Прес: Наташа Кандић потрошила 2,5 милиона евра и отишла из РЕКОМ-а

Пројекат Регионалне комисије за утврђивање истине о ратним злочинима дефинитивно пропао јер је први човек РЕКОМ-а Наташа Кандић дала оставку. Кандићева на пројекат потрошила чак 2,5 милиона евра

Директорка Фонда за хуманитарно право Србије Наташа Кандић „пустила је низ воду" Регионалну комисију за утврђивање истине о ратним злочинима (РЕКОМ). Кандићева се повукла из пројекта на који је потрошила чак 2,5 милиона евра!

Кандићева је после пропасти идеје о прикупљању милион потписа подршке РЕКОМ-у на подручју бивше Југославије поднела оставку на чланство у Координационом већу те организације и никоме не мора да полаже рачун за узалудно потрошене милионе које је добила од донатора.

За све се питао ФХП

Бивши чланови РЕКОМ-а, који су организацију напустили пре више од две године, тврде да је само за медијску кампању РЕКОМ-а на простору БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије са Косовом потрошено око 600.000 евра. Како је и на шта спискан толики новац, тврде они, знају само Наташа Кандић и њен бивши супруг и редитељ Лазар Стојановић кога је Кандићева поставила за директора медијске кампање РЕКОМ-а.

Подсетимо, Прес РС је раније већ писао о незадовољству бројних чланова РЕКОМ-а због понашања Наташе Кандић. О маипулацијама и бахатом понашању и трошењу новца без икакве контроле за наш лист су тада отворено говорили председник Хелсиншког одбора за људска права РС Бранко Тодоровић и председник Удружења бошњачких жртава рата „Извор" из Приједора Един Рамулић.

Рамулић каже да није променио мишљење и да и даље тврди да је Наташа Кандић приватизовала РЕКОМ, што потврђује и чињеница да је сав новац који су донатори давали за РЕКОМ ишао преко рачуна ФХП-а Наташе Кандић.

- Кандићева је целу идеју претворила у властити пројекат. То што је напустила Координационо веће РЕКОМ-а не значи апсолутно ништа, јер РЕКОМ није имао свој рачун нити регистрацију и сав новац је ишао преко рачуна ФХП-а - каже Рамулић.

Он објашњава да је РЕКОМ имао три циља - израду статута те организације, организовање консултација са удружењима која заступају жртве протеклих ратова на простору бивше СФРЈ и на крају прикупљање милион потписа подршке за ту идеју.

Кошарац: Шта ће гејеви у РЕКОМ-у?

Руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица РС Сташа Кошарац каже да одавно упозорава да циљ РЕКОМ-а није истинско залагање за утврђивање истине о злочинима у протеклом рату, него лични интереси и промоција Наташе Кандић.

- Упозоравали смо да је илузорно очекивати да РЕКОМ оправда своје постојање, поготово када су му приступиле организације које штите права хомосексуалаца и које немају никакве везе са жртвама протеклог рата. Пошто је Наташа Кандић сада у неку руку признала да је тако, надам се да ће објаснити какви су то регионални форуми и консултације за која је издвајано по 50.000 евра и где су милиони које је добила од бројних донатора - каже Кошарац.

- Израда статута није била никакав проблем, јер је само преписан статут појединих организација које се баве сличном проблематиком, уз убацивање одређених специфичности које карактеришу ове просторе. Организовање консултација јој није тешко падало, јер су скупови РЕКОМ-а прављени по најпрестижнијим хотелима, као што су загребачки „Шератон" или „Сплендид" у Бечићима. Кандићева је на основу тога кројила извештаје и слала их донаторима који су добијали слику како РЕКОМ много ради и напредује - каже Рамулић.

Наш саговорник каже да је скупљање милион потписа подршке РЕКОМ-у од почетка била немогућа мисија. Он истиче и да не верује да је скупљено и 500.000 потписа, како тврде у тој организацији.

- Према мојим информацијама, у БиХ је скупљено свега 14.000, а на простору бивше СФРЈ укупно 100.000 потписа. Међутим, подацима је лако манипулисати и лако је заваравати јавност тврдњом да сте скупили пола милиона потписа - каже Рамулић.

Један од огромних проблема, додаје он, јесте и инсистирање Наташе Кандић да владе држава региона оснују РЕКОМ као независну, међудржавну комисију за утврђивање чињеница о жртвама злочина и других кршења људских права на територији бивше СФРЈ у периоду од 1991. до 2001. године.

- То је било немогуће јер, на пример, Србија и БиХ не признају Косово, а она је упорно на томе инсистирала зато што са таквом причом на Косову има највећу подршку - указује Рамулић.

Председник Хелсиншког одбора за људска права РС Бранко Тодоровић каже да је сваком ко је објективан јасно да нереални и мегаломански пројекти попут РЕКОМ-а не могу представљати озбиљан процес чији ће резултат бити утврђивање чињеница о злочинима на простору бивше СФРЈ.

Срушен процес помирења

- РЕКОМ је скупа импровизација која је компромитовала све будуће покушаје утврђивања истине и помирења. Утврђивање чињеница о злочинима и изградња процеса помирења у БиХ је задатак који заједнички треба да преузму политичари, институције, цивилно друштво, медији, универзитети... У том правцу, веома је важно да Савет министара БиХ у сарадњи са цивилним друштвом што пре заврши Стратегију транзиционе правде у БиХ, чију израду је успорио пројекат РЕКОМ - каже Тодоровић.

Наташа Кандић јуче није одговарала на телефонске позиве из Преса РС.

(Прес)