субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Широм земље обележено сећање на страдале у НАТО агресији на СРЈ 1999: Селаковић и Боцан – Харченко положили венце на споменик Милици Ракић у Београду. Обележавање годишњице и у Косовској Митровици, Грачаници и Лепосавићу
Хроника

Широм земље обележено сећање на страдале у НАТО агресији на СРЈ 1999: Селаковић и Боцан – Харченко положили венце на споменик Милици Ракић у Београду. Обележавање годишњице и у Косовској Митровици, Грачаници и Лепосавићу

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 24. март 2024.

Поводом 25 година од почетка НАТО агресије на СР Југославију, у Ташмајданском парку у Београду положени су венци на споменик девојчици Милици Ракић, једној од жртава која је постала симбол страдања деце у тромесечним ваздушним ударима западне војне алијансе на тадашњу СР Југославију.

Споменик деци страдалој у НАТО агресији, који се налази у средишњем делу парка, подигли су београдски дневни лист Вечерње новости са својим читаоцима непосредно по окончању агресије НАТО-а. Споменик је посвећен успомени на децу страдалу од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

Венце су положили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, в.д. секретара за социјалну заштиту Града Београда Петар Јорданов и амбасадор Руске федерације у Београду Александар Боцан – Харченко, саопштио је Беоинфо.

Пошту настрадалој девојчици одали су представници Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, представници ветерана и удружења која баштине сећања на тај период, наводи се у саопштењу.

Трогодишња Милица Ракић погинула је 17. априла 1999. године у купатилу породичне куће у Батајници, од гелера НАТО бомбе.

Изложба "Новосађани и март 1999. године" 

Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић поручио је на отварању изложбе "Новосађани и март 1999. године", аутора Мартина Цандира у новосадском Историјском архиву,.

Истакао је да је Нови Сад град херој, као и да је аутор хронолошки фотографисао дешавања у граду током НАТО агресије – од прве бомбе до дизања из пепела. 

Цандир је подсетио да је прошло је 15 година од последње изложбе, навевши да је дужност сваког фотографа да овековечи свој град. "Везани смо за три моста која су страдала. Тих 78 дана бележио сам све ово што данас можемо да видимо", рекао је Цандир.

Министар унутрашњих послова Братислав Гашић, такође, положио венце на спомен-обележје испред зграде СИВ 3, као и испред Меморијалног зида у Палати "Србија", у знак сећања на све полицијске службенике који су жртвовали своје животе ,вршећи службену дужност зарад мира и безбедности Србије.

У оквиру церемоније, и државни секретар Министарства унутрашњих послова др Жељко Бркић положио је венац на спомен-обележје на згради МУП-а у Улици кнеза Милоша.

Дан сећања на страдале у НАТО агресији обележен је комеморативним скуповима у командама, јединицама и установама Војске Србије и у бројним градовима и општинама полагањем венаца крај спомен-обележја страдалима у одбрани отаџбине.

Начелник Генералштаба Милан Мојсиловић положио венце

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић венце је положио крај Споменика жртвама ратова 1990–2000. у Куршумлији и крај спомен-обележја у част погинулих припадника Војске Југославије у касарни "Топлички устанак" у том граду.

Генерал Мојсиловић је, одајући пошту жртвама НАТО агресије, истакао да припадници Војске Србије с поносом чувају успомену на војнике и старешине који су погинули бранећи отаџбину, али и на све припаднике снага безбедности који су страдали у агресији на нашу земљу.

Заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Желимир Глишовић венац је положио крај спомен-обележја десетару Бобану Недељковићу у касарни "Ратко Павловић Ћићко" у Прокупљу.

Поводом обележавања 24. марта, одржан је комеморативни скуп јединица из Гарнизона Нови Сад.

Потпредседник Покрајинске владе Бранко Ћурчић положио је венац на спомен-обележје страдалима у НАТО агресији.

Положен венац на Меморијални зид у Палати "Србија"

Члан Привременог органа града Београда Никола Никодијевић положио је венац на спомен-обележје "Гласник са Стражевице" на брду Стражевица у Раковици. Служен је и парастос погинулим војницима, полицајцима и цивилима током 78 дана бомбардовања.

Полагање венаца на Стражевици

За време НАТО агресије, сваке ноћи, а неретко и дању, почев од 24. марта 1999. године, па све до потписивања Кумановског споразума бомбардована је база Војске Југославије која се налазила у долини Стражевице.

Венци на споменику "Вечна ватра"

У Парку пријатељства на Новом Београду, такође, поводом годишњице од НАТО бомбардовања, положени су венци на споменик свим жртвама НАТО агресије "Вечна ватра".

Полагање венаца на споменик "Вечна ватра"

Полагање венаца отпочело је интонирањем химне у извођењу дечјег хора, а венце су положили оснивач Покрета социјалиста Александар Вулин, амбасадор Русије Александар Боцан Харченко и амбасадор Кубе Лејде Ернесто Родригес Ернандес.

Вулин је поручио да "за мале и слободне народе нема правде".

Обележавање у Косовској Митровици, Грачаници и Лепосавићу

Положени су и венци код споменика на Тргу браће Милић у Косовској Митровици.

Венце су положили чланови породица и пријатељи страдалих, као и председник Привременог органа Општине Косовска Митровица Иван Запорожац, помоћница директора Канцеларије за КиМ Милена Парлић и председник Српске листе Златан Елек.

Венце су положили и пошту страдалима одали и начелник Косовскомитровачког управног округа Вучина Јанковић и председница Студентске конференције универзитета Србије Маргарета Смиљанић.

Парастосом и полагањем венаца, пред спомен крстом у дворишту Дома културе у Грачаници, обележено је четврт века од почетка НАТО агресије.

Испред Канцеларије за КиМ окупљенима се обратила, шеф бироа Канцеларије у Грачаници Малинка Митровић, која је изјавила да 17. и 24. март представљају два најтрагичнија датума модерне српске историје.

И у Штрпцу је одата почаст погинулима, а председник СУБНОР-а у тој општини Новица Крстић рекао је да је страдало доста војника и полицајаца.

"Најтужније је то што су страдали млади момци од 17 до 25 година на Кошарама", рекао је Крстић.

Код споменика настрадалима херојима у Лепосавићу, такође, обележено је четврт века од почетка НАТО агресије.

Венце су, после опела, на спомен-обележје положили чланови породица, ратни војни ветерани, представници општинског већа и председник Привременог органа општине Лепосавић Зоран Тодић.

У Амбасади Србије у Русији одата пошта жртвама

Амбасадор Србије у Русији Момчило Бабић одао је пошту жртвама које су страдале у бомбардовању Југославије пре 25. година, као и жртвама терористичког напада у дворани "Крокус сити" у Подмосковљу у петак.

У здању амбасаде Републике Србије у Москви истакнути су плакати који подсећају на догађаје из 1999. године, као и плакат са упаљеном свећом и натписом "Жалимо са целом земљом. 22.03.2024 Московска област, Крокус сити хол", преноси РИА Новости.

Обележавање годишњице почетка бомбардовања и у Црној Гори

Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић положио је венац у касарни Даниловград, у знак сећања на невине жртве и хероје који су пре 25 година бранили небо и границе Савезне Републике Југославије.

Министар одбране Црне Горе Драган Краповић је положио венце

Мандић је венац посветио "Херојским браниоцима Црне Горе 1999. године и првој жртви НАТО бомбардовања, војнику Саши Стајићу, наводећи да се са пијететом сећамо свих који су свој живот дали у одбрани заједничке државе, као и невиних цивилних жртава“, саопштено је из Скупштине Црне Горе.

Истиче се да је ово први пут да високи државни функционер Црне Горе одаје поштовање невиним жртвама и херојима одбране земље 1999. године.

Министар одбране Црне Горе Драган Краповић је положио венце у касарнама "Милован Шарановић" у Даниловграду и "Марко Миљанов Поповић" у Подгорици.

Према подацима Министарства одбране Србије током ваздушне агресије НАТО-а убијен је 1.031 припадник Војске и полиције. Процењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, 25 особа се води као нестало.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

(РТС, Фонет, Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер