У такозваној српској патриотској јавности преовладала је, након изгубљених територија и ратова, и након фаворизовања проевропске лоповске касте у Србији, идеја да се након бусања у груди и пркоса целом западном свету, Србија окрене Милошевој мудрости и и недићевском патриотизму, не би ли ствари бар донекле окренула у своју корист.

Приче су веома сличне. Позвани обећају да ће доћи, а онда се, после преспаване ноћи, разговора са најближим члановима породице или можда неког разговора којим су упозорени да пазе шта раде, наједном сете неких важних и неодложних обавеза које им стижу баш на дан расправе.

Избори су међутим одржани не само у знаку великих тензија између ВМРО-ДПМНЕ и СНСД, већ и у знaку хроничне етничке напетости између Македонаца и Албанаца и повременог насиља на улицама, које је поново букнуло почетком марта на улицама главног града жестоким обрачуном младих Албанаца са специјалним снагама полиције.

Бројни и испреплетани интереси два џина допринели су да се старе и нове сумње и спорови маргинализују и готово забораве. Партнерство  се јача сталним јачањем трговинске размене и заједничким наступима у оквирима Уједињених нација, БРИКС, ШОС, АПЕС и другим организацијама.

Кажу да се највише лаже након обављеног лова и уочи избора. Данас, изгледа, то народно искуство је обогаћено новим садржајима. Условне лажи прате Србију на сваком новом (ис)кораку у испуњавању услова за добијање датума за отпочињање приступних преговора.

Да није у питању никакав пропуст, говори чињеница да се слика застава Србије и УАЕ и мапе Србије без Косова и Метохије појављује у два ударна термина, у истом дану, на истом месту. На првом програму телевизијске куће са националном фреквенцијом и обавезном ТВ претплатом.

Мора се посебно истаћи Вучићево министровање 1998. године, када је у Влади Мирка Марјановића водио ресор за информисање. На снази је био тада на снази злогласни Закон о информисању, који је донет ради дисциплиновања непослушних, такозваних “независних” новинара.

Кацину је одмах узвратио Тадићев сарадник Небојша Крстић, а изненадна размена увреда и оптужбе да чак ни Тадић није искрено приступао евроинтеграцијама су још једном показали да ЕУ у Србији тражи само извођаче радова, који ће у замену за подршку без поговора и до краја извршити своје задатке.

Овогодишња жетва била је проблем и за друге земље у региону,  попут Мађарске, Румуније и Бугарске, а према неким проценама само трећина прошлогодишњег кукуруза у Србији је била исправна, због чега је вероватно неко надлежан проценио да је боље да се ризикује да се неко разболи него да ланац производње дође на ивицу банкрота.

Иако су и оне веома обесхрабрујуће, и овде се  оставља могућност за неку врсту утехе грађанима Србије, јер се ова иступања накнадно обично обележавају као лично мишљење  појединца, а никако као став организације у којој ради.