Problem za srpske birače, međutim, ostaje ozbiljna erozija poverenja u stranačke vođe. Pošto se, nakon 2008, u Srbiji više nikom ne veruje, postavlja se pitanje zašto bi danas birači verovali Nikoliću da će voditi drugačiju politiku nego DS i zašto bi glasali za SNS?

Sada smo, izgleda, ponovo tamo gde smo bili 1963. Ne znamo kakve će razmere dobiti ovaj raskol, koliko će trajati i sa kakvim posledicama. Ono što možemo da pretpostavimo jeste da će raskol verovatno rasti što se više bude insistiralo na Papinoj poseti 2013.

Sada, kada su svi skočili na njega, moram priznati da mi je žao što sam ga pustio da u tu bitku uđe sam. Ali, Vukadinović, uporan i postojan kakvim ga je Bog dao, stoički je izdržao još jednog drugosrbijanskog „toplog zeca“. Kroz njega je on prošao za sve nas.

Društveni napredak se u našim drugosrbijanskim medijima izjednačava sa brisanjem svih verskih, tradicijskih i nacionalnih razlika, a modernizacija shvata kao puka unifikacija i standardizacija celokupnog života – čak i verskih običaja!

Dinkić je čovek koji je već deset godina u visokoj politici. On zna da računa i sigurno je uzeo olovku i sabrao glasove koji bi se mogli dobiti. "Ja 100.000, Verko 40.000, Ničić 10.000, Babić 10.000.... Uh, nedostaje mi još 60.000 da preskočim cenzus. Koga ima u Kruševcu?... A u Dimitrovgradu?"