Прелиминарни резултати избора у Француској: „Национално окупљање“ води са 34,2%, „Нови народни фронт“ има 29,1%, док алијанса „Заједно“ председника Макрона има 21,5% гласова бирача. Највећа излазност у последњих неколико деценија

Према првим, прелиминарним проценама,, у првом кругу ванредних парламентраних избора у Француској, Национално окупљање Марин Ле Пен освојило је 34,2 одсто гласова, крајње левичарски Нови народни фронт 29,1, а алијанса Заједно председника Макрона 21,5 процената.

Иако ове бројке показују широку изборну динамику, оне не одражавају нужно коначан исход с обзиром да постоји 577 гласова бирачких јединица – и други круг наредног викенда.

У Француској су у 20 сати затворена биралишта у првом кругу ванредних парламентарних избора на којима право гласа има више од 49 милиона грађана који бирају 577 посланика Националне скупштине.

На парламентарне изборе до 17 сати изашло је 59,39 одсто бирача, што је рекордна излазност у првом кругу од 1978. године када је излазност била 68 одсто, према подацима француског Министарства унутрашњих послова.

Према проценама института за испитивање јавног мњења Елабе, излазност би до 20 сати могла да износи 69,5 одсто.

Изборе, који би први пут после Другог светског рата, могли да доведу на власт крајњу десницу, расписао је француски председник Емануел Макрон након убедљиве победе десничарске странке Национално окупљање (РН) над његовим центристичким савезом на изборима за Европски парламент одржаним 9. јуна.

На биралишта изашло 20 одсто грађана више него 2022.

Французи гласају у првом кругу ванредних парламентарних избора, које је француски председник Емануел Макрон изненада расписао након лоших резултата његове странке на изборима за Европски парламент. Предизборне анкете јавног мњења дају предност Националном окупљању Марин ле Пен. До 17 часова гласало је 59,39 одсто уписаних бирача, што је за готово 20 процената више него на претходним изборима 2022. године.

До 17 часова гласало готово 60 одсто бирача

Према подацима француског министарства унутрашњих послова, до 17 часова на биралишта је изашло 59,39 одсто уписаних бирача, преноси Франс ТВ.

У односу на парламентарне изборе 2022. године, излазност је већа за готово 20 одсто, пошто је тада до 17 часова гласало 39,4 одсто.

Жан Лик Меланшон гласао у Паризу

Оснивач левичарског покрета "Побуњена Француска" Жан Лик Меланшон гласао је у 10. париском арондисману.

Лепенова гласала у свом упоришту

Лидерка крајње десног Националног окупљања Марин ле Пен гласала је такође на северу Француске, у свом упоришту, Енен Бомону.

Макрон гласао на северу Француске

Председник Емануел Макрон гласао је у Тукеу, у департману Па д Кале на северу Францске, заједно са својом супругом Брижит Макрон.

Излазност до подне већа од 25 одсто

На француским парламентарним изборима до поднева је гласало 25,9 одсто бирача, што представља значајно повећање у односу на излазност у исто време на изборима 2022. године, пренео је Фигаро. На изборима 2022. године до поднева је гласало 18,4 одсто бирача.

Већа излазност у исто време забележена је једино 1981. године када је гласало 27,6 одсто бирача.

Изузев неких прекоморских територија, где је гласање почело у суботу, бирачка места отворена су јутрос у 8 часова.

Више од 49 милиона грађана Француске на парламентарним изборима има право гласа, а у првом кругу избора бираће 577 посланика међу више од 4.000 кандидата за доњи дом француског парламента.

По један посланик се бира у свих 577 изборних јединица већинским гласањем у два круга.

За посланика може бити изабран већ у првом кругу онај који освоји 50 одсто гласова изашлих бирача ако је на бирачко место изашло најмање 25 одсто броја уписаних бирача.

На другом кругу гласања, који је заказан за 7. јул, улазе два кандидата с највећим бројем гласова освојених у првом кругу.

Све предизборне анкете дају предност Националном окупљању, чију листу предводи 28-годишњи Жордан Бардела.

Да ли ће доћи до коахабитације

Ако на изборима Национално окупљање или левичарска коалиција Нови народни фронт освоји апсолутну већину, Емануел Макрон ће морати да изабере премијера из редова победничке коалиције.

Победничка коалиција ће потом изабрати своје министре, односно наступиће кохабитација председника и премијера из супротног политичког табора.

У случају да ниједна коалиција не освоји већину у парламенту, коалција са највише мандата мораће да склапа савезе да би омогућили доношење закона, односно функционисање парламента.

Ко су "аутсајдери"

Према анкети института IFOP-Fiducial-Sud Radio од 26. јуна, Национално окупљање освојиће 36 одсто гласова у првом кругу, испред савеза левичарских партија са 28,5 одсто и коалиција Макрона са 21 одсто.

У првом кругу, према анкетама, десничарски Републиканци и остали на десном политичком спектру освојиће тек шест одсто гласова.

Алијанса Заједно је "аутсајдер" на парламентарним изборима, а на њено формирање позвао је француски председник након што је његова странка Препород претрпела пораз Националног окупљања на изборима за Европски парламент.

"Опасност од конфликта"

Макрон је недавно упозорио бираче да би опредељивање за крајње десничарску или крајње левичарску странку довело Француску у опасност од политичког конфликта, па чак и грађанског рата.

Француски премијер Габријел Атал обећао је да ће владајућа центристичка алијанса Заједно, ако победи, смањити цену струју за 15 одсто од следеће зиме, повећати пензије у складу са инфлацијом, као и да неће повећавати порезе.

Жордан Бардела, који предводи Национално окупљање, на телевизијског дебати са Аталом је пак рекао да ће као премијер укинути бесплатну здравствену негу за странце и пооштрити регулативу за добијање француског држављанства.

Бриселски портал Политико оцењује да су ово избори са потенцијално највећим последицама у Европи у последњих неколико деценија.

(РТС, РТ, агенције)