Ана Брнабић на обележавању Дана сећања на погром на КиМ: Србија памти 17. март 2004, али храбром политиком председника Вучића настоји да та историја страдања буде приведена крају

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је да Србија памти и назива правим именом погром на Косову и Метохији који се десио 17. марта 2004. године, али да жели да "ту историју страдања и неизвесности приведе крају".

Брнабић је на државној церемонији поводом Дана сећања на погром на Косову и Метохији у Народном позоришту у Београду рекла да одговорном и храбром политиком коју води председник Србије Александар Вучић настоје да та историја страдања и неизвесности буде приведена крају.

„Да не заборављамо прошлост, али да поставимо темеље будућности у којој деца могу мирно да уживају у свом детињству, а њихови родитељи знају да могу да им створе нешто што неће бити срушено у следећој генерацији. Наш национални интерес је мир и стабилност, не желимо да главно обележје српско-албанских односа у будућности буде очекивање новог конфликта“, рекла је Брнабић.

Она је казала да је важно покушати да та страница историје буде затворена, како би „отворили странице будућности“, као и да је „то пут без праве алтернативе за будуће генерације“.

Брнабић је рекла да су „црвене линије апсолутно јасне када је реч о Косову и Метохији“ и да „Србија на неке ствари никада неће моћи да пристане, али ће наставити да чини све да њој и свима у региону буде боље“.

Истакла је да „ту будућност не гради Србија која пристаје на све, и која пристаје на понижења“, већ Србија „јача него што је икада била, која води самосталну политику у складу са својим националним интересима, и интересима свих грађана који у њој живе“.

„Заслуга што је Србија данас таква је пре свега на председнику Александру Вучићу, али и свих грађана који су у такву политику веровали“, рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да ће март 2004. године заувек у сећању српског народа остати као месец у коме је више од 4.000 Срба и припадника ромског народа протерано из својих домова на Косову и Метохији, више од 900 кућа и стамбених зграда спаљено и разорено како се никада не би вратили, и уз то оскрнављено 35 храмова и на десетине цркава.

Према њеним речима 2004. године „слаба и тужна била је Србија која није могла да се назове правим именом“ и „тужна је била немоћ српске политичке елите тих година“, а тек 2013. када Александар Вучић „преузима одговорност и почиње борбу за Србију“ прекинуто је ћутање и низ пораза.

„Тек тада, девет година након погрома, у Косовској Митровици је постављена прва спомен плоча у знак сећања на жртве мартовског погрома, тада је потписан Бриселски споразум који гарантује Заједницу српских општина, тек од тада крећемо да обележавамо наше жртве и несреће, и називамо ствари правим именом“, казала је Брнабић.

(Бета)