Дубравка Стојановић: Утицај на бираче је нешто што је традиција наших избора; Закон о слободи вероисповести дискриминаторан према СПЦ, али и реакција Србије је пренаглашена

Професорка на Филозофском факултету Дубравка Стојановић оценила је у Дану уживо да је "утицај на бираче нешто што је традиција наших избора". "Имали сте анкетне одборе после сваких избора од 1903-1914. године, то су стотине страница извештаја о застрашивању бирача, управо на начине које смо видели на изборима у Лучанима. Пролазе видљиво кроз град групе људи које јасно делују, стоје на бирачким местима, урокљиво вас гледају, бележе како сте гласали... То ће се радити потпуно отворено и директно, као што се отворено укинуо Н1", рекла је она.

Говорећи о апелу дела академске заједнице упућеном РТС, Стојановић, која је и једна од потписника тог апела, каже да је "можда био наиван".

"Очигледно, али некако увек верујете да постоје неки ауторитети у овом друштву, докторске титуле, поштено стечене, неплагираним докторатима, које имају тежину... Да ли је гора кампања против тих 140 потписа или је горе да нема никаквог одговора, то је тешко одлучити", каже она.

Додаје да сматра да је важно да друштво стално показује да је живо, без обзира да ли један апел може да промени ствари, али "можда много апела може".

Према њеним речима, велико је питање, и не знамо тачан одговор, шта је све било са протестима последњих годину дана.

"Дуго сам говорила да су ти протести изузетно важни, сада је наравно питање шта се догодило, поготово шта се догодило са "Један од пет милиона", то нико не разуме", каже она.

Како је рекла, треба видети да ли је те енергије остало, па се чека да крене поново или је она грађане још једном убедила да се ништа не може, да ништа не вреди.

"Ми радимо на факултету, цела екипа професора, која јесте подржавала те студенте. Знамо да је доста тешко имати чврста очекивања од студената, то су млади људи, занесу се, поделе се, посвађају... После много револуција, нажалост сам стекла једну дистанцу, научила сам да стекнем дистанцу према свим великим студентским покретима, да останем по страни, али ово (одлука о изласку на изборе) је био шок за све - за професоре који су их веома подржавали, нису очекивали, ни њихове колеге студенти... Укратко не знам шта се десило и не знам шта је бојкот у Скупштини...", каже она.

Према њеним речима, бојкот је много теже организовати него предизборну кампању.

"Потребан је рад да би се грађани мобилисали да се не мобилишу", каже.

Говорећи о последицама тога што је око милион гледалаца остало без могућности да види Н1, каже да су последице тога "оно што имамо у Путиновој Русији или Кини".

"Последице су да се укине и СББ, интернет, да се направи неки српски интернет... Карикирам, али то је тај пут, ко је очекивао да је овако нешто могуће... Опозиција говори од почетка идемо у бојкот да би се створили услови за изборе, сада је горе, сада милион људи то не види...", оценила је.

Према њеним речима, утицај на бираче је нешто што је традиција наших избора.

"Бавила сам се изборима у ономе што се зове 'златно доба српске демократије' - од 1903. до 1914. године. Имали сте анкетне одборе после сваких избора, а било је шест избора у том периоду, све су били ванредни... То су стотине и стотине страница извештаја анкетних одбора о застрашивању бирача, управо на начине које смо видели на изборима у Лучанима. Пролазе видљиво кроз град неке групе људи које јасно делују, стоје на бирачким местима, урокљиво вас гледају, бележе како сте гласали... То ће се радити потпуно отворено и директно, као што се отворено укинуо Н1... Нема више никакве перфидности у понашању режима, нема скривених игара... Не очекујем да ће их бити и на изборима, мислим да ће то сасвим брутално и отворено бити урађено", рекла је.

"Нико није учинио ништа да ситуација буде мирнија у Црној Гори"

Говорећи о ситуацији у Црној Гори, Стојановић је оценила да је "историјски веома компликована", управо између тог "српства и црногорства, на том идентитетском питању".

"Ако погледате основне податке које можете видети на Википедији или на последњем попису становништва, има око 30 одсто оних који се изјашњавају Србима, а 80 одсто оних који кажу да говоре српски језик. То значи да није прошла кампања црногорског језика", рекла је.

Велики број оних који се изјашњавају као Црногорци припадају СПЦ, каже она.

"То је изузетно комплексно питање, мислим да га ни Мило Ђукановић није добро проценио и да јесте изненађен овим десетинама хиљада грађана на улицама", каже она.

Према њеним речима, Закон о слободи вероисповести је споран што се тиче имовине.

"Јесте дискриминаторан према СПЦ, али јесте и реакција Србије пренаглашена, да не кажем хистерична. Србија са своје стране показује да не признаје ни Црну Гору, ни црногорску нацију, ни било какав покушај да Црна Гора заиста у потпуности оствари своју независност и пут за који грађани гласају већ годинама", каже она.

Како је рекла, нико није учинио ништа да та ситуација буде мирнија и да се крене у неке озбиљније преговоре у Црној Гори.

"Ја се надам неким преговорима, али смо чули да ће у недељу бити највеће литије до сада, чим имате толико много људи, наравно да је могуће да дође до инцидената, а сваки инцидент у Црној Гори у овој ситуацији може бити изузетно опасан", рекла је професорка Стојановић.

(Н1)