петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Божидар Ђелић: Односи Београда и Загреба кључ стабилности у региону
Хроника

Божидар Ђелић: Односи Београда и Загреба кључ стабилности у региону

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 15. мај 2010.

ЗАГРЕБ – У региону југоисточне Европе две најбитније земље су Србија и Хрватска, а делотворни односи Београда и Загреба су кључ стабилности целог Балкана, изјавио је Танјугу потпредседник владе Србије Божидар Ђелић на крају годишње конференције Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) која се јуче и данас одржавала у Загребу.

„Наше две земље што широм сарадњом могу да допринесу да југоисточна Европа буде стабилна и да има економски напредак”, рекао је Ђелић који је оценио да је скуп у Загребу испунио његова очекивања из више разлога.

Ђелић се током боравка у Загребу састао и са Олијем Реном, први пут у улози европског комесара за економију и финансије.

„Договорили смо се да ћемо средином јуна у Бриселу потписати макрофинансијску подршку ЕУ у износу од 200 милиона евра за наш буџет”, најавио је Ђелић.

Као један од разлога зашто је скуп у Згребу испунио његова очекивања Ђелић је навео то што је ЕБРД добила 50 одсто већи капитал, што значи да ће бити у стању да под њиховим условима, који су бољи од комерцијалних, финансира већи број пројеката у Србији.

„То је добро за ЕБРД, за земље у транзицији и за саму Србију”, рекао је Ђелић.

„Други разлог је што смо на састанцима с председником ЕБРД, али и њиховим специјалистима имали могућност да размотримо наше секторске политике и знамо да ћемо добити подршку ЕБРД не само за даљи развој инфраструктуре, него да ћемо имати нове пројекте и у домену агробизниса и технологије”.

Трећи разлог Ђелић види у томе што је конференција омогућила серију бројних контаката с другим учесницима, а премијеру Цветковићу омогућила да разговара са премијерима свих земљама југоситочне Европе.

Као један од успеха навео је и представљање Србије које је било једно од најпосећенијих.

„Прошле седмице је 'Фајненшел Тајмс', који је нека врста Библије пословних кругова у свету, имао додатак о Србији који је био изразито позитиван. Чињеница да су написали да је Србија стабилна и да даје веома позитивне услове за инвестирање, даје додатно охрабрење за рад”.

„У Србији ће то звучати и провокативно и парадоксално, јер знамо колико се тешко живи у нашој земљи, али Србија је имала боље перформансе него многе друге земље у транзицији и привлачи више инвестиција од других”.

Потпредседник је подсетио да је према статистичким подацима рецесија у Србији у првом кварталу године завршена, изражавајући очекивање да ће на крају године доћи до одређеног побољшања у куповној моћи, док ће следеће године бити нових радних места кроз инвестициони циклус.

Говорећи о многобројним контаклтима које су он и премијер Цветковић имали у ова два дана, Ђелић је рекао де је на нивоу влада договорено интензивирање контаката.

„Два председника имали су серију веома успешних разговора. Време је да имамо много интензивнију сарадњу Хрватске и Србије. Осим што смо упућени једни на друге, то је и зато што се, кад се нормализује политичка ситуација, види велика структурална комплементарност наших економија и што, иако је Хрватска ближа ЕУ од нас, имамо веома сличне проблеме”.

Ђелић је током тродневног боравка у Загребу имао низ сусрета с министрима, банкарима и онима који воде фондове, као и са хрватским званичницима - министром науке и образовања Радованом Фуксом, шефом дипломатије Горданом Јандроковићем, министром финансија Иваном Шукером о пакету мера које ће ускоро усвојити хрватска влада, потпредседником Хрватског сабора Невеном Мимицом и главним преговарачем с ЕУ Владимиром Дробњаком.

Ђелић,који је и министар за науку и технологију, посетио је и највећи хрватски научни институт Руђер Бошковић у коме је, како каже, остао пола дана и договарао заједничке пројекте и сарадњу и међу институцијама такве врсте.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер