Srbija je često bila u prilici da bude zlostavljana, pogotovo poslednjih dvadesetak godina. Ali, ovo što nam se već neko vreme dešava u našim odnosima sa Briselom i Vašingtonom posebna je vrsta zlostavljanja, za koju ne verujem da je zabeležena u međunarodnim relacijama.

Nastavimo da glasno ukazujemo na gluposti i podlosti zalaganja za slepo sleđenje kolonijalnih šina, ma sa kakvim opravdanjem se to radi i ma iz koje kadrovske kuhinje dolazilo. I do stvarnih promena će jednoga dana ipak morati da dođe.

I tako, u našim medijima, hodnici vremena zjape otvoreni. Jedino što iz njih ne izlaze Leonide ili Aristoteli, Obilići ili Pupini, nego Jude i Herostrati, Minhauzeni i Bordžije, a sve praćeni pravim hunsko-vandalskim bašibozukom.

Ta potreba da se prljavom činu klevetničkog udara na nečiji ugled i autoritet, posle više od godinu dana, da dignitet „teorijskog razlaza“ svedoči o nečijoj nečistoj savesti i potrebi da se izvrši naknadna racionalizacija jednog očigledno sramnog dela, i to prema onima koji su vas (obojicu!) samo dobrom zadužili.

Ovako različite reakcije i različite ocene istog teksta jasno pokazuju sa kime sve imamo posla u našoj javnosti i koliko je teško zadržati zdravu pamet u susretu sa nabujalom glupošću, zlobom i ostrašćenošću. Vukadinović i NSPM pokušavaju da tu zdravu pamet očuvaju.