Мариника Тепић: Председник би најрадије извео тенкове на студенте, а зна да не сме. Влада је већ пала, само нико није обавестио Ану Брнабић и њеног шефа

„Брана је пукла и бујица је само кренула. И тако и треба да буде. За сваког ко дигне руку на мирне студенте, нема опроста“.

Овако за Данас Мариника Тепић, потпредседница ССП-а и шефица посланичког клуба те странке у Скупштини Србије сликовито објашњава бунт који је последњих месец дана преплавио улице и тргове у Србији. Објашњава и како њена породица подноси свакодневне увреде на њен рачун, да ли се плаши последица због свега изреченог на рачун председника државе и представника власти.

* Људи су моја највећа снага

Крај прошле године сте дочекали штрајком глађу, а ову годину сте на барикадама? Одакле вам снага за све то?

Од људи. Људи су највећа снага. Сваки човек коме помогнете, кога заштитите, чију невољу бар умањите, неправду исправите, сви су они “инфузија” да идете даље и да страшне антикампање које власт режира отресете са себе као прашину. Жеља да ставимо ствари на своје место, да се зна ред, а у првом реду да власт и систем треба да служе грађанима, а не да грађани буду у служби власти, то изнад свега.

Да ли та ваша жртва и борба коначно даје резултате и да ли се грудва коначно закотрљала?

Апсолутно да. И мада су чак и моји пријатељи били забринути и сматрали 13 дана штрајка глађу превеликом жртвом у оваквом изопаченом систему, осетљиви наравно највише на подсмевања и ругања којих није било мало чак и у медијима, исто бих урадила.

Тада, 18. децембра прошле године, велики број људи није имао свест о размерама изборне преваре и крађе. Пре годину дана мало ко је разумео зашто су изборни услови темељно важни, на који начин је бирачки списак злоупотребљен или колико је непрофесионални РТС саучесник и агитатор режима.

Данас то знају можда не сви, али изборни услови и РТС јесу тема свих политичких тема. Све последице које живимо, од намере власти да преваром отвори рудник литијума, криминализованог врха полиције и правосуђа, партизације чак и здравства и образовања, до пљачке, криминала и корупције која убија, све су то последице покрадених избора и инструментализације медија, односно непостојања нормалних изборних услова.

Свест о томе да ми као носиоцу изборне листе не припада само та привилегија да будем прва међу биранима, већ и одговорност већа од других да будем прва када крене по злу, пресудила је у мојој одлуци да је та жртва и нужна и вредна.

*Уз ћеркино добро јутро свакога дана иде и питање- где је данас ћутање

Колико ваша породица трпи. Имају ли ваша деца разумевање за вашу борбу и како подносе то свакодневно етикетирање?

Нећу крити да је све то врло осетљиво, често и компликовано, нарочито када покушавам рецимо сину да одговорим на питање – шта ће нама победа над криминалцима, ако останемо без маме?! Или ћерки на коментар – данас су на трафици код новина биле неке твоје “изружњене” слике и ружно је писало, а ти ниси таква.

И колико год вам се срце тада стегне и некад је тешко објаснити, нарочито сину док је био гимназијалац, данас је као студент поносан и зна да је вредело, а и малена сада већ разуме зашто све учитељице штрајкују.

И зашто је наш Нови Сад јако тужан од 1. новембра, а и гневан, али опет и пун наде, са првим питањем после сваког “добро јутро” – где је данас ћутња за људе?!

И да морамо учинити све да се кривци за све те неправде склоне. Знате, помисао да је она са другарима само неколико дана пре пада надстрешнице била под њом када су са тренером ишли у Сомбор на такмичење, а то ће вам рећи и скоро свака новосадска породица да је имала неког свог под том надстрешницом, леди крв у жилама.

И ми смо ту сви нескривено и крајње лични и од тада са свакодневном зебњом према свему чега се ова власт дотакла да реконструише, или гради у Новом Саду.

И желим да захвалим свима и у Београду и у Нишу и у Ваљеву и у Крагујевцу и у целој Србији који су схватили размере и извор злочина у Новом Саду и солидарисали се са Новосађанима и у тузи и у борби. Студентима посебно, огромно поштовање и бескрајно хвала за све што чине.

*Између параноје и игнорисања претњи, изабрала сам ово друго

Сваки пут када оштро прозивате председника и његовог брата, на кога је он посебно осетљив намеће се питање- плашите ли се одмазде, ако не за себе онда за вашу породицу?

Искрено, не размишљам више о томе. На почетку и јесам понекад, нарочито ако знате како функционише та организована криминална група партије, братије и мафије, са својим батинашима, хулиганима, гепековањима, психопатама по безбедносним службама. Као и ако знате да вас нико и ништа не може заштити ако “држава” хоће да вам науди. Опције су онда само две, или да упаднете у параноју, или да нађете снагу да то једноставно игноришете.

Изабрала сам ово друго. Иако су годинама уназад чак и пријатељи често бринули, па и гунђали да не морам баш ја да објављујем фотографије и имена тог несвета, да их разоткривам тако директно, али сада када видим колико се много људи ослободило страха да је разоткривање насилника на комеморативним блокадама постала малтене редовна акција, да је раскринкавање сваке главе режима постао колективни подухват у демонтажи овог зла, вредело је сваког ризика.

* Студенти квалитетно исмевају председниково бунило

Не плашите се тих кобри које председник може да пошаље да разбацају оне који протествују?

Председник ове државе се и ту обрукао и морам рећи налупетао. Кобре су јединица војне полиције, дакле Војске, а не Полиције. И не може он да их шаље ни на кога на улицама Србије, осим да евентуално помогну у временским непогодама. А то што је он унаказио систем тако да не верује Полицији да га чува, него мора Војска, па је и прописе мењао због тога, његова је брука.

Ипак, то свакако показује колико се погубио, колико нема одговор на студентске блокаде факултета, колико је беспомоћан када уживо у програму лаже да је изашао пред студенте, а онда се презнојава пре но што побегне кроз заштитни шпалир полиције. И нарочито нема одговор на њихову духовитост.

Шта вам је најдуховитије ?

Много сам порука и парола видела, сјајних транспарената, али повици студената оне вечери испред Председништва – Што си се наљутио, то ми је “победник”! Они су успели да га сведу на “ридикула” као нико до сад, да онако баш квалитетно исмевају његово бунило, а да истовремено демонстрирају толику зрелост и самосвест одговорних слободномислећих људи, да су га натерали да из дана у дан улази из грешке у грешку.

И да леже у мукама, јер би најрадије извео тенкове на студенте, а зна да не сме.

Очекујете ли још јаче репресивне мере?

Да. Очекујем још неко време притисак преко БИА, убачених људи да пробају да их поделе, посвађају, избуше, одговоре. Као и са просветним синдикатима што је пробао. А када не буде ни то успело, очекујем да ће прибећи следећем нивоу и репресивнијим реакцијама.

*Влада је већ пала, само нико није обавестио Ану Брнабић и њеног шефа

Председница Скупштине Србије ових дана поново је поручила да ви хоћете грађански рат?

Та особа је престала да буде председница Народне скупштине на последњој седници када је извршила државни удар, директно кршећи Устав и закон јер није ставила на дневни ред наш заједнички предлог опозиције за гласање о поверењу Влади, након трагедије у Новом Саду, на шта је била обавезна. Све остало су лажи и манипулације особе која је слепа код очију и не види да је Влада већ пала, само је нико још није обавестио. Ни њеног Шефа.

Председница парламента вас пита и како можете да седите поред „насилника“, Драгана Ђиласа?

Доћи ће ускоро дан када ће због лажи које говори и Драгану Ђиласу одговарати. Као и за читаву фабрику зла коју су упрегли да би тог човека оцрнили, јер их суочава са истином о свим њиховим непочинствима и насиљу. А при том познаје систем, водио је главни град Србије када се за пет година изградило школа, вртића, домова здравља колико ови не могу да окрече за 11 година, а све стоји и данас као првог дана и зато га мрзе.

Чињеница да је прошло већ десет дана без реакције тужилаштва од када је високи СНС и јавни функционер СНС и “Андрејев мали” Лука Петровић физички напао на Драгана и нашег колегу Ђорђа са групом капуљаша који су их онда ударали, оборили на земљу и шутирали само због питања зашто лепе плакате са лажима о Ђиласу и ко их плаћа – довољно говори о последицама тровања и хушкања на Драгана годинама уназад и то са највиших државних функција, а Вучићевих таблоида и телевизија нарочито. Само један погрешан ударац, само један, могао је да нанесе фаталне последице и да Драган никада више не устане са тог асфалта.

Да ли то треба да се деси да би Вучић и његови стали са лажима, мржњом и хушкањем?! Или би и тада рекли за своју четрдесетогодишњу “омладину” да су само радили свој посао?! А тиме вршили и притисак на тужилаштво да ћути до дан данас.

Да ли мислите да су Вучић и напредњаци свесни последица када шаљу своје присталице да провоцирају грађане. Шта је крајњи циљ, да огаде народу опозицију, студентске протесте, да изазову стварни инцидент, или да охрабре своје присталице да се не плаше?

Све то заједно. Да заваде све што могу, јер тако владају, али неће још дуго.

Имате ли информације шта се догађа са нападачима на грађане и студенте, који су приведени. Да ли су већ на слободи?

Немам, осим за оне у Новом Саду који су се залетели Поршеом у људе код Футошке пијаце, па још и вратили да их туку. Званично су у притвору на Клиси у Новом Саду, а незванично је био лом у новосадској полицији када су их привели, а морали су их привести због забележених снимака и идентификовања од стране грађана. Тада викали на полицију “нисмо се тако договорили”!

*Тешка борба опозиције припремила је терен за ово што се сада догађа

Како се по вама догодило да се народ одједном охрабрио да слободно покаже шта мисли о режиму у коме живи већ дванаест година, и да ли су томе допринеле студентске блокаде?

Без сваке сумње је да јесу, али и да су студенти пре свега схватили да је корупција дословно почела и да убија и да је свако од њих могао да буде самлевен под том, или неком другом, надстрешницом, само зато што је неко хтео да стави паре у џеп или у предизборне сврхе отвори објекат “пре рока”. И лекција о патриотизму коју су показали и показују је из дана у дан одајући пошту новосадским жртвама, али и љубављу према својој земљи тако што су одлучили да се за њу боре и у њој остану.

И то је емоција коју ниједан нормалан човек не може да не прими најдубље у себе и да од ње добије онолика крила и снагу за све препреке које још предстоје.

Како су студенти успели оно што опозицији није пошло за руком, да ли је то зато што опозиција није била довољно јединствена, или је нешто друго у питању?

Мислим да је једноставно сазрело и да је тешка борба опозиције у овако тоталитарном систему припремила умногоме терен за све ово. Дугогодишње говорење о корупцији и криминалу режима, атрофираном тужилаштву и несталој Загорки Доловац коју смо тражили и по улицама и локалима Новог Сада, паралисаним институцијама, приватизованој полицији, хулиганизацији највиших државних функција и институција, алавости и ошљарењу, неправди, некажњивости и неједнакости пред законом, све је то дошло на наплату тог 1. новембра у 11.52 на новосадској Железничкој станици.

Саосећање и незаборављање злочина прво смо почели кроз комеморативну блокаду на месту злочина у Новом Саду првог наредног петка у 11.52 и након великог протеста 5. новембра, када је ухапшено више студената и Горан Јешић који је једног од њих, Рељу, бранио од хапшења нелегитимисаних лица под капуљачама. И онда се запалило све.

Студенти у Београду су се одмах солидарисали, потом и у другим градовима, а онда је почело и насиље напредњака на комеморативним блокадама, где су прво били нападнути студенти ФДУ у Београду. И то је био окидач за њих.

Наша је обавеза била и као народних посланика, али и као родитеља, да се рвемо са полицијом и блокирамо суд док не пусте из притвора све студенте и приведене са протеста 5. новембра, али када су почели да туку студенте по улицама, е ту су прешли сваку црвену линију.

Брана је пукла и бујица је само кренула. И тако и треба да буде. За сваког ко дигне руку на мирне студенте, нема опроста.

Власт већ данима тврди да је испунила све студентске захтеве, али и неке опозиционе. Смењен је Дамир Зобеница, на пример?

Скандалозни снимак у коме Дамир Зобеница организује и подстиче напредњаке на насиље на комеморативним блокадама, дошао је касније. Објавила сам га 18. новембра чим сам дошла до њега, али он је “случај” који смо разоткрили накнадно и стога је захтев за његову смену дошао као накнадни захтев, али не и довољан.

Зобеница мора и кривично да одговара, а сада већ мислим и онај који га је прво штитио и обмањивао јавност да је реч о вештачкој интелигенцији, дакле Александар Вучић, као и сви они који су му дозволили да побегне у Трст у своју хацијенду.

Што се тиче почетних захтева, сами студенти су јасно рекли да нису испуњени и да не наседају на спинове ненадлежног Вучића. Подсетићу да новосадски студенти имају и два додатна захтева од самог почетка, а то су смене и одговорност актуелног градоначелника Новог Сада Милана Ђурића, али и претходног у чије време је и започета кобна реконструкција Железничке станице и сада премијера Милоша Вучевића.

Весић је оставку поднео сам, али ухапшен, па пуштен и још ослобођен кривичног гоњења, вероватно да не пропева. Документација је објављена селективно, парцијално и под сумњом да је претрпела интервенције и уподобљавања, што све заједно значи да нема ни говора о испуњеним захтевима.

*Стамбеним кредима Вучић жели да поткупи младе СНС, студенти су већ рекли да хоће само правду

Судећи по потезима које повлаче- скраћење школске године, нерадни дан за Бадњи дан, кредити за младе итд, власт се очигледно нада да ће протести посустати. Колико су им очекивања оправдана?

Делује ми да је покушај поткупљивања младих тим стамбеним кредитима заправо усмерен на СНС младе – да се не окрену и предомисле и прикључе студентима у блокадама, а мање овима који су већ рекли да им нису потребни станови, већ правда.

Мислим да Вучић тиме покушава да заузда своје бирачко тело, или бар родитеље младих да притисну и они своју децу “да не крену на другу страну”. Календар јесте нешто чему се Вучић такође нада да га спасе ових мука, али и ту видимо да је мрка капа, јер студенти већ најављују заједничке новогодишње прославе.

Тако да су овог пута, млади дефинитивно ти који задају задатке и то надлежним институцијама, а он ем каска, ем и даље не може да се помири са чињеницом да су га “одували”. Почео је да нас малтретира сада већ свакодневним обраћањима, па и све тежим оптужбама да се студентима управља из Хрватске, да смо ми из опозиције усташе то је већ стара плоча, али сада креће да хушка и на студенте. Бесан је и погубљен јер не држи ствари под контролом и то је та неуроза.

*Избори нису тема

Може ли се догодити да Вучић излаз из ове велике кризе поново потражи у изборима. Да ли опозиција треба да пристане на једну такву замку у којој ће он поново да активира све своје опробане методе?

Избори сада нису тема. Прво испуњење свих захтева, па онда може тек да почне да се прича о изборима, јер не могу ни избори под истим Вучићевим условима за превару и крађу.

А он би наравно све исто, да побегне од кризе у изборе, које ће унапред искројити, са новим фантомнским бирачима и лопатама за листиће. Зато избора не може бити без очишћеног бирачког списка и бар 6-9 месеци слободног РТС-а, односно периода за промену изборних услова, а онда и за примену.

Готово свакодневно председник поручује да он воли Србију и да не намерава да побегне из ње, а његови медији пуштају пробне балоне да му све дозлогрдило и да планира да поднесе оставку ?

Лаже као и увек.

Шта бисте на крају ове године поручили грађанима за Нову годину?

Уз добро здравље, пуно радости и љубави, да мисле својом главом и што више грле своју децу.

(Данас)