петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Колумне Ђорђа Вукадиновића

Демократско „чешљање“

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић   
понедељак, 20. децембар 2010.

Попут онога како су Викиликсови документи деловали на светску дипломатију, сличан, а потенцијално још и већи значај могао би имати извештај Дика Мартија за Србију, Балкан и српско-албанске односе. И можда није сасвим случајно то што се у обе приче у улози „лоших момака“ нашли америчка политика и њени албански савезници.

Да није реч о тако ужасним стварима, било би готово трагикомично то што нас сада господин Марти подсећа на оно што је већи део наше јавности готово већ заборавио, или о чему напросто није хтео ни да чује. Извештаји о злочинима над Србима и другим не-албанцима, који су навелико игнорисани или третирани као „плод Милошевићевске пропаганде и „невешти покушаји „српског медијског спиновања“ добили су неочекивану потврду из независног и респектабилног извора. И да ли ће сада и за Мартија рећи да је рецидив из Милошевићевог времена, да нас „враћа у прошлост“ и „свађа са суседима“?

Чак и у најнеповољнијем сценарију, у случају да резултати његове истраге, након пар дана медијске халабуке, буду дискретно гурнути под тепих и игнорисани (мада ми се чини да ће то овога пута ипак ићи теже него иначе) затеченост и јавна бламажа Била Клинтона, Тонија Блера и Бернара Кушнера  због (не)дела њихових „косовских пријатеља“ остају бар извесна, разуме се, закаснела и недовољна сатисфакција. 

Увек, наравно, постоји неки контекст и снаге којима нешто одговара или не одговара. Тако се и овде, као и увек, може поставити питање: „Зашто баш сада?“ и на њега давати различити одговори – на пример, да ли се ради о пројекту омекшавања лидера косовских Албанаца, или припреми њиховог политичког уклањања и замене новим, некомпромитованим кадровима? Али, слично као и у случају Викиликса, истина понекад звучи најневероватније и људима је често најтеже да у њу поверују. Но, независно од коначног епилога, радује и охрабрује чињеница да чак и у овом контролисаном свету индивидуална храброст и интегритет понекад могу направити неки пробој и помак. И да ничија није горела до зоре.   

У сенци ових догађаја који наговештавају тектонске промене на светској политичкој мапи, а онда можда и „ново писање“ историје догађаја на Балкану у последњих двадесет година, протекли су прошлонедељни скупови највећих странака владајуће коалиције на којима готово да није било ни речи, а, чини се, ни свести о тим променама и који су помало деловали као политичка илустрација оне чувене сентенце о баби које се чешља док село гори.

При чему су социјалисти, мора се признати, то „чешљање“ овај пут ипак одрадили елегантније и вештије, док је код демократа била више него очита криза идентитета, идеје и енергије.

Вероватно ће се у наредним данима у владајућој странци мало тргнути и покушати да поправе утисак и ублаже штету. Али први и готово консензуални коментари подом страначке скупштине ДС јесу „фијаско“, „блам“, „катастрофа“... И право је чудо, а чини се да и то говори доста о унутрашњим односима, да странка која има толико што стварних, што набеђених стручњака за маркетинг читаву ствар није могла да бар мало боље испегла и организује.  

Чак и независно од спекулација поводом „квара електронског система за гласање“, дакле, све под претпоставком да су резултати гласања више-мање реалан одраз расположења ДС-ове страначке номенклатуре (јер се у међувремену одустало од почетне идеје да гласа читаво страначко чланство) нимало није згодно за странку да њен најпопуларнији члан буде последњи (дакле, не други, трећи, четврти... него последњи) у трци за страначког потпредседника. И није згодно за председника да његов дојучерашњи миљеник и – скоро да се на то већ заборавило – његов својевремени кандидат за премијера, буде последњи на унутарстраначком гласању. А при томе је тешко рећи која је солуција за Тадића, заправо, неповољнија. Да ли она да му је Јеремић отказао послушност и кренуо својим путем, због чега је морао бити елиминисан – или она по којој однос између њих двојице, заправо, уопште није тако драстично и непоправљиво нарушен, али је страначка олигархија остракизујући Јеремића посредно желела да удари шамар и до јуче неприкосновеном Тадићу. А врло је могуће да има елемената и једног и другог.

Било како било, нема сумње да су и ДС и Тадић са ове скупштине изашли слабији него што су били пре ње, а странка у наредну, социјално и политички врло тешку, а уз то и (пред)изборну годину улази озбиљно подељена, са лошом енергијом и атмосфером. Уосталом, да није тако, тешко да би ДС и његова новопечена потпредседница Јелена Триван у последњем Утиску недеље, сутрадан након скупштине, имали третман који је доскора био резервисан само за ДСС и некадашње радикале.

Све у свему, после ове скупштине Борис Тадић има још више разлога за бригу, а кући је најзадовољнији сигурно отишао Драган Ђилас, који је готово неприметно, док је читава пажња била усресређена на Јеремића, престижном положају гардоначелника Београда додао и место другог најмоћнијег човека у странци. Пајтић и Петровић су мање-више остали тамо где су и били. Шутановац се ратосиљао главног ривала. На крају, са ореолом жртве и „моралног победника“ и скоро хиљаду гласова освојених у трци „сам против свих“, није незадовољан вероватно отишао ни Јеремић. Али су, сигуран сам, после ове скупштине демократа ипак далеко најрасположенији били Томислав Николић и Александар Вучић.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер