Slobodno možemo reći da je Draškovićev evroatlantizam – patriotizam, taman toliko koliko je i Kaligulin konj bio senator. Uostalom, konju poludelog rimskog imperatora klicalo je više građana Rima, nego što SPO danas ima birača.

Na žalost, rešenje kosovskog pitanja nije ni blizu što se vidi na osnovu ovih psiholoških pritisaka i propagandnih probnih balona koji samo služe da testiraju volju Srbije i spremnost da se brani njen teritorijalni integritet.

Povlačenje američkih trupa ostaviće jedno destabilizovano i potpuno razoreno društvo u kome će se nasilje samo intenzivirati, s obzirom da Iračka armija nije spremna da se uhvati u koštac sa svakodnevnim terorističkim napadima.

U bespomučnoj trci Srbijom i svetom, pokušavajući da imitira (nedostižnog u toj oblasti) Đinđića, Tadić vizuelnom bujicom devealvirane verbalne valute pokušava da upali motivaciono-inspirativni prekidač kod građana.

Ono što predstavlja najveći paradoks, imajući u vidu odluku KFOR-a, jeste da su tokom tog kobnog marta Albanci na meti posebno imali duhovno nasleđe, tako da je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata.

Planina srpskoga ponosa pretvorena je u vašarište, a plemenita nastojanja da se dostojanstveno ukaže čast slobodarskom duhu jednog naroda izobličena u najobičniju pijacu ukrašenu roštiljem i šatrama.

Ko je hteo mogao je iz našeg stradanja ponešto da nauči i o sopstvenoj budućnosti. Na red će, nažalost, doći svi, pa i oni koji se ovu igru započeli i koji je trenutno vode. Takva je logika logike i takva je sila sile.

Što pre shvatimo da ono što se danas naziva „međunarodnim pravom“, u duhu sofističke definicije koju je u Državi zabeležio još Platon, predstavlja „dobro za jačega“, to ćemo pre naučiti da ga izostavljamo iz jednačina u kojima se konstituišu vitalni nacionalni interesi.

Sve bi bilo u redu da su Nikolić i Vučić makar delimično dosledni u svojim političkim stavovima. Narod zna da politika i iskrenost nemaju mnogo toga zajedničkog, ali neke granice bi trebalo da postoje makar i na srpskoj političkoj sceni.

Da li iko ozbiljan ovde i u svetu može da prihvati Blerovu rečenicu da „ne bi zasluživali naziv civilizovane zemlje“ da nisu stvorili kosovsku „državu“, a da su jednako civilizovani što su dopustili etničko čišćenje Srba iz Hrvatske Krajine i Srba sa Kosova i Metohije.