Miodrag Zec: Zapanjujuće je to što je Vučić prosvetnim radnicima poručivao da će „umesto plata, dobiti vruć krompir“. To je ponižavajuće za najmanje 150-200 hiljada ljudi koji čine elitu ovog društva

Profesor Miodrag Zec ocenio je u Novom danu predsednik Srbije mora da shvati da je beogradski univerzitet nešto najvrednije što Srbija ima. "To što proizvodi Univerzitet u Beogradu, to se izvozi u svet, odoše ljudi. Krompir i dalje uvozimo, a izvozimo obrazovane ljude. Eto, to se nama desilo."

Profesor Zec kaže da je zapanjujuće to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prosvetnim radnicima poručivao da će umesto plata, dobiti „vruć krompir“.

„To je ponižavajuće za najmanje 150-200 hiljada ljudi koji čine, ma šta predsednik mislio, elitu ovog društva. Možda ima asocijaciju na Dositeja. Dositej je prvi ministar prosvete i kaže se za njega da je u Srbiju doneo prosvetiteljstvo i krompir. Izgleda da se prosvetiteljstvo baš nije primilo, a krompir se primio“, ocenjuje profesor.

Kad je reč o Dositeju Obradoviću, asocijacije veže i za studente.

„Na njegovom spomeniku piše ‘Idoh učeć, vekove gledajući’. Znači, on je isto šetajući učio kao i ovi studenti. I u tom smislu Dositej je interesantan zato što je prvi ministar prosvete. O njemu dosta znam, a o ovom novom ministru prosvete baš ništa“, navodi.

Smatra da je jako važno kako se mi kao narod odnosimo prema vrednostima i tradiciji.

„Na mestu gde je Dositej umro, ispod Studentskog parka, ima jedna ruševna zgrada, skladište otpada, odnosno reciklirajućeg materijala. Ima jedna urušena zgradica na kojoj piše ‘Ovde je zasedao praviteljstvujušči Sovjet’. Mi imamo para da farbamo autobuse i da prevrićemo kocke, a nemamo da posle više od 200 obeležimo to mesto kao neki nacionalni simbol“, smatra. 

Podseća i da je druga država koja je bila na ovim prostorima, Osmanska imperija, obnovila sve svoje spomenike. Šejh-Mustafino turbe turska država je obnovila, da se ne zaboravi moć tada, a mi smo napravili ruševinu od toga.

Govoreći o izboru Dejana Vuka Stankovića za ministra prosvete navodi:

„Stara latinska poslovica kaže similis simili gaudet – sličan se sličnom raduje. I to je potpuno prirodni odnos. Tako da bih ja to tako shvatio.“

Smatra i da se predsednik Srbije dosta „zapetljao“.

„On, i uopšte vlast, i Srbi, imaju potrebu da ponižavaju neke ljude koje je istorija zabeležila. Mi imamo model da vlast osiono odnosi prema znanju i obrazovanju, ne samo ova, nego inače.“

Univerzitet nije preduzeće

Poredeći situaciju u Srbiji, i mere koje je američki predsednik Donald Tramp najvavio kada je reč o elitnim univerzitetima, kaže:

„Tramp prvo to ne može da sprovede, niti će sprovesti. Vučić možda sprovede. Zato što je Harvard stariji od američke države i Harvard je privatni univerzitet. Mi ovde ne razumemo pojam univerziteta uopšte. Nije univerzitet preduzeće. Univerzitet ima širu namenu. Finansiranje univerziteta se ne završava prisvajanjem profita i dobiti, već podizanjem nivoa i reinvestiranjem profita koji ima u dalje obrazovanje, u stipendije.“

Amerika je, smatra, sama sebi pucala u nogi stopirajući sredstva za Harvard.

„To su programi za istraživanje. Pa ne bi Amerika imala atomsku bombu da nema Harvarda. Nije Tramp smislio atomsku bombu. (…) Ne služe oni tamo u univerzitetima da se prodaje diploma kao roba. Kod nas je percepcija da je to preduzeće. Ja ću osnivati preduzeće, ono je rentabilno što ima više proizvoda. Više krompira, više opanaka, više automobila, više diploma. Mi tako posmatramo univerzitet. To univerzitet nije. Univerzitet ima ogroman uticaj na društvo indirektno“, smatra.

Kaže da bi Vučić mora da zna da je beogradski univerzitet nešto najvrednije što Srbija ima.

„I to što proizvodi Univerzitet u Beogradu, to se izvozi u svet, odoše ljudi. Krompir i dalje uvozimo, a izvozimo obrazovane ljude. Eto, to se nama desilo.“

Rektora uveli u istoriju 

„Oni su rektora (prim. aut. Vladana Đokića) na Veliki petak direktno uveli u istoriju. Hrisos i on su jedini saslušavani na Veliki petak“, smatra profesor.

Vlast radi, kaže, potpuno suprotno od onoga što zaprvo želi.

Kaže i da ovo što nam se dešava je više od događaja, kao i da je pad nadstrešnice u Novom Sadu bio samo okidač.

„Vlast i svi mi bi morali da se zapitamo odakle je toliko nezadovoljstvo kod širokog sloja akademskog i drugog sveta.“

Funkcionisanje vlasti kod nas i u svetu, vidi kao Adornovu vožnju bicikla.

„Svi koji su u vlasti voze bicikle tako da gaze one ispod njih, a da se saginju pred onima koji su iza njih. Pa čak i naš predsednik, i on se saginje, ali saginje se pred Evropom.“

I na univerzitetu se vozi bicikl, samo drugačije.

„To kako se upravlja na univerzitetu, to je takođe vožnja bicikla, ali potpuno drugačija. Ti moraš biti nežan prema dole, prema učeniku, prema studentu, da ne ubiješ njegovu kreativnost, da ga ne pretvoriš u pukog slepog izvršioca, da ga naučiš da misli. A moraš biti uspravan i krut prema onima iznad tebe. Ako si docent prema profesoru, ako si profesor prema rektoru. Prosto univerzitet počiva na sumnji, ne na subordinaciji. Počiva na ličnom ugledu koga imaš ili nemaš. Ovde su dočepali ljudi na univerzitetu koji misle da direktor preduzeća može da naređuje profesorima. Pa ne može naređivati jer čoveka možeš naterati na manuelne radnje, da prevrće kocke, ali ne možeš ga naterati na kreaciju…“, zaključuje.

(N1)