Goran Ješić: Država izgubila bitku s tajkunima i monopolima

NOVI SAD -  Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić izjavio je da primeri sa mlekom, kukuruzom ili mesom pokazuju da je naša država izgubila bitku sa tajkunima i monopolima.

Danas na tržištu Srbije postoje ozbiljni monopoli u gotovo svim sektorima i država zato protiv toga mora da se ozbiljno bori, rekao je Ješić na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio godišnji rad resornog pokrajinskog sekretarijata.

On smatra da se bitka protiv monopola mora voditi tako što će ih država ili kazniti, ili ograničiti njihovo delovanje stvarajući uslove za fer takmičenje na tržištu.

"U ovoj državi monopol drže mlekarska i mesna industrija i zato nam je hrana najskuplja", rekao je Ješić naglasivši da bi zbog toga država morala da pomogne proizvođačima tako da oni imaju nekoliko mogućnosti za prodaju svojih proizvoda, a ne samo jednog kupca pred sobom.

Napominjući da u zemlji postoje ozbiljni monopoli u gotovo svim sektorima jer nema uspostavljenih instrumenata državne kontrole, on je dodao da je mleko bilo najbolji primer koji pokazuje kako monopoli deluju.

"I dalje prvi potpredsednik Vlade Srbije (Aleksandar Vučić) tvrdi da sam ja kriminalac i lopov i da nisam u pravu za ukazivanje na problem aflatoksina", istakao je Ješić.

On je uvezi sa tim problemom rekao da su pre tri nedelje Državne robne rezerve na svom sajtu dale oglas o zameni kukuruza prošlogodišnjeg roda "sa povećenim nivoom aflatoksina dramatično iznad dozvoljenog" za ovogodišnji rod te žitarice sa 20 odsto provizije.

Ješić smatra da u Srbiji ne postoji sistem kontrole kvaliteta i zato, kako je napomenuo, pokrajna, iako nema nadležnosti u toj oblasti, radi projekte i izdvaja finansijska sredstva za kontrolu ispravnosti hrane.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu će, dodao je on, sa odgovarajućim institucijama, nastaviti da kontroliše hranu i da upozorava javnost dok god država ne uspostavi neophodan sistem kontrole kvaliteta.

On je ocenio da taj sistem neće biti uspostavljen sve dotle dok tržište bude zavisilo od "tajkuna i monopolista".

Na pitanje o tome šta očekuje od novog ministra poljoprivrede, Ješić je istakao da on mora da bude politički uticajniji nego prethodni i da se izbori da agrarni budžet bude znatno veći nego što je to bilo do sada.

Subvencije po hektaru u Srbiji su bitne, ali nisu toliko ključne za razvoj poljoprivrede, rekao je Ješić i dodao da poljoprivredni proizvođači pre svega moraju da znaju kakva je agrarna politika i na koje dugoročne mere države mogu da računaju.

Država mora da kaže koju će proizvodnju finansijski da podrži, odnosno koji je to osnovni državni interes u poljoprivrednoj proizvodnju, istekao je Ješić.

Država da otkupi barem 400 hiljda tona pšenice

On je dodao da bi sve subvencije trebalo da budu isplaćene u predviđenom roku jer, kako je naveo, ne bune se poljoprivrednici zbog sadašnje niske cene pšenice, nego zato što im nisu isplaćena državna davanja za gorivo i subvencije po hektaru.

Poljoprivredna proizvodnja će biti unapređena ako agrarni budžet bude mnogo veći, pre svega da bi bila ostvarena kapitalna ulaganja u agraru, rekao je Ješić.

On je naglasio da bi određena budžetska sredstva trebalo usmeravati u poljoprivredu koja daje zapažene izvozne rezultate, umesto što država plaća godinama više od 300.000 radnika u preduzećima u rekstrukturisanju koji ne rade skoro ništa.

Ješić je napomenuo da bi u ovim uslovima, kada je velika ponuda pšenica, a cena tako niska kao sada, država za robne rezerve trebalo da, umesto 60.000 tona, otkupi barem 400.000 tona.

Dodeljeno 2,5 miliona evra za razvoj poljoprivrede

Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je da je u proteklih godinu dana u pokrajini otvoreno pet kreditnih linija za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

"Podizanje profitabilnosti i produktivnosti po hektaru, odnosno dominatno ulaganje u kapitalne investicije u vojvođansku poljoprivredu je cilj koji je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu postavio pre godinu dana", naveo je Ješić predstavljajući rezultate rada sekretarijata posle godinu dana.

Precizirao je da su otvorene kreditne linije za navodnjavanje, podizanje protivgradnih mreža, plastenike, male preređivačke kapacitete i za seoski turizam.

"Do sada je podeljeno 284 miliona na 420 korisnika, a preostao je još

341 milion dinara. Sredstva su deljena po proceduri kakva se primenjuje u EU kako bi naši poljoprivrednici, kada se stvore uslovi, bili spremni da konkuriši za sredstva iz evropskih fondova", kazao je Ješić.

Prema njegovim rečima, jedna od najznačajnijih kreditnih linija jeste linija za nabavku sistema za navodnjavanje, jer su potpisani ugovori sa 190 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za sisteme koji pokrivaju 2.500 hektara, a do kraja godine pod sistemima za navodnjavanje biće još 3.000.

"Drugi značajan projekat koji smo pokrenuli pre godinu dana je podizanje protivgradnih mreža na zasadima voća u Vojvodini. Trenutno je protivgradnim mrežama pokriveno 220 hektara, a do kraja godine biće pokriveno još 150 hektara", naveo je Ješić.

Za razvoj prerađivačkih kapaciteta malih i srednjih preduzeća u domaćinstvima do sada je potrošeno 23 miliona, a ova mera odnosi se na podizanje kapaciteta i konkurentnosti mini-mlekara i mesara, kao i na usaglašavanje s evropskim standardima u proizvodnji.

"Za podizanje plastenika do sada je plasirano 17 miliona od ukupno 63 miliona dinara. Ta mera posebno je značajna za poljoprivredne proizvođače koji rade na malim površinama gde želimo da povećamo profitabilnost po hektaru", rekao je Ješić.

Ocenio je i da su se i mere podsticanja staračkih domaćinstava da svoje zemljište ustupe u mlađim poljoprivrednicima iz njihove sredine pokazale veoma uspešnom, jer je do sada 5.500 staračkih domaćinstava dobilo ukupno 204 miliona dinara.

"Konkurs koji do sada nije dao očekivane rezultate odnosi se na dodelu sredstava lokalnim samoupravama i mesnim zajednicama za uređenje kanalizacionih sistema i vodovodne mreže, jer je od 190 prijava svega pet bilo pravilno popunjeno", rekao je Ješić i naveo da je za tu konkursnu liniju predviđeno 290 miliona dinara.

Ješić je istakao da je prošle godine urađen veliki posao na restrukturiranju vodoprivrede u pokrajini, jer je investirano više od 1,2 milijarde dinara u uređenje kanalske mreže.

(RTV)