Данас: У 2024. шест највећих банака у Србији остварило нето добит од 1,1 милијарде евра, што је за чак 30 одсто више него у 2023.

 Ако је 2023. година била рекордно профитабилна за банке, прошла им је, по свему судећи, донела још већу зараду.

Наиме, у 2023. години 20 пословних банака које раде на српском тржишту оствариле су нето добит (након плаћања пореза) од 1,04 милијарде евра.

У 2024. години, према неревидираним финансијским извештајима, само шест највећих банака је остварило нето добит од 1,1 милијарде евра. То је за чак 30 одсто више него у 2023. години.

С обзиром да све банке нису објавиле своје финансијске извештаје за прошлу годину, узели смо само податке шест највећих банака, са активом већом од пет милијарди евра.

И прошле, као и 2023. године, највећи профит је остварила Рајфајзен банка. Ова аустријска банка је прошле године зарадила, након пореза, 249,2 милиона евра. У 2023. години зарадили су 182 милиона евра.

Друга по висини профита, као и 2023. године, била је италијанска банка Интеза са 229 милиона евра, након скоро 180 милиона евра у 2023. години.

На трећем месту по висини профита у прошлој години нашла се мађарска ОТП банка, која је након стратегије раста путем аквизиција стигла међу највеће банке на српском тржишту. Ова банка је зарадила у нето износу 219 милиона евра, након 143 милиона у 2023. години.

Четврта по величини профита прошле године била је италијанска Ункредит банка са 200,6 милиона евра добити, након 157,7 милиона у 2023. години.

На петом месту је словеначка НЛБ Комерцијална банка са 141,6 милиона евра профита, што је за око 13 милиона евра више него претходне године.

На крају, међу топ шест банака налази се и домаћа АИК банка. Добит ове банке прошле године износила је 82,2 милиона евра, што је повећање са скоро 70 милиона евра из 2023. године. У власништву АИК банке налази се и Еуробанка Директна која је прошле године зарадила 14,9 милиона евра, што је мало више него претходне године. Укупна нето добит ове групације у прошлој години била је око 97 милиона евра.

Као и обично, највећи генератор нето прихода за банке и прошле године биле су камате. Нето приходи од камата шест највећих банака у прошлој години износили су 1,64 милијарди евра. Они су за 11 одсто већи него претходне године.

Други генератор прихода за банке су накнаде и провизије. За ових шест банака оне су порасле прошле године за 16 одсто и достигле ниво од 580 милиона евра.

Мерено величином активе, ових шест банака контролише више од 60 одсто укупног банкарског тржишта.

Највећа банка по тржишном учешћу прошле године остала је Интеза са 8,8 милијарди евра. ОТП банка је на другом месту са 8,1 милијарду евра активе, а трећа и четврта су Уникредит и Рајфајзенбанка са нешто више од 6,3 милијарде евра.

Пета по величини је комибнована АИК и Еуробанк Директна са 6,5 милијарди евра, а на шестом месту је НЛБ Комерцијална банка са 5,5 милијарди евра.

Укупна актива ових шест банака прошле године износила је скоро 42 милијарде евра. Током прошле године актива највећих банака је повећана за 10,5 одсто, при чему је највећи раст остварила Уникредит банка са 16,3 одсто.

Према речима, економског аналитичара Ненада Гујаничића, прошле године каматне стопе су остале довољно високо да се оствари профитна маргина.

„Осим тога није било лоших кредита, а када се то споји добијамо рекордне профите. У релативном износу, приходи од накнада су расли брже од камата, јер су у 2023. години НБС и банке имале џентлменски споразум да се не повећавају накнаде. Међутим, од септембра 2023. године када је НБС ограничила каматне стопе на стамбене кредите, накнаде су „пуштене“. С друге стране, приходи од камата су расли спорије, јер су већ у 2023. години банке покупиле кајмак“, објашњава Гујаничић.

Он додаје је највећи раст кредитне активности остварен повећањем кеш кредита, што није добра вест.

„Готовински кредити су познати као дављенички кредити и то би могла бити предигра пред проблеме. Ипак, док год је добро на тржишту рада, док има посла, банке су мирне“, напомиње он.

Оволики профити банака могу објаснити и зашто банке ћуте на ограничења која доноси Народна банка, али и зашто НБС покушава да ограничи камате.

Од 1. јанауара на снагу је ступила Одлука о привременом ограничењу каматних стопа Народне банке којом се ограничавају не само каматне стопе на стамбене кредите, већ и на потрошачке и готовинске, као и каматне стопе на дозвољени и недозвољени минус и кредитне картице.

Као први циљ ограничења каматних стопа наводи се спречавање наплате високих стопа, а затим и спречавање наглог раста каматних стопа.

До краја маја максимална каматна стопа на стамбене кредите са променљивом каматном стопом биће пет одсто за динарске и за кредите у еврима.

За ефективне каматне стопе на дуг по кредитним картицима горњи лимит је постављен на 17,75 одсто за динаре и 14,65 одсто за евра, док је максимална каматна стопа за минус по текућем рачуну 19,75 одсто. За кеш и потрошачке кредите лимит је на 15,75 одсто за динарске и 12,65 одсто за еварске кредите.

(Данас)