Ted Karpenter: Zbog Kosova diplomatsko zahlađenje između Vašingtona i Beograda

Američki analitičar Ted Karpenter smatra da su SAD spremne da politički kažnjavaju Beograd ako se usprotivi njihovoj viziji Balkana, koja podrazumeva nezavisno Kosovo

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u intervjuu za američku TV stanicu CNN da se srpske vlasti u rešavanju problema statusa Kosova protive jednostranom proglašenju nezavisnosti pokrajine.

"Jedino čemu mi kažemo 'ne' je jednostrano proglašenje otcepljenja", rekao je Jeremić podsetivši da "dve trećine sveta ne priznaje Kosovo".

Dodao je da su po pitanju Kosova podeljeni Savet Bezbednosti UN, Svetska organizacija u celini, Evropska unija pa i NATO, te da je jedini način da se sve te razlike premoste, kako je rekao, "zajedničko rešenje".

To je najnoviji znak odlučnosti zvaničnog Beograda da ne prizna Kosovo posle ocene Međunarodnog suda pravde da je deklaracija nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.

Ugrožavanje odnosa ili principijelnost?

Beograd insistira na svojoj rezoluciji o Kosovu na Generalnoj skupštini UN u septembru a to je naišlo na, neki tvrde, iznenađujuće veliko nezadovoljstvo i otpor Sjedinjenih Država i onih članica EU koje su priznale Kosovo, kao i brojnih upozorenja da Srbija takvom politikom ugrožava odnose sa Zapadom.

Povodom američkog stava BBC je razgovarao sa Tedom Karpenterom, potpredsednikom vašingtonskog instituta "Kejto", koji je blizak republikancima.

On kaže da su još od početka devedesetih SAD zamerile svakoj vladi koja se usprotivila njenim željama na prostoru bivše Jugoslavije:

"Vašington se najpre usprotivio srpskoj inicijativu za ocenu Međunarodnog suda pravde a onda, kada nije uspeo da je zaustavi, tiho je lobirao za presudu u korist Kosova. U međuvremenu, Sjedinjene Države vrše postojani pritisak na države koje nisu priznale Kosovo da to sada učine. Sve što nije u skladu sa tom politkom izazvaće ljutnju SAD i njihove ne naročito suptilne pretnje.

Da li je takva odlučnost američke administracije posledica želja za potvrdom vodeće uloge SAD u svetu ili, ipak, specifičnih ciljeva na Balkanu?

"Sjedinjene Države veruju da ako ovo pitanje bude rešeno po njihovoj volji - dakle da Kosovo postane potpuno priznata, nezavisna država - to otvara put ulasku svih bivših jugoslovenskih republika u Evropsku uniju, što po njima označava i definitivan kraj svih nacionalističkih sukoba i tenzija na Balkanu. To je, dakle, pretpostavka koja vlada američkom politikom prema Balkanu već petnaestak godina. Lično mislim da je to dosta naivno."

Koliko energije i vremena je američka administracija spremna da potroši na ovo pitanje, i lobiranje u zemljama koje nisu priznake Kosovo, posle presude Međunarodnog suda pravde?

"SAD su već uložile mnogo više truda u ovo pitanje nego što bi ijedan objektivni posmatrač sa strane mogao da kaže da je opravdano. Skoro kao da je u pitanju čast Sjedinjenih Država! To je zato što se prvobitna američka politika nije ostvarila onako kako je Vašington zamislio. Drugim rečima, niti je usledio talas brzih priznanja Kosova, niti se potvrdila tvrdnja američkih zvaničnika da kosovska deklaracija nezavisnosti neće postaviti presedan u međunarodnom sistemu. Rusko-gruzijski rat i secesija Abhazije i Južne Osetije potpuno su razbili tu američku teoriju, i Vašington je sada ljut, pošto svojom politikom nije postigao željeni rezultat."

Karpenter kaže da će, u tom svetlu, Sjedinjene Države uložiti "maksimalni diplomatski napor" da spreče prolazak srpskog nacrta rezolucije kroz Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, u kojoj se jednostrana secesija proglašava neprihvatljivom i zahtevaju novi pregovori Beograda i Prištine, a da će onda preuzeti i druge mere protiv Srbije:

"Doći će do diplomatskog zahlađenja između Vašingtona i Beograda, i Amerikanci će verovatno tiho preporučiti Evropljanima da uspore proces približavanja Srbije Evropskoj uniji. SAD ne mogu da direktno nanesu neku veću štetu Srbiji, ali zato mogu da negativno utiču na moguće kredite Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, pošto imaju ogroman uticaj u tim organizacijama. Nadam se da Vašington neće upotrebiti takav svoj uticaj na štetu Beograda. Mislim da bi to bila groteskno prejaka reakcija, iako uopšte ne isključujem mogućnost da se upravo tako postupi", kaže Karpenter.

(BBC)