понедељак, 01. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Неизвесна влада председавајуће ЕУ
Хроника

Неизвесна влада председавајуће ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 21. август 2010.

И пред јесењи почетак рада европских институција ситуација са актуелним председавајућим Уније, Белгијом, није промењена. Још нема контура будуће коалиционе владе, тако да раније дато обећање једног од изборних победника, лидера фламанске умерене деснице, Де Вевера, да ће до октобра бити формирана влада која ће пуном снагом преузети државу и вођење Уније, сада већ делује тешко изводљиво. Верује се да би таква ситуација могла да има последице и на процес интеграције држава Западног Балкана.

Ни 40 дана након ванредних избора у Белгији, нису јасне контуре владе која би требала водити ту земљу, али и Европску унију, јер период од јуна до децембра ове године припада Белгији да води ЕУ која је и сама пред крупним изазовима и задацима. У исто време се актуелни тренуци и на фламанској и валонској страни, чији социјалисти би овај пут требали дати премијера, описију као најтежи у белгијској историји.

Ту није реч само о коалицијским преговорима између седам политичких партија, већ и о питањима због којих је пала и претходна влада, праведне поделе одговорности, права и новца из заједничке касе, као и горући политички проблем општина око Брисела које, традицинално фламаншке, све више постају насељене Валонцима којима је матерњи језик француски, уместо холандског. Тај проблем, међутим, изгледа да није ни за корак ближе решењу, доводећи у питање стабилност земље и њену улогу као председавајуће Уније. Зато није чудо да, храбрећи и себе и Белгијанце, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо изјављује:

"Потпуно сам уверен да ће Белгија, која је увек била у центру ЕУ, ту и остати. И после председавања Унијом, потпуно сам уверен да Белгија има снажну веру у Европу".

Међутим, вера је једно, а прилике су друго. Прилике у Белгији су такве да вам данас нико са сигурношћу не може рећи шта ће, на политичком плану, бити сутра.

Гласачи у многољуднијем, фламанском делу земље су на јунским, ванредним изборима скинули са власти велике партије, демохришћане и либерале, а дали гласове десној НВА којој је независност Фландрије на срцу. Чини то неизвеснијим, не само скоро формирање владе, већ и укупну будућност сложеног белгијског друштва. Свестан тога, изборни победник је пожурио да умири барем европску јавност:

"Промена владе у Белгији неће умањити ефикасност белгијског председавања ЕУ. Разговарао сам о томе са премијером Летермеом и он ме је уверио да смо заиста добро припремљени и неће бити никаквих тешкоћа у наредним месецима. Жеља нам је да владу формирамо до октобра, када и започиње прави посао европског председништва", казао је лидер НВА, Барт Де Вевер.

Европски циљеви су и циљеви белгијског председништва, поручено је поводом преузимања шестомесечног места прве међу једнакима. То значи: излазак из кризе, развој, унутрашња организација и послови, клима и коначно проширење. У последњој фази је Хрватска, следе је Македонија, Турска, остатак балканског друштва и прескачући остале Исланд, који је пре неки дан добио зелено светло за почетак преговора.

"Треба имати на уму чињеницу да ће се досијеи држава разматрати у складу са њиховим садржајем, да ће се узимати у обзир прогрес који јесте начињен, политичка оцена неће бити прва и најважнија. Желимо искористити историјску прилику, каква сада постоји, да све те државе имају европску будућност у оквиру ЕУ. Међутим, питање је тајминга", нагласио је премијер Белгије, Ив Летерм.

А управо тајминг измиче из руке Белгијанцима. Свесни тога, сутра настављају рововске преговоре о саставу владе, у светлу чињенице да привремена влада, уз забрану доношења озбиљнијих политичких одлука, неће ту функцију моћи обављати вечно, као што неће моћи пуном снагом водити Унију. Уколико, ипак, силом прилика буде тако, последице тог недовршеног белгијског посла могле би осетити и западнобалканске државе, којима интеграцијске перспективе понешто варирају овисно од тога ко је на европском челу. У овом случају, сви интеграцијски планови би могли бити стављени на чекање, најмање до краја ове године.

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер