субота, 04. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мило Ђукановић у Бриселу: Црна Гора не жели да се враћа у модел средњовековне, српске државе којом ће управљати СПЦ; Влада жели да развија грађанску државу која ће бити саставни део евроатланске заједнице
Хроника

Мило Ђукановић у Бриселу: Црна Гора не жели да се враћа у модел средњовековне, српске државе којом ће управљати СПЦ; Влада жели да развија грађанску државу која ће бити саставни део евроатланске заједнице

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 17. фебруар 2020.

Црна Гора је земља која је у стању да решава актуелне теме у најбољој демократској пракси, поштујући оно што је правна тековина ЕУ, са чијим правним системом се усаглашава, истакао је вечерас у Бриселу председник Црне Горе Мило Ђукановић.

Упитан каква је била вечерашња комуникација између њега и председника Србије Александра Вучића, рекао је да је на радној вечери била тема односа на релацији ЕУ-Западни Балкан, и да се свако од лидера региона потрудио да питања која се тичу унутрашњих прилика не износи у први план.

Западни Балкан мора да се избори са свим изазовима прошлости, како би напредовао ка Европској унији, поручио је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић у Бриселу, након неформалне вечере коју је за лидере држава Западног Балкана приредио предсједник Европског Савјета Шарл Мишел.

Проблем Закона о слободи вјероисповијести није искључиво црногорски, већ га треба посматрати у ширем контексту, казао је Ђукановић.

"Данас се још увијек у региону води оштар политички дуел између политика које заступају европску будућност сваког од наших друштава на Западном Балкану и политике која жели да конзервира постојеће стање и задржи Балкан на ваневропском колосјеку", нагласио је Ђукановић. 

Црна Гора је у стању да проблеме са другим земљама ријешава у најбољем духу европске праксе и тековина ЕУ, казао је Ђукановић, јавља дописник ТВЦГ из Брисела.

"Јасно је потпуно да што се више приближавамо Европској унији, посљедњи рестлови оног наслијеђа које је у суштини дубоко антиевропско, оног због чега је Западни Балкан провео деценије и вјекове на антиевропском колосјеку, сада то испливава и то треба рјешавати у духу добре европске демократске праксе", рекао је Ђукановић у Бриселу.

Нагласио је да је Црна Гора својим укупним искуством, од деведесетих година, показала да је то у стању.

"То данас видимо и у Црној Гори. Наспрам оног што ми као Влада заступамо да и даље развијамо грађанску државу, мултиетничко друштво које ће бити саставни дио европске, евроатланске заједнице, ми имамо предлог да се Црна Гора врати у статус националне, прецизније српске државе, да се врати у статус државе којом ће управљати Српска православна црква, дакле да се врати у модел средновјековне државе", оцијенио је Ђукановић.

Изабрати између те двије опције није тешко било ком разборитом, а камоли одговорној државној политици, увјерен је предсједник.

"Али наравно не смијемо потцијенити да у дубини сваког од наших друштава, као посљедица заостајања имамо још увијек наслаге те свијести и да се са њима морамо носити на један одговоран и пажљив начин и морамо обезбиједити један мукотрпан, дугорочни процес еманципације наших друштава које ће обезбиједити свима да временом заиста постанемо корисници бенефита које доноси Европа", поручио је Ђукановић.

Када је ријеч о проширењу, предсједник Црне Горе оцјењује да ЕУ након декларативне мора показати и суштинску заинтересованост.

Европски званичници најавили да ће покушати да дефинишу стратешки приступ, како би поручили да су врата ЕУ за регион отворена, а повјерење у процес проширења оснажен.

Ђукановић је вечерас у Бриселу учествовао на неформалној вечери за лидере држава Западног Балкана, коју је организовао предсједник Европског савјета Шарл Мишел.

Неформалној вечери присуствовала је и предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, високи представник ЕУ за вањску политику Жосеф Борељ, као и премијер Хрватске - предсједавајуће ЕУ Андреј Пленковић.

Предсједник Ђукановић ће се сјутра састати са предсједником Европског савјета Шарлом Мишелом и предсједницом Европске комисије Урсулом фон  дер Лајен.

Касније поподне, Ђукановић ће учествовати на донаторској конференцији за помоћ у реконструкцији Албаније након разорних земљотреса која се организује под покровитељством предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

На донаторској конференцији учествоваће државе чланице ЕУ, партнери са Западног Балкана, представници других земаља као и међународне институције, укључујући УН и Свјетску банку.

Предсједник Европског савјета Шарл Мишел изјавио је вечерас, уочи састанка с лидерима Западног Балкана, да ће у отворненом и искреном разговору настојати да сагледају како најбоље припремити самит у Загребу и отворити европску перспективу за регион и партерство са ЕУ.

"Ријеч је о подстицају новој стратегији веза ЕУ и региона која мора да се продуби на темељу јачања владавине закона и борбе против организованог криминала и корупције", рекао је Мишел.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је, уочи састанка, рекла да се очекује да се прихвати инвестициони програм за Западни Балкан, као и да буде донијета одлука о почетку преговора са Албанијом и Сјеверном Македонијом.

Фон дер Лајен је подвукла важност сјутрашње конференције за помоћ Албанији у отклањању посљедица разорног земљотреса.

"Крећемо се ка пакету инвестиција за Балкан"

Европска унија (ЕУ) се креће ка предлогу пакета о јачању инвестиција на Западном Балкану, бољем повезивању и свему ономе што треба да допринесе привредном расту земаља тог подручја, изјавио је премијер Хрватске Андреј Пленковић.

Премијер предсједавајуће државе ЕУ то је рекао уочи сусрета у Бриселу, уз оцену да до сусрета на врху ЕУ-Западни Балкан у Загребу треба, поред пакета улагања, очекивати и повољне одлуке о датуму преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом.

Пленковић је истакао да је циљ вечерашњег сусрета челника ЕУ и Западног Балкана да се припреми нови самит у Загребу и нагласио задовољство што је ЕУ поново снажно ставила на дневни ред највиших својих институција питање југоистока Европе, односно проширења и потпоре хрватским сусједима на њиховом путу према Унији.

(РТЦГ, Спутњик)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер