Vukovar nije bio nikakva svetinja već mesto zločina gde su ubijani civili obe nacionalnosti, ali se stiče utisak da jedino Srbija izlazi u susret zahtevima Hrvatske. Sve je izvesnije da će srpsko pravosuđe slučaj prepustiti Hrvatskoj.

Odnos između Tita, njegovog štaba i članova je autoritativan i to bilo u službenom ophođenju ili privatnom životu. Ova razlika naročito se ogleda u ophođenju Tita prema svojim saradnicima, čak i onim najužim.

Agencija Srna je imala uvid u iskaze 10 silovanih Srpkinja, kao i iskaze osam žena koje su maltretirane u sarajevskim zatvorima, a koje svjedoče o silovanju, te 17 iskaza zatvorenih Srba, koji takođe svjedoče o silovanju Srpkinja.

Krvoproliće u BiH nije počelo zbog izvinjenja. Ono je proizvod inkorporirane mržnje i nepodnošljivosti triju nacija i vjera na koncentrisanom bosanskohercegovačkom prostoru. Izvinjenja neće ništa riješiti.

Veće Apelacionog suda u Beogradu ukinulo presudu od 12 godina zatvora Iliji Jurišiću, na koju je bio osuđen zbog izdavanja neredbe za napad na „Tuzlansku kolonu“. Namera mi je da otvorim pitanje (ne)rada državnih organa koji je doveo do oslobađanja Jurišića.

Ovo je još jedan težak udarac državnom interesu i narodnom dostojanstvu koji smo dobili od onih koji bi trebali da ih štite. Tačnije,od onih koji su preplaćeni da ih štite. To li su oni „stručnjaci“ za koje je prvi „demokratski“ ministar pravde dr. Vladan Batić tražio (i dobio) astronomske plate.

U državama koje se dejstvima raznih determinacija i ciljeva sve više oblikuju po modelima Orvelove vizije društva, pa policijom, strah od nevidljivog kontrolora i sumnja u sve, postaju kolektivna osećanja.

Ovaj tekst nije nikakva analiza, već sećanje iz prve ruke. Ne nudim komentar ni rešenje iz prostog razloga jer ih nemam. Ko su i odakle su ljudi koji su nam pomagali da odbranimo Krajinu, ko ih je i sa kojim naređenjima poslao – mislio sam da znam, ali ne znam.

Iznuđena promena u ravnodušnom stavu Haškog tribunala i njegovih lokalnih pomagača u strukturama bivših jugoslovenskih republika počela se događati tek od nedavno, u prvoj polovini ove godine. To je usledilo posle žučne javne rasprave u vezi sa Deklaracijom o Srebrenici.

Ovo je rad na osnovu sačuvane arhivske građe i napisanih knjiga koje u svojim delovima osim bitaka obuhvataju i segment ratnog stradalaštva po logorima..