Фонд за хуманитарно право представио први том „Косовске књиге памћења“

БЕОГРАД - Фонд за хуманитарно право представио је данас у Београду први том "Косовске књиге памћења" у којој су наведена имена и околности у којима је током сукоба на Косову 1998. године страдало укупно 2.046 људи.

Према подацима Фонда за хуманитарно право, током 1998. године на Косову је настрадало укупно 2.046 жртава, међу којима је било 1.705 Албанаца, 280 Срба, као и 61 особа из заједница Рома, Бошњака, Црногораца, Ашкалија, или других. Највише жртава страдало је у ратним злочинима у којима је убијено 1.018 албанских цивила, 129 Срба и 44 цивила из других националних заједница. Страдало је 682 припадника Ослободилачке војске Косова и 168 припадника тадашње Војске Југославије и српске полиције.

Подаци до којих је стигао Фонд за хуманитарно право показују да је највише албанских цивила убијено док су бежали из својих кућа или у шумама где су се сакривали. Од 910 убијених, 159 је страдало у масовним злочинима. Судбина још 108 албанских цивила није разјашњена.

Ослободилачка војска Косова током 1998. године убила је 110 Срба, Рома и припадника других - неалбанских етничких група. Реч је о цивилима, а судбина њих 63 још није разјашњена. Највише је страдалих Срба из Ораховца, Ретимља, Оптеруше, као и радника у копу Белаћевац.

Директорка Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић навела је да "Косовска књига памћења" има за циљ да навођењем проверених чињеница и тачних имена жртава спречи све "манипулације, минимизирања или преувеличавања".

"Подаци могу да буду од користи и тужилаштву приликом процесуирања ратних злочина", казала је Кандић.

Она је истакла и да је циљ данас представљеног издања да "се прекине са балканском праксом безимених жртава".

Према њеним речима, на различитим странама постоје спискови жртава, али не и подаци о догађајима, док "Косовска књига памћења" нуди проверене и доказиве записе о околностима под којима су се злочини дешавали.

Норвешки амбасадор у Београду Нилс Рагнар Камсваг поручио је да његова земља подржава пројекат Фонда за хуманитарно право, али и све сличне пројекте у региону.

"Документовање прошлости веома је битно за даља дешавања у будућности, посебно у земљама које су се суочавале са ратовима и међунационалним сукобима", казао је Рагнар.

Директор Фонда за хуманитарно право у Приштини Беким Блакај истакао је да су током сукоба сви који остали без чланова породице веровали да су њихови ближњи живи и да ће се у неком тренутку вратити.

"Ратни профитери су то користили, па су породицама жртава и наплаћивали лажне информације о томе где се, наводно, налазе чланови њихових породица", казао је Блакај.

Олгица Божанић, која је током сукоба на Косову остала без 14 чланова породице, указала је да се ни данас, 13 година касније, не знају тачне околности у којима су настрадали чланови њене породице, а одговорни за тај злочин и починиоци нису приведени правди.

"Очекујем да међународна заједница на Косову изврши притисак да сви који знају истину о киднаповањима и убиствима на Косову, буду саслушани и да им буду изречене праведне ослобађајуће или затворске пресуде" казала је Божанић.

Данас је представљен први том "Косовске књиге памћења", а наредна издања обухватиће имена жртава и околнисти под којима су оне страдале на Косову до 2000. године.

(Бета)