Горан Јешић: Држава изгубила битку с тајкунима и монополима

НОВИ САД -  Потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Горан Јешић изјавио је да примери са млеком, кукурузом или месом показују да је наша држава изгубила битку са тајкунима и монополима.

Данас на тржишту Србије постоје озбиљни монополи у готово свим секторима и држава зато против тога мора да се озбиљно бори, рекао је Јешић на конференцији за новинаре на којој је представио годишњи рад ресорног покрајинског секретаријата.

Он сматра да се битка против монопола мора водити тако што ће их држава или казнити, или ограничити њихово деловање стварајући услове за фер такмичење на тржишту.

"У овој држави монопол држе млекарска и месна индустрија и зато нам је храна најскупља", рекао је Јешић нагласивши да би због тога држава морала да помогне произвођачима тако да они имају неколико могућности за продају својих производа, а не само једног купца пред собом.

Напомињући да у земљи постоје озбиљни монополи у готово свим секторима јер нема успостављених инструмената државне контроле, он је додао да је млеко било најбољи пример који показује како монополи делују.

"И даље први потпредседник Владе Србије (Александар Вучић) тврди да сам ја криминалац и лопов и да нисам у праву за указивање на проблем афлатоксина", истакао је Јешић.

Он је увези са тим проблемом рекао да су пре три недеље Државне робне резерве на свом сајту дале оглас о замени кукуруза прошлогодишњег рода "са повећеним нивоом афлатоксина драматично изнад дозвољеног" за овогодишњи род те житарице са 20 одсто провизије.

Јешић сматра да у Србији не постоји систем контроле квалитета и зато, како је напоменуо, покрајна, иако нема надлежности у тој области, ради пројекте и издваја финансијска средства за контролу исправности хране.

Покрајински секретаријат за пољопривреду ће, додао је он, са одговарајућим институцијама, наставити да контролише храну и да упозорава јавност док год држава не успостави неопходан систем контроле квалитета.

Он је оценио да тај систем неће бити успостављен све дотле док тржиште буде зависило од "тајкуна и монополиста".

На питање о томе шта очекује од новог министра пољопривреде, Јешић је истакао да он мора да буде политички утицајнији него претходни и да се избори да аграрни буџет буде знатно већи него што је то било до сада.

Субвенције по хектару у Србији су битне, али нису толико кључне за развој пољопривреде, рекао је Јешић и додао да пољопривредни произвођачи пре свега морају да знају каква је аграрна политика и на које дугорочне мере државе могу да рачунају.

Држава мора да каже коју ће производњу финансијски да подржи, односно који је то основни државни интерес у пољопривредној производњу, истекао је Јешић.

Држава да откупи барем 400 хиљда тона пшенице

Он је додао да би све субвенције требало да буду исплаћене у предвиђеном року јер, како је навео, не буне се пољопривредници због садашње ниске цене пшенице, него зато што им нису исплаћена државна давања за гориво и субвенције по хектару.

Пољопривредна производња ће бити унапређена ако аграрни буџет буде много већи, пре свега да би била остварена капитална улагања у аграру, рекао је Јешић.

Он је нагласио да би одређена буџетска средства требало усмеравати у пољопривреду која даје запажене извозне резултате, уместо што држава плаћа годинама више од 300.000 радника у предузећима у рекструктурисању који не раде скоро ништа.

Јешић је напоменуо да би у овим условима, када је велика понуда пшеница, а цена тако ниска као сада, држава за робне резерве требало да, уместо 60.000 тона, откупи барем 400.000 тона.

Додељено 2,5 милиона евра за развој пољопривреде

Војвођански секретар за пољопривреду Горан Јешић изјавио је да је у протеклих годину дана у покрајини отворено пет кредитних линија за подршку регистрованим пољопривредним газдинствима.

"Подизање профитабилности и продуктивности по хектару, односно доминатно улагање у капиталне инвестиције у војвођанску пољопривреду је циљ који је Покрајински секретаријат за пољопривреду поставио пре годину дана", навео је Јешић представљајући резултате рада секретаријата после годину дана.

Прецизирао је да су отворене кредитне линије за наводњавање, подизање противградних мрежа, пластенике, мале преређивачке капацитете и за сеоски туризам.

"До сада је подељено 284 милиона на 420 корисника, а преостао је још

341 милион динара. Средства су дељена по процедури каква се примењује у ЕУ како би наши пољопривредници, када се створе услови, били спремни да конкуриши за средства из европских фондова", казао је Јешић.

Према његовим речима, једна од најзначајнијих кредитних линија јесте линија за набавку система за наводњавање, јер су потписани уговори са 190 регистрованих пољопривредних газдинстава за системе који покривају 2.500 хектара, а до краја године под системима за наводњавање биће још 3.000.

"Други значајан пројекат који смо покренули пре годину дана је подизање противградних мрежа на засадима воћа у Војводини. Тренутно је противградним мрежама покривено 220 хектара, а до краја године биће покривено још 150 хектара", навео је Јешић.

За развој прерађивачких капацитета малих и средњих предузећа у домаћинствима до сада је потрошено 23 милиона, а ова мера односи се на подизање капацитета и конкурентности мини-млекара и месара, као и на усаглашавање с европским стандардима у производњи.

"За подизање пластеника до сада је пласирано 17 милиона од укупно 63 милиона динара. Та мера посебно је значајна за пољопривредне произвођаче који раде на малим површинама где желимо да повећамо профитабилност по хектару", рекао је Јешић.

Оценио је и да су се и мере подстицања старачких домаћинстава да своје земљиште уступе у млађим пољопривредницима из њихове средине показале веома успешном, јер је до сада 5.500 старачких домаћинстава добило укупно 204 милиона динара.

"Конкурс који до сада није дао очекиване резултате односи се на доделу средстава локалним самоуправама и месним заједницама за уређење канализационих система и водоводне мреже, јер је од 190 пријава свега пет било правилно попуњено", рекао је Јешић и навео да је за ту конкурсну линију предвиђено 290 милиона динара.

Јешић је истакао да је прошле године урађен велики посао на реструктурирању водопривреде у покрајини, јер је инвестирано више од 1,2 милијарде динара у уређење каналске мреже.

(РТВ)