Тихи рат на Блиском истоку

Ирански министар унутрашњих послова, Мустафа Мохамад Наџар, сасвим природно оптужио је израелску и америчку обавештајну службу, Мосад и ЦИА да стоје иза напада на иранске научнике, “овај очајнички акт показује њихову слабост и инфериорност њихове ситуације”.[1]

Рат против Ирана који би подразумевао “превентивни” ваздушни напад на иранска нуклеарна постројења као што је то био случај са Ирачким реактором Озирак који је тешко оштећен у операцији “Опера“.

Занимљиво је да се овај напад догодио готово истовремено са објављивањем докумената на сајту Викиликса који су обелоданили да амерички савезници на Блиском истоку, у том погледу предњачи Саудијска Арабија односно краљ Абдулах, захтевају појачање војног притиска на Иран и да у крајњем случају не би требало искључити ни војну интервенцију. Наиме, у извештају са састанка америчког генерала Петреуса и Саудијског амбасадора у Вашингтону стоји да је краљ Абдулах хтео да Бела кућа “откине главу змији” пре него што Иран направи нуклеарно оружје и угрози суседе. Међутим, Абдулах у томе није био усамљен јер га је подржавао владар Бахреина који је упозорио да је “опасност од настављања иранског нуклеарног програма већа од опасности која нам прети уколико покушамо да га зауставимо, док је престолонаследник Абу Дабија рекао да је убеђен “ да ће нас тиранин Махмуд Ахмадинеџад гурнути у рат”.[2]

Наравно, Америци као ни њеном главном савезнику у региону Израелу, који жели да очува монопол на поседовање нуклеарног оружја при чему упорно избегава све међународне контроле, сигурно не одговара Иран као земља која би евентуално поседовала нуклеарни програм, макар он био, како то власт у Техерану упорно инсистира, намењен искључиво за мирољубиве сврхе.

Међутим, у свему овоме постоји једна велика потешкоћа а то је отворени рат против Ирана који би подразумевао “превентивни” ваздушни напад на иранска нуклеарна постројења као што је то био случај са Ирачким реактором Озирак који је тешко оштећен у операцији “Опера“, израелског ратног ваздухопловства 1981. год. Ситуација са Ираном је другачија и Иран представља респектабилну конвенционалну војну силу тако да би такав напад било јако тешко организовати а нарочито спровести у овом тренутку. Осим тога, занимљиво је да упркос томе што Русија није испоручила најсавременији ПВО систем типа “С-300” Ирану, поменута земља је преко Северне Кореје набавила ракетни балистички систем великог домета који је произведен по угледу на руске системе сличне намене. Америчка тајна служба тврди да је Техерану испоручено 19 најсавременијих ракета.

У том светлу и не чуди чињеница да је америчка команда у Израелу разместила радарски систем за благовремено упозорење који је такође размештен и у Јапану услед могућих ракетних напада Северне Кореје.[3] Све ово дакле потврђује тезу да је Иран ипак у стању да нанесе озбиљне губитке ваздушним снагама САД и Израела које би евентуално из ваздуха покушале да успоре развој иранског нуклеарног програма, али ништа зато јер недавно подметнете бомбе и убиство иранског научника потврђује да “тихи рат” против Ирана може бити много исплативији и ефикаснији када је у питању заустављање развоја нуклеарног програма.

Недавне експлозије у Техерану само потврђују рад америчких и зраелских обавештајних служби које настоје да таквим акцијама дестабилизују Иранско друштво.

Наравно, недавне експлозије у Техерану само потврђују рад америчких и зраелских обавештајних служби које настоје да таквим акцијама дестабилизују Иранско друштво и успоре развој нуклеарног програма. Такве специјалне операције укључују различита средства и методе.[4] Тешко је замислити да би се одређена фракција унутар раслојеног и комплексног иранског друштва окренула против својих водећих нуклеарних стручњака.

Дакле, сасвим је јасан одговор на питање да ли су недавне експлозије у Техерану последица унутрашњих сукоба у Ирану или представљају подухват обавештајних служби земаља које тренутно воде неконвенционални рат против Ирана је им у интересу није отворени сукоб са том земљом који би могао да има несагледиве последице.