CNN o samitu BRIKS-a: Putin je sve, samo ne izolovan. Učesnici samita poput Rusije, Kine i Irana, direktno se suprotstavljaju Zapadu predvođenom SAD

Skoro tri godine od početka rata u Ukrajini i međunarodne osude Rusije, lider ove zemlje Vladimir Putin organizuje samit sa više od deset svetskih lidera – naglašavajući da Rusija nikako nije sama, već da rastuća koalicija država stoji iza nje, piše CNN.

Trodnevni samit BRIKS, koji je počeo u utorak u jugozapadnom ruskom gradu Kazanju, prvi je sastanak grupe velikih ekonomija u usponu – Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike otkako se ranije ove godine proširio na Egipat, Ujedinjene Arapske Emirate, Etiopiju i Iran, podseća CNN.

Vladimir Putin se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom na samitu u utorak, a potom je izjavio da je partnerstvo njihovih zemalja „model kako treba da se grade odnosi između država“.

Ostali lideri za koje se očekuje da će prisustvovati su Indijac Narendra Modi, Iranac Masud Pezeškian, Južnoafrikanac Siril Ramafosa, kao i oni koji nisu u klubu, poput turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Očekivalo se da će se pridružiti brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, ali je otkazao put nakon što je zadobio povredu kod kuće.

Predviđeno da bude ubedljivo najveći međunarodni skup kome je ruski predsednik bio domaćin od početka rata u februaru 2022. godine, okupljanje BRIKS-a i drugih zemalja ove nedelje ukazuje na rastuću konvergenciju nacija koje se nadaju da će doći do promene u globalnoj ravnoteži moći.

I u slučaju nekih, poput Moskve, Pekinga i Teherana, direktno se suprotstave Zapadu predvođenim Sjedinjenim Državama.

To je poslednja poruka koju će Putin i Si projektovati u narednim danima: Zapad je taj koji je izolovan u svetu sa svojim sankcijama i savezima, dok „globalna većina“ zemalja podržava njihov pokušaj da izazovu američko globalno vođstvo.

U izjavi novinarima u petak, Putin je pozdravio rastući ekonomski i politički uticaj zemalja BRIKS-a kao „nepobitnu činjenicu“ i rekao da će, ako BRIKS i zainteresovane zemlje rade zajedno, „biti suštinski element novog svetskog poretka“ – iako je negirao je da je grupa „antizapadni savez“.

Putinova poruka ove nedelje biće još jača jer se sastanak održava samo nekoliko dana uoči američkih izbora , gde bi potencijalna pobeda bivšeg predsednika Donalda Trampa mogla da dovede do toga da SAD preokrenu svoju čvrstu podršku Ukrajini.

„Ovaj samit BRIKS-a je zaista poklon (za Putina). Poruka će biti: kako možete govoriti o globalnoj izolaciji Rusije kada (svi ovi) lideri… dolaze u Kazanj“, rekao je Aleks Gabujev, direktor Evroazijskog centra Karnegi Rusija u Berlinu.

Rusija želi da prikaže BRIKS „kao vrh koplja, novu organizaciju koja nas sve kao globalnu zajednicu vodi ka pravednijem poretku“, dodao je Gabujev.

Ali uprkos širokoj ruskoj retorici, lideri koji se sastaju u Kazanju imaju širok spektar gledišta i interesa – realnost BRIKS-a za koju posmatrači kažu da ograničava njihovu sposobnost da pošalju jedinstvenu poruku – posebno onakvu kakvu Putin može poželeti.

Globalne krize

Skup koji je organizovala Rusija predstavlja oštar kontrast prošlogodišnjem samitu BRIKS-a u Johanesburgu, kada je Putin učestvovao sa druge strane video ekrana – nije mogao da prisustvuje lično zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini.

Ove godine, ruski predsednik je na čelu prvog samita otkako se organizacija skoro udvostručila – a skup se odvija pred sasvim drugačijim globalnim pejzažom.

Dok je BRIKS prvenstveno usmeren ka ekonomskoj saradnji, njegov prošlogodišnji sastanak održan je u senci rata u Ukrajini. Sada, čak i dok taj rat besni, sve veći sukob na Bliskom istoku, gde se Izrael bori protiv iranskih zastupnika, takođe će verovatno dominirati razgovorima lidera.

Putin je prošle nedelje potvrdio da će se palestinski lider Mahmud Abas pridružiti događaju. Ruski lider i njegovi zvaničnici će verovatno iskoristiti sukob – i gnev širom globalnog juga prema SAD i njihovoj podršci Izraelu – da pojačaju svoj argument za novi svetski poredak bez SAD na čelu, kažu posmatrači.

Kina i Rusija pozvale su na prekid vatre u rastućem sukobu i kritikovale akcije Izraela, dok su SAD podržale pravo Izraela da uzvrati militantnim grupama Hamas u Gazi i Hezbolah u Libanu.

Mnogi koji prisustvuju samitu vide sukob na Bliskom istoku „kao jasan primer zašto bi ova konkretna grupa zemalja trebalo da ima veći uticaj“, rekao je DŽonatan Fulton, viši nerezidentni saradnik Atlantskog saveta iz Abu Dabija.

Međutim, dodao je on, zemlje to „uglavnom koriste kao retoričku tačku da kritikuju stvari koje im se ne dopadaju“, umesto da pokažu interesovanje za rešenje problema.

Posmatrači će takođe analizirati da li Kina i Brazil koriste skup kao platformu da odigraju svoj zajednički mirovni predlog u šest tačaka o ratu u Ukrajini, kao što su to učinili na prošlomesečnom sastanku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Tada je ukrajinski lider Volodimir Zelenski osudio njihove napore, rekavši da će takvi planovi pomoći Moskvi, dok je upozorio Peking i Brazil: „Nećete pojačati svoju moć na račun Ukrajine“.

Okupljanje u Kazanju takođe daje Putinu veliku priliku da se druži sa svojim kolegama liderima BRIKS-a i drugim prijateljskim zvanicama koji prisustvuju.

Nedavno uključivanje Irana u BRIKS – za koje je CNN izvestio da je Rusiji obezbedilo stotine dronova, kao i balističke rakete kratkog dometa (što Iran poriče) – dovodi bliskog ruskog partnera još više u okrilje Moskve.

SAD i njeni saveznici takođe optužuju Kinu da pomaže Rusiji tako što joj izvozi robu dvostruke namene kao što su alatne mašine i mikroelektronika – ulogu koju Peking takođe poriče dok brani svoju „normalnu trgovinu“ sa Rusijom i „neutralnost“ u ratu.

Kriza identiteta

Očekuje se da će lideri u narednih nekoliko dana razgovarati o tome kako unaprediti tekuće napore za izmirenje plaćanja izvan sistema denominiranog u američkim dolarima, koristeći valute BRIKS-a i bankarske mreže, sistem koji bi mogao pomoći zemljama članicama poput Rusije da zaobiđu Zapadne sankcije.

Zemlje će takođe verovatno tražiti načine da unaprede ekonomsku, tehnološku i finansijsku saradnju u nizu oblasti od energetike do razmene satelitskih podataka.

Međutim, u isto vreme, oni će se boriti sa podelama i različitim planovima unutar grupe, za koje posmatrači kažu da ograničavaju koliko BRIKS može da postigne.

To nije ništa novo za grupu, koja je održala svoj prvi samit u Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini 2009. godine kao konvergenciju ključnih tržišta u razvoju pre nego što se sledeće godine proširila na Južnu Afriku.

BRIKS je 2015. godine pokrenuo svoju Novu razvojnu banku, koja se smatra alternativom ili dopunom Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu.

Labavo ujedinjen zajedničkim interesom za reformu međunarodnog sistema, kako bi se osiguralo da njihovi glasovi budu bolje zastupljeni, BRIKS je od svog početka inkorporirao zemlje sa dubokim razlikama u političkim i ekonomskim sistemima.

Indija i Kina, na primer, imaju granični sukob koji dugo tinja, ali čine dva ključna stuba kluba.

Njihove podele su postale još izraženije poslednjih godina jer su Kina-SAD zaoštravale svoje odnose, dok su Indija i SAD postale bliži partneri.

Danas, čak i kada se BRIKS ponovo proširio – a Kremlj kaže da je još više od 30 zemalja zainteresovano za pridruživanje ili saradnju sa njim – produbljivanje geopolitičkih linija dodatno komplikuje identitet i pravac BRIKS-a, kažu posmatrači.

„(Kina i Rusija su) u suštini pokušale da promene grupu osećaj da su članice (BRIKS) ekonomije u usponu, na svojevrstan izraz zebnje u pogledu zapadne dominacije“, rekao je Manoj Kevalramani, koji vodi studije o Indo-Pacifiku.

A novi ili ambiciozni članovi možda neće želeti da biraju između ove vizije ili Zapada. Umesto toga, oni žele da razvijaju svoje ekonomije i da se „angažuju neideološki i pragmatično“, rekao je on.

(N1)