"Politiko": Vučić osvaja Zapad obećanjima o litijumu, ali gubi narod

 Nastojanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da postane omiljeni balkanski lider Brisela je uzaludna, piše briselski portal Politiko u tekstu koji potpisuju Una Hajdari, Antonija Zimerman i Stujart Lou.

Tekst prenosimo u slobodnom prevodu:

Vučić je uspeo da zaključi dogovor o snabdevanju Evropske unije litijumom koji joj je potreban za napajanje svog voznog parka električnih vozila budućosti.

Ali, čineći to, on je ponovo probudio masovni pokret protiv velikog rudarskog projekta koji su blagoslovili i Brisel i Berlin. Uplašen, on je optužio demonstrante koji su se 10. avgusta okupili u desetinama hiljada ljudi za zaveru da ga svrgnu.

„To je deo hibridnog pristupa izvođenja „revolucija u boji””, rekao je Vučić potom novinarima, rekavši da je njegovo upozorenje o mogućem državnom udaru zasnovano na informacijama dobijenim od Rusije – istorijskog pokrovitelja balkanske nacije.

Paradoks je: okrećući se Zapadu kako bi omogućio njegovu tranziciju u zelenu budućnost, Vučić je, kažu njegovi kritičari, osudio sedam miliona stanovnika Srbije na dalju ekonomsku eksploataciju i zagađivanje životne sredine, što zapadne standarde demokratije i odgovornosti samo stavlja van domašaja.

„Postajemo kolonija svih velikih sila“, rekao je Nebojša Petković, vođa protesta iz Gornjih Nedeljica, zaseoka na severozapadu Srbije koji se nalazi pored glavnog mesta planiranog rudnika.

Petković i njegove komšije su skoro dve decenije posmatrale kako geolozi i kopači hrle na obale reke Jadar. Tamo su pronašli bogata nalazišta „belog zlata” koje bi, prema nekim procenama, moglo da obezbedi do 90 odsto litijuma koji je Evropi potreban za njen prelazak na transport bez emisija.

Ako u početku ne uspete…

Anglo-australijski rudarski gigant Rio Tinto bio je među ranim kopačima. Dozvolu za razvoj ležišta Jadar ova kompanija dobila je 2017. — pet godina nakon što je Vučić prvi put došao na vlast — da bi ona bila oduzeta nakon ranijeg talasa protesta pre dve godine.

Ipak, tvrdi nacionalista, nikada nije odustao od projekta. I, uprkos bojazni u vezi sa njegovim demokratskim akreditivima, EU je računala – i kultivisala – na njega (Vučića) da će to i ostvariti.

Jadar ima neke od najvećih evropskih rezervi litijuma. Ministarstvo rudarstva i energetike procenjuje da će rudnik, za koji se očekuje da će biti otvoren 2028. godine, proizvoditi 58.000 metričkih tona do 2030. godine — što je dovoljno za stavljanje baterija u 1,1 milion električnih vozila. Rio Tinto je izdvojio 2,55 milijardi dolara (2,23 milijarde evra) za primenu projekta.

Entuzijazam EU ne dele ljudi u Srbiji, koji smatraju da je njeno oslanjanje na Vučića samo podstaklo njegove autokratske sklonosti. Poverenje javnosti u EU je naglo opalo, prema analitičarima, pošto obećanja lidera bloka da će promovisati demokratske vrednosti u dugogodišnjem krugu kandidata za članstvo postaju sve praznija.

„EU je licemerna, jer podržava diktatora u Srbiji koji je blokirao pravosuđe, medije i sve ostalo, ali to im je prihvatljivo jer će isporučiti litijum koji im je preko potreban“, rekao je Petković za Politiko.

Vlada Srbije nije odgovorila na zahtev za komentar ove priče.

Kremljaski plejbuk

Vučić je u julu dočekao nemačkog kancelara Olafa Šolca i šefa Zelenog dogovora EU Maroša Šefčoviča sa pompom i okolnostima da potpišu sporazum kojim se formalizuje podrška EU rudniku, zajedno sa nekoliko memoranduma potpisanih sa velikim proizvođačima automobila kao što su Mercedes-Benz i Stellantis.

Samo dva meseca ranije, kineskom predsedniku Si Đinpingu priređen je još sjajniji doček, sa stotinama Srba koji su se okupili da ga pozdrave, mašući kineskim zastavama i pevajući hvale „gvozdenog prijateljstva“ tokom njegovog prvog putovanja u Evropu od pandemije korona virusa. .

Iako bi to moglo iznenaditi neupućene posmatrače, oba događaja su oličenje Vučićevog pristupa spoljnoj politici. Ovo se svodi na dobrodošlicu svima koji žele da investiraju – poput fabrike Ziđin bakra u vlasništvu Kine u Boru ili Rusije koja poseduje preko 50 odsto srpskih udela u nafti i gasu – sve dok se drže podalje od njenih unutrašnjih poslova.

Prema rečima Aleksandra Đokića, stručnjaka za odnose Srbije i Rusije, Moskva rado podržava Vučićeve tvrdnje o puču, bez obzira na to kakav dogovor sa Zapadom sklopi – uključujući i dozvolu da koristi svoju omiljenu etiketu „revolucije u boji“ za delegitimizaciju protesta protiv  projekta Jadar.

Ako Rusija tvrdi da je u Srbiji u toku obojena revolucija, Vučić „može da se pozicionira kao hrabar ili gotovo mitski borac protiv zlog Zapada koji se meša“, objasnio je Đokić. „Ako se protesti dogode u Rusiji, Moldaviji ili Gruziji, to ne može biti zato što se ljudima organski ne sviđa politika njihove vlade; Zapad mora da bude taj koji podržava, pa čak i finansira“.

Ironično je s obzirom da se demonstranti protiv rudnika litijuma okupljaju protiv projekta koji Zapad zaista želi. (Ambasadori SAD i Velike Britanije u Srbiji takođe su izrazili podršku sporazumu.)

„Vučićeva poruka o tome je zamršena. Kada brani rudnik Rio Tinto, kaže da je to svedočanstvo velikih iskoraka koje je Srbija napravila u približavanju Zapadu“, nastavio je Đokić.

„Ipak, kada ljudi protestuju protiv rudnika, on tvrdi da je to državni udar koji podržava Zapad“.

„Nema političke motivacije“

U Vučićevoj Srbiji vrlo malo toga dospeva u nacionalni etar osim ako on ne odobri poruku. Snimak za vikend je pominjao proteste u 24 sekunde u večernjim vestima javnog emitera – a obično ignoriše antivladine proteste.

Kada bi zahtevi demonstranata zaista bili medijski pokriveni, javnost bi razumela da su njihove brige uglavnom ekološke.

„Ovi protesti su politički, u smislu da je životna sredina i političko pitanje. Ali osim toga, nema političke motivacije“, rekla je Žaklina Živković, aktivistkinja Pravo na vodu, grupe koja se zalaže za čistu rečnu vodu.

„[Mi smo] zabrinuti za životnu sredinu i za budućnost Srbije, jer ne želimo da postanemo rudarska zemlja“, dodala je ona, ukazujući na veliko zagađenje od rudarskih operacija koje vode Kine, a ranije i iz vremena Jugoslavije teške industrije.

Da bi zaobišli medijski zamračenje sa kojim se suočavaju, demonstranti su pribegli blokiranju autoputeva i saobraćajnica. Tako će građani koji možda ne vide šta se dešava na vestima biti fizički prinuđeni da zaustave i upoznaju se sa dejstvom mina.

Zabrinuti zbog potencijala rudnika da kontaminira tlo i vodu u regionu koji se u velikoj meri oslanja na poljoprivredu, jedan strah je da bi korozivne kiseline potrebne za odvajanje litijuma od drugih jedinjenja mogle da iscure, sprečavajući rast biljaka i šteteći ekosistemima.

„Želimo da sačuvamo ono što imamo i želimo da imamo institucije koje mogu da garantuju čist vazduh, čistu vodu i čistu životnu sredinu“, nastavila je Živković, ističući da „oko 1,5 miliona ljudi u Srbiji nema pristup čistoj vodi“.

Kampanja straha

Rio Tinto je vodio opsežnu sopstvenu kampanju kako bi ublažio te ekološke brige.

„Poštujemo pravo na protest, ali ono što vidimo ovde je kampanja straha — namerne i namerne dezinformacije koje govore da smo otvoreni rudnik, da ćemo zatrovati zalihe vode, da se poljoprivreda neće nastaviti… sve što može da izazove strah“, rekao je Čed Bluit, generalni direktor projekta Jadar, u intervjuu za Politiko.

Negirajući navode aktivista, Rio Tinto tvrdi da bi podzemni rudnik bio u potpunosti u skladu sa zakonima EU i Srbije o zaštiti životne sredine. Kompanija je u junu objavila preliminarne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu koje pokrivaju rudnik, fabriku za površinsku preradu i deponiju industrijskog otpada.

„Na ovom projektu smo već 20 godina i na njega smo potrošili 600 miliona evra. Ovo je najproučavaniji litijumski projekat na svetu“, rekao je Bluit.

Bluit je ponovio neke od izjava Šolca i Šefčoviča, a to je da će rudnik biti izgrađen i funkcionisati ne samo po standardima EU, već i „po najvišim standardima u svetu“.

„Ali aktivisti su odlučni da pojačaju pritisak. Kažu da je žrtva vredna, a mi se ne slažemo“, rekla je Živković.

(Danas)