Марк Гудејл, професор са Оксфорда: Пројекат „Јадар“ ће апсолутно нанети непоправљиву штету животној средини. Од Срба се тражи да се жртвују за „добробит Европе“

У четвртој епизоди Радар подкаста са Стеваном Филиповићем, аутор је отишао у Оксфорд где је посетио професора антропологије Марка Гудејла. Повод за разговор представља поновно активирање планова Рио Тинта за отварање рудника литијума у Србији, пошто је проф. Гудејл провео четири године истражујући како се Боливија – држава са највећим резервама литијума на свету – суочава са питањима која су сада покренута и у Србији. Пре свега, да ли треба приступити рударењу литијума и какве су могуће последице тог избора. Емисију погледајте на ТВ Н1 вечерас од 20х.

Иако Боливија и даље није започела индустријску производњу литијум карбоната (планираног финалног производа Рио Тинтовог рудника), још 2017. године је основала државно литијумско предузеће, које остварује сарадњу са страним компанијама.

„То је веома различит приступ од уобичајеног издавања дозволе страним компанијама да врше експлоатацију за одређену накнаду, које онда износе профит у иностранство. То што сада раде са литијумом, претходно су урадили са природним гасом, када су 2006. године национализовали нафтну и гасну индустрију – што је био први потез Ева Моралеса након што је изабран за председника. У наредних десетак година, Боливија је тако зарадила милијарде долара и успела је да добар део тих прихода прерасподели кроз социјална давања. Основали су нове фондове за труднице, за студенте… У Србији имате веома другачији случај. Највећи део профита ићи ће англо-аустралијској компанији Рио Тинто, а не народу Србије“, указао је Гудејл.

И додао да, будући да се седишта Рио Тинта налазе у Лондону и Мелбурну, то значи да новац неће чак завршити ни у ЕУ. Али постоје другачији економски, као и геополитички разлози због којих је Европа стала иза пројекта – највећи европски произвођачи аутомобила су најавили да ће се пребацити на производњу електричних возила, међутим, тренутно батерије за њих морају да увозе, пре свега из Кине која доминира тржиштем. Зато, констатује Гудејл, и ЕУ и европске компаније очајнички траже начин да производе батерије на тлу Европе. А то значи и да желе да се разреши политички конфликт који је настао у пределу Јадра, како би могли да тамо почну да производе литијум.

„Оно што случај Јадра чини необичним, чак и у глобалном контексту, јесте чињеница да је планиран у насељеној, пољопривредној области. Што није ни налик рудницима литијума у Западној Аустралији, који и даље производе највећу количину литијума на свету, а који се налазе у пустињској области. Поента је да ће то бити веома јединствен пројекат, спроведен од стране компаније која нема рудник литијума нигде у свету. Што значи да је много тога експериментално и постоје многа неодговорена питања. Али оно на које мислим да већ можемо да одгворимо јесте да ли ће пројекат нанети непоправљиву штету животној средини? Мислим да је одговор: апослутно да“, каже професор Гудејл.

Гудејл је закључио да се на неки начин од грађана у долини Јадра, ако не и целе Србије, у овом случају тражи да се жртвују зарад добробити Европе, а главно питање је да ли је та жртва уопште вредна.

(Радар)