Društveni napredak se u našim drugosrbijanskim medijima izjednačava sa brisanjem svih verskih, tradicijskih i nacionalnih razlika, a modernizacija shvata kao puka unifikacija i standardizacija celokupnog života – čak i verskih običaja!

Dinkić je čovek koji je već deset godina u visokoj politici. On zna da računa i sigurno je uzeo olovku i sabrao glasove koji bi se mogli dobiti. "Ja 100.000, Verko 40.000, Ničić 10.000, Babić 10.000.... Uh, nedostaje mi još 60.000 da preskočim cenzus. Koga ima u Kruševcu?... A u Dimitrovgradu?"

Naravno, zamisliti Cvetkovićevu Vladu kako suspenduje odluku o jednostranoj primeni SSP isto je što i zamisliti hodžu kako se krsti u crkvi. Ipak, ono što čudi je mlako držanje opozicije po ovom pitanju. Zašto se opozicija po ovom pitanju ne bi složila?

Zbog promene koncepcije ove rubrike više neće biti moje kolumne. Dozvoliću sebi slobodu da u svom poslednjem članku kažem nešto o sopstvenom medijskom iskustvu, uključiv tu i trogodišnje iskustvo komentatora „Politike”.

Direktori NVO koje nemaju više od desetak članova žele da izdaju bespogovorna politička naređenja demokratski izabranim predstavnicima naroda za koje je glasalo dva miliona ljudi! Jedno od tih „bespogovornih naređenja” jeste i pomenuti Zakon protiv diskriminacije.