде предмета анализе представља научну монографију. Научни допринос ове монографије огледа се у систематичном прегледу фактора који утичу на заустављање глобализације и покретање процеса деглобализације. Аутори су показали, користећи адекватну литературу, да већина принципа глобализације у одређеним околностима почињу деловати у правцу деглобализације. Узрок томе је чињеница да, у условима економске неједнакости, слободно тржиште не успоставља једнакост, него, често, мултипликује неједнакост, подстичући деглобализацију.

Књига ће бити корисна свима онима који желе да спознају границе глобализације, те да се упознају са основним тенденцијама деглобализације, њеним појавним облицима, променама у функционисању тржишта и импликацијама по геостратешке и геополитичке интересе. Такође, богат избор коришћене литературе биће врло користан водич за оне читаоце који желе детаљније истраживати поједина подручја којима се аутори баве у овој књизи.

(Радар)