понедељак, 19. август 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Лукашенко: Москва и Кијев морају на крају решити своје разлике путем преговора - или ће сукоб довести до потпуног уништења Украјине
Хроника

Александар Лукашенко: Москва и Кијев морају на крају решити своје разлике путем преговора - или ће сукоб довести до потпуног уништења Украјине

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 19. август 2024.

Председник Белорусије је предложио да Москва и Кијев обнове преговоре на основу прелиминарног споразума постигнутог у Истанбулу.

Москва и Кијев морају на крају решити своје разлике путем преговора или ће сукоб довести до потпуног уништења Украјине, изјавио је белоруски председник Александар Лукашенко.

У интервјуу за канал Русија-1, објављеном у недељу, Лукашенко је позвао Русију и Украјину да се врате за преговарачки сто, након што су преговори пропали у пролеће 2022. године због, како Москва тврди, западног мешања.

„Морамо сести за преговарачки сто и разговарати о питањима. Али ако се настави као у Курској области, то ће довести до ескалације која ће резултирати уништењем Украјине,“ упозорио је белоруски лидер, осврћући се на велики напад Кијева на међународно признату руску територију раније овог месеца.

Лукашенко је приметио да зараћене стране могу поново започети преговоре на основу предлога руског председника Владимира Путина, који је предложио да се настави тамо где су Москва и Кијев стали последњи пут.

„Да, ситуација на терену се променила, али овај [документ] би могао бити почетак. Почетак за дискусију,“ изјавио је он.

Прошлог месеца, Путин је подсетио да истанбулски споразум, по којем би Украјина пристала на „трајну неутралност“ и смањење своје војске уз добијање одређених безбедносних гаранција, „остаје на столу и могао би послужити као основа“ за нову рунду мировних преговора.

Москва је навела да су преговори били на ивици пробоја, али их је осујетио тадашњи британски премијер Борис Џонсон, који је наводно саветовао Кијев да „настави борбу“. Иако је Џонсон негирао оптужбе, сарадници блиски Владимиру Зеленском признају да је имао утицајну улогу.

Иако је Русија више пута током конфликта изјављивала да је отворена за преговоре са Украјином, Путин је недавно изјавио да је било каква сарадња са Украјином немогућа све док она спроводи нападе на цивиле и прети нуклеарним електранама – за шта је Москва оптужила Кијев током инцидената у Курској области.

Зеленски је прошлог месеца признао да Украјина може отворити преговоре са тренутним руским руководством, упркос још увек активном председничком декрету који је потписан 2022. године и који забрањује такве преговоре. Декрет је одобрен након што су четири бивше украјинске регије гласале великом већином за прикључење Русији.

(РТ)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер