Bio ja u pravu ili ne, najbolje je ne raspaljivati se, ali raditi svoj posao. Srbija je odavno platila danak u krvi, znoju i suzama da bi se šalila sa svojom državnošću. Za ostale stvari neka svako bira šta želi. Što se mene tiče, ja ću i dalje jesti urmašice i kadaif, čak i da to muftija zabrani.

Nezavisno sudstvo je za ubistvo jednog čoveka kaznilo optužene sa 240 godina zatvora, dok je „Gnjilansku grupu“ osudilo na ukupno 101 godinu.

Ako se do pre samo nekoliko dana ili nedelja makar prividno i na staklenim nogama mogla držati priča o tome da su Kosovo i EU„razdvojeni procesi“, 19. januar i rezolucija EP o Srbiji otklonili su i poslednje dileme i nedoumice.

 Jasno je da u Srbiji ima mnogo važnijih stvari od ovoga. Ali verovatno ništa kao ova epizoda sa Čordićem ne pokazuje tako ubedljivo i tako jasno gebelsovsku prirodu „reformskih“ medija i javnosti u postpetooktobarskoj Srbiji.

Meseci prolaze a Vlada Republike Srbije očigledno prihvata modni stil svog ministra. Možda mu skreće pažnju ali ne može mu ništa. Ali kako Vlada vlada društvom kada ne može da savlada sportsko-ulično oblačenje jednog ministra u svojim redovima.

One kojima je bog najviše dao država nagrađuje svojom nepodeljenom pažnjom – naravno, u granicama svojih skromnih mogućnosti. Ostali će nastaviti da se batrgaju sa osnovnim gradivom, u pretrpanim učionicama, uz zastarele nastavne programe.

Poštovanje ljudskih prava je osnovna vrednost evropske zajednice naroda kojoj i mi želimo da pripadamo, ali postavlja se pitanje kako da štitimo nacionalne interese ako ćemo se uvek svrstavati na jednu stranu i tako slediti diktat zemalja koje poseduju monopol na zaštitu i odbranu ljudskih prava.

Nedavne eksplozije u Teheranu samo potvrđuju rad američkih i zraelskih obaveštajnih službi koje nastoje da takvim akcijama destabilizuju Iransko društvo i uspore razvoj nuklearnog programa. Takve specijalne operacije uključuju različita sredstva i metode.

Iako su SAD najavile da će ovo objavljivanje tajnih dokumenata stvoriti tenzije u svojim diplomatskim kontaktima, moglo bi se reći da se način na koji se tajno odnose prema Balkanu ne razlikuje mnogo od načina na koji se otvoreno ponašaju prema nama.

Moramo se složiti sa Andrićem i postaviti pitanje kakve je motive Montgomeri mogao zaista imati da iznese ovakvo tvrđenje, ali što je možda još i važnije zašto baš u ovom trenutku. Izbor trenutka u politici nikada nije slučajan.