"Политико": Вучић осваја Запад обећањима о литијуму, али губи народ

 Настојање председника Србије Александра Вучића да постане омиљени балкански лидер Брисела је узалудна, пише бриселски портал Политико у тексту који потписују Уна Хајдари, Антонија Зимерман и Стујарт Лоу.

Текст преносимо у слободном преводу:

Вучић је успео да закључи договор о снабдевању Европске уније литијумом који јој је потребан за напајање свог возног парка електричних возила будућости.

Али, чинећи то, он је поново пробудио масовни покрет против великог рударског пројекта који су благословили и Брисел и Берлин. Уплашен, он је оптужио демонстранте који су се 10. августа окупили у десетинама хиљада људи за заверу да га свргну.

„То је део хибридног приступа извођења „револуција у боји””, рекао је Вучић потом новинарима, рекавши да је његово упозорење о могућем државном удару засновано на информацијама добијеним од Русије – историјског покровитеља балканске нације.

Парадокс је: окрећући се Западу како би омогућио његову транзицију у зелену будућност, Вучић је, кажу његови критичари, осудио седам милиона становника Србије на даљу економску експлоатацију и загађивање животне средине, што западне стандарде демократије и одговорности само ставља ван домашаја.

„Постајемо колонија свих великих сила“, рекао је Небојша Петковић, вођа протеста из Горњих Недељица, засеока на северозападу Србије који се налази поред главног места планираног рудника.

Петковић и његове комшије су скоро две деценије посматрале како геолози и копачи хрле на обале реке Јадар. Тамо су пронашли богата налазишта „белог злата” које би, према неким проценама, могло да обезбеди до 90 одсто литијума који је Европи потребан за њен прелазак на транспорт без емисија.

Ако у почетку не успете…

Англо-аустралијски рударски гигант Рио Тинто био је међу раним копачима. Дозволу за развој лежишта Јадар ова компанија добила је 2017. — пет година након што је Вучић први пут дошао на власт — да би она била одузета након ранијег таласа протеста пре две године.

Ипак, тврди националиста, никада није одустао од пројекта. И, упркос бојазни у вези са његовим демократским акредитивима, ЕУ је рачунала – и култивисала – на њега (Вучића) да ће то и остварити.

Јадар има неке од највећих европских резерви литијума. Министарство рударства и енергетике процењује да ће рудник, за који се очекује да ће бити отворен 2028. године, производити 58.000 метричких тона до 2030. године — што је довољно за стављање батерија у 1,1 милион електричних возила. Рио Тинто је издвојио 2,55 милијарди долара (2,23 милијарде евра) за примену пројекта.

Ентузијазам ЕУ не деле људи у Србији, који сматрају да је њено ослањање на Вучића само подстакло његове аутократске склоности. Поверење јавности у ЕУ је нагло опало, према аналитичарима, пошто обећања лидера блока да ће промовисати демократске вредности у дугогодишњем кругу кандидата за чланство постају све празнија.

„ЕУ је лицемерна, јер подржава диктатора у Србији који је блокирао правосуђе, медије и све остало, али то им је прихватљиво јер ће испоручити литијум који им је преко потребан“, рекао је Петковић за Политико.

Влада Србије није одговорила на захтев за коментар ове приче.

Кремљаски плејбук

Вучић је у јулу дочекао немачког канцелара Олафа Шолца и шефа Зеленог договора ЕУ Мароша Шефчовича са помпом и околностима да потпишу споразум којим се формализује подршка ЕУ руднику, заједно са неколико меморандума потписаних са великим произвођачима аутомобила као што су Мерцедес-Бенз и Стеллантис.

Само два месеца раније, кинеском председнику Си Ђинпингу приређен је још сјајнији дочек, са стотинама Срба који су се окупили да га поздраве, машући кинеским заставама и певајући хвале „гвозденог пријатељства“ током његовог првог путовања у Европу од пандемије корона вируса. .

Иако би то могло изненадити неупућене посматраче, оба догађаја су оличење Вучићевог приступа спољној политици. Ово се своди на добродошлицу свима који желе да инвестирају – попут фабрике Зиђин бакра у власништву Кине у Бору или Русије која поседује преко 50 одсто српских удела у нафти и гасу – све док се држе подаље од њених унутрашњих послова.

Према речима Александра Ђокића, стручњака за односе Србије и Русије, Москва радо подржава Вучићеве тврдње о пучу, без обзира на то какав договор са Западом склопи – укључујући и дозволу да користи своју омиљену етикету „револуције у боји“ за делегитимизацију протеста против  пројекта Јадар.

Ако Русија тврди да је у Србији у току обојена револуција, Вучић „може да се позиционира као храбар или готово митски борац против злог Запада који се меша“, објаснио је Ђокић. „Ако се протести догоде у Русији, Молдавији или Грузији, то не може бити зато што се људима органски не свиђа политика њихове владе; Запад мора да буде тај који подржава, па чак и финансира“.

Иронично је с обзиром да се демонстранти против рудника литијума окупљају против пројекта који Запад заиста жели. (Амбасадори САД и Велике Британије у Србији такође су изразили подршку споразуму.)

„Вучићева порука о томе је замршена. Када брани рудник Рио Тинто, каже да је то сведочанство великих искорака које је Србија направила у приближавању Западу“, наставио је Ђокић.

„Ипак, када људи протестују против рудника, он тврди да је то државни удар који подржава Запад“.

„Нема политичке мотивације“

У Вучићевој Србији врло мало тога доспева у национални етар осим ако он не одобри поруку. Снимак за викенд је помињао протесте у 24 секунде у вечерњим вестима јавног емитера – а обично игнорише антивладине протесте.

Када би захтеви демонстраната заиста били медијски покривени, јавност би разумела да су њихове бриге углавном еколошке.

„Ови протести су политички, у смислу да је животна средина и политичко питање. Али осим тога, нема политичке мотивације“, рекла је Жаклина Живковић, активисткиња Право на воду, групе која се залаже за чисту речну воду.

„[Ми смо] забринути за животну средину и за будућност Србије, јер не желимо да постанемо рударска земља“, додала је она, указујуц́и на велико загађење од рударских операција које воде Кине, а раније и из времена Југославије тешке индустрије.

Да би заобишли медијски замрачење са којим се суочавају, демонстранти су прибегли блокирању аутопутева и саобрац́ајница. Тако ће грађани који можда не виде шта се дешава на вестима бити физички принуђени да зауставе и упознају се са дејством мина.

Забринути због потенцијала рудника да контаминира тло и воду у региону који се у великој мери ослања на пољопривреду, један страх је да би корозивне киселине потребне за одвајање литијума од других једињења могле да исцуре, спречавајући раст биљака и штетец́и екосистемима.

„Желимо да сачувамо оно што имамо и желимо да имамо институције које могу да гарантују чист ваздух, чисту воду и чисту животну средину“, наставила је Живковић, истичуц́и да „око 1,5 милиона људи у Србији нема приступ чистој води“.

Кампања страха

Рио Тинто је водио опсежну сопствену кампању како би ублажио те еколошке бриге.

„Поштујемо право на протест, али оно што видимо овде је кампања страха — намерне и намерне дезинформације које говоре да смо отворени рудник, да ц́емо затровати залихе воде, да се пољопривреда нец́е наставити… све што може да изазове страх“, рекао је Чед Блуит, генерални директор пројекта Јадар, у интервјуу за Политико.

Негирајући наводе активиста, Рио Тинто тврди да би подземни рудник био у потпуности у складу са законима ЕУ и Србије о заштити животне средине. Компанија је у јуну објавила прелиминарне нацрте студија о процени утицаја на животну средину које покривају рудник, фабрику за површинску прераду и депонију индустријског отпада.

„На овом пројекту смо већ 20 година и на њега смо потрошили 600 милиона евра. Ово је најпроучаванији литијумски пројекат на свету“, рекао је Блуит.

Блуит је поновио неке од изјава Шолца и Шефчовича, а то је да ц́е рудник бити изграђен и функционисати не само по стандардима ЕУ, вец́ и „по највишим стандардима у свету“.

„Али активисти су одлучни да појачају притисак. Кажу да је жртва вредна, а ми се не слажемо“, рекла је Живковић.

(Данас)