петак, 14. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Ивановић у „Утиску недеље“: У ковид болницама до 1. јуна умрло 1.080 људи, а БИРН је објавио минималан сигуран број од 632; Кризни штаб да објасни како се 13. априла од 38 дошло до 6 преминулих?!
Хроника

Милорад Ивановић у „Утиску недеље“: У ковид болницама до 1. јуна умрло 1.080 људи, а БИРН је објавио минималан сигуран број од 632; Кризни штаб да објасни како се 13. априла од 38 дошло до 6 преминулих?!

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 06. јул 2020.

У "Утиску недеље" гости Оље Бећковић су инфектолог проф. др Драган Делић, уредник БИРНА-а Милорад Ивановић и анестезиолог и председник Синдиката лекара и фармацеута, др Раде Панић.

Уредник БИРН-а Милорад Ивановић изјавио је да су, према подацима из информациони систем КОВИД-19, коју држава води о стању епидемије, од 13. марта до 1. јуна умрло 1.080 људи, а да су новинари у извештају који су крајем прошлог месеца објавили "минималан сигуран број" од 632 преминулих.

Ивановић: Према подацима из информациони систем КОВИД-19, коју држава води о стању епидемије, од 13. марта до 1. јуна умрло 1.080 људи, а новинари су у извештају крајем прошлог месеца објавили минималан сигуран број од 632 преминулих

Он је у Утиску недеље појаснио да су до броја од 632 преминулих, који је вишеструко већи од званично објављиваних података, дошли зато што је за њих било сигурно да су умрли од последица КОВИД-19, а да су за остале имали некомплетне информације.

"Остали су имали један тест негативан, подаци нису јасни или су у међувремену изгубљени", рекао је Ивановић.

Додаје да су у систему прикупљани сви подаци о току заразе у које су ковид-болнице и амбуланте имале обавезу да на дневном нивоу уносе податке о броју умрлих од компликација изазваних коронавирусом.

Он је навео да за потврду података заиста нису покушали да контактирају премијерку Ану Брнабић, али да су потврду тражили од сараднице из њеног кабинета која је, по иноформацијама које поседују, била задужена за надгледање базе, епидемиолога Предрага Кона, министра здравља Златибора Лончара, и директорку Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановиц Батут", односно све оне за које су мислили да су упознати са функционисањем рада базе ЦОВИД-19.

Према његовим речима, Кон није одговорио на поруку коју су му упутили, а у збирне податке из државне базе су сигурно имали увид "Батута", Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), Министарства здравља и Влада Србије сат времена пре објављивања података на сајту ковид19.рс.

Додаје да поједини лекари који су чланови Кризног штаба за сузбијање КОВИД-19 нису имали приступ тим подацима.

Ивановић: Ти бројеви се из неког разлога смањују, тачно се може ухватити матрица по којој се то ради. 'Батут' је сваког дана у 14 часова састављао извештај за Владу Србије на основу информационог система

"Уколико немате праве податке не можете доносити ни праве одлуке... Шта се у међувремену дешавало са подацима, не можемо да знамо. Ти бројеви се из неког разлога смањују, тачно се може ухватити матрица по којој се то ради. 'Батут' је сваког дана у 14 часова састављао извештај за Владу Србије на основу информационог система", наводи Ивановић.

Он је казао и да већина грађана нема информација шта се дешава, да представници власти објављују само демантије на њихову вест о прикривању података, због чега грађани немају основну информацију...

"Знају људи који су на друштвеним мрежама и који прате неколико независних портала", оцењује Ивановић.

"Како се од броја 38 долази до броја шест?”

Објашњавајући шта је истина у броју умрлих које је објавио БИРН, а који је изазвао полемике у јавности, Ивановић је навео пример 12. априла.

“Да би епидемиолози доносили праве одлуке требало би да имају и праве податке”, рекао је Ивановић и приказао графикон настао на основу базе Информационог система и званичних података.

Подаци су уједначени и говоре о шест, седам, осам мртвих преко дана, до 4. априла подаци које саопштава влада и Информациони систем су углавном слични са малом разликом, али од 4. априла имамо нагли скок и разлику, каже он.

“Крива достиже врхунац 12. и 13. априла кад имамо 23 мртва од ковида, а нама се званично каже шест”, рекао је Ивановић, наводећи да то пише у бази којој су приступ имали сви чланови Кризног штаба и министар здравља.

Међутим, када погледамо други графикон направљен на истим тим подацима, да је 1.080 умрлих у ковид болницама, опет имамо до 4. априла готово сличне податке, па драматичан скок 13. априла када имамо 38 мртвих у ковид болницама.

Ивановић: Информациони систем Батута каже да је 13. априла умрло 38 особа, а нама се тог дана каже да је умрло шест

“Информациони систем Батута каже да је 13. априла умрло 38 особа, а нама се тог дана каже да је умрло шест”, објаснио је Ивановић.

Он је истакао да оно што графика показује је да смо више од месец дана добијали лажне податке на основу којих су прављене неке епидемиолошке мере.

“Ми само тражимо објашњење зашто је то урађено и да да нам Кризни штаб објасни како се од броја 38 долази до броја шест”, рекао је Ивановић.

Др Раде Панић: Подацима се манипулише

Председник Синдиката лекара и фармацеута Раде Панић казао је да сматра да се подацима о броју оболелих и преминулих од ЦОВИД-19 "очигледно манипулише", али да организација коју предводи тренутно не може да те наводе потврди.

Додао да се "плаши да ли ће здравствени систем издржати" следећи талас епидемије корона вируса који се очекује у септембру.

- (Синдикат лекара и фармацеута) одавно писаним путем упозоравао да ће се ово дести. Нажалост епидемије је у потпуности оголила све оно о чему смо причали. Оно што нас сада брине јесте што се подацима манипулише и како ћемо дочекати јесен - рекао је Панић.

Навео је да је због оваквих оцена синдикат којим председава "одавно трн у оку Министарства здравља и ове власти", као и због "инсистирања на поштовању примени 80 одсто (релевантних) закона".

- Не тражимо да се поштује 100 одсто закона, него само 80 одсто... Проблем у Србији је што се одавно (у здравству) ради на усмено, без решења, на пример када колеге требају да се упуте у друге градова где је ситуација критична... Здравствени систем је занемариван и служи за поткосуривање, а све што је донето од правних аката (који треба да уреди здравство) у последњих седам година се или не примењује или је у сукобу са другим прописима - каже Панић.

Рекао је и да "основано сумња" у то ко је направио информациони систем за праћење броја новозаражених и умрлих од ЦОВИД-19 и да ли он функционише како треба, а навео је и да је "брат (заменице директора Интитута за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Дарије) Кисић Тепавчевић добио "милионе за формирање тог система".

Инфектолог Драган Делић: У периоду смо "ноншалантности"

Инфектолог Драган Делић рекао је да не може егзактно да каже да ли и на који начин се манипулише о броју оболелих и преминулих од КОВИД-19 у Србији, али да у тренутној епидемиолошкој ситуацији, услед "грешака које су прављене, долазе рачуни за наплату".

Навео је да статистичари указују да је дистрибуција смртних случајева навео да у "превише погрешних порука" које су слали представници власти и струке убраја политичке скупове, прославу изборне победе у штабу владајуће Српске напредне странке (СНС), као и одржане фудбалске утакмице.

Додаје да је у дистрибуција заражавања и смртних случајева у Србији "чудна", што "побуђује сумњу", као и да хитно треба формирати групу специјалиста судске медицине који ће да провере потврде о смрти и упореде их са медицинском документацијом", што је процедура која би трајала релативно кратко.

- То би завршило сваку дискусију и окончало поделе које постоје међу нама. Ја сам, као и многи други грађани, пред изборе добио памфлет (СНС-а) у ком се (за пандемију) наводи да смо 'из ове битке изашли као победници'. У тој изјави су две лажи, прво да је битка завршена, друго да смо изашли као победници - рекао је Делић.   

На питање зашто у својим јавним наступима наводи да је 1. мај био тренутак када се струка професионално компромитовала, Делић је рекао даје тада струка "први пут употребила појам компромис".

- Тада је настала разлика између ставова чланова кризног штаба, да ли ће бити рестриктивне мере трајати један или три дана. Ако не постоји систем и кризни штаб који независно доноси одлуке, онда то није у реду, не постоји доктрина. По мени, најмање би то требало да зависи од председника државе, иако је он претходно говорио да ће он прихватити ставове стуке - додаје Делић.

Он је рекао и да је проблем када је Србија после строгих рестриктивних мера, "које су биле можда биле најстроже у Европи" ушли у период "ноншалантности".

- Све се свело мање-више на личну одговорност. Свако од нас мора да буде одговоран за своје здравље, међутим ми се сви крећемо у задатом координатном систему који даје држава, кризни штаб, Влада. Е тај систем је био погрешно постављен - оценио је инфектолог.

Делић сматра да генерално за тренутну пандемију није било адекватних припрема ни на глобалном ни на локалном нивоу, "због подцењивачког става према пандемијама".

(Бета, Нова.рс)

Видети још: БИРН: Број умрлих и заражених вишеструко већи од званично саопштеног - последњих дана број новооболелих кретао се између 300 и 340 дневно

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер