среда, 24. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > „Гардијан“: Асанж можда јесте слободан, али медији и даље нису. Закон о шпијунажи ће висити над главом новинара који извештавају о питањима националне безбедности, не само у САД
Хроника

„Гардијан“: Асанж можда јесте слободан, али медији и даље нису. Закон о шпијунажи ће висити над главом новинара који извештавају о питањима националне безбедности, не само у САД

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 25. јун 2024.

Ослобађање Џулијана Асанжа из британског затвора је победа за њега и његове присталице широм света, али не нужно и јасна победа за принцип који је у основи његове одбране, слободу медија.

Оптужбе за које се очекује да ће се Асанж изјаснити кривим у оквиру споразума са САД, а за које ће бити осуђен на одслужење казне, извучене су из Закона о шпијунажи из 1917. године, за "заверу да се незаконито прибаве и шире поверљиве информације у вези са националном одбраном Сједињених Држава".

Дакле, иако се очекује да ће оснивач "Викиликса" изаћи из америчког окружног суда на Сајпану након саслушања у среду, Закон о шпијунажи ће и даље висити над главом новинара који извештавају о питањима националне безбедности, не само у САД. Сам Асанж је Аустралијанац, а не амерички држављанин, подсећа "Гардијан".

Амерички тужиоци су тврдили да Асанж није прави новинар, већ хакер и активиста са сопственим планом, који је угрозио животе америчких извора и контаката, тако да се Закон о шпијунажи може применити без угрожавања слободе штампе.

Али заговорници слободе медија и грађанских слобода заузели су став да је ирелевантно како је Асанж дефинисан. Ствари за које је оптужен, "прибављање и ширење поверљивих информација", у посао новинара који прате националну безбедност.

Открића која је "Викиликс" објавио о ратовима у Ираку и Авганистану 2010. године, а до којих су дошли уз помоћ аналитичарке војне обавештајне службе Челси Менинг, изнела су на видело како је америчка војска кршила људска права. Објавили су их "Гардијан" и друге новинске организације уз образложење да постоји јак јавни интерес да се те тајне изнесу на видело.

Када је ступила на дужност 2021. године, Бајденова администрација је имала опцију да одустане од оптужби против Асанжа. На крају крајева, министарство правде под Бараком Обамом одлучило је да га не гони због забринутости какве би последице то имало по "слободно" новинарство.

Амерички тужиоци под Бајденом су ипак одлучили да наставе са оптужбама и захтевали су изручење Асанжа из Велике Британије. Имали су опцију да склопе споразум о признању кривице на основу других оптужби, као што је погрешно руковања поверљивим документима, или за хакерску заверу, што не би имало исте последице по новинарство.

По свему судећи, пише "Гардијан", Бајден није ни желео да Асанж буде доведен у САД. Асанжово изручење било би штетно за његову председничку кампању.

Бајден је у априлу рекао да разматра захтев Аустралије да одустане од тужбе, али је његово министарство правде остало при свом ставу и инсистирању на коришћењу оптужби из Закона о шпијунажи.

"Споразум о признању кривице би избегао најгори сценарио за слободу штампе, али овај споразум предвиђа да Асанж одслужи пет година затвора због активности којима се новинари свакодневно баве", рекао је Џамил Џафер, извршни директор Института за први амандман Универзитета Колумбија.

"То ће бацити дугу сенку на најважније врсте новинарства, не само у овој земљи већ и широм света", закључио је он.

(РТ Балкан)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер