Kо је заслужан за либерализацију визног режима? Свакако не они који су претили да ”Европа нема алтернативу”, затворили тржиште за руске инвестиције и били спремни да потписују неповољне уговоре да би удовољили бирократији у Бриселу. 

Питање за ДСС: докле ће оваквим јастребовима ДС-а супротстављати стерилне метузалеме из својих салона? Где су Бакарец, Борко Илић, Александар Поповић? Ако је ДСС стварно постао ово што се да видети из њихових килавих „протеста против сепаратистичког статута“, да ми ипак потражимо неког новог за следеће изборе?

Оперисана од навике да становништву појашњава зашто ради то што ради, а не оно што би било логичније да ради, власт у Србији жестоко профитира на томе што нема директних преноса процеса пред Међународним судом правде.

Циници би лако могли да поставе питање ко ће уопште знати да је Суд донео било какву одлуку. Ко је српску јавност "поштедео" призора из процеса око којег Србија већ годину и по дана гради комплетну дипломатску активност у вези са најбитнијим државним питањем, као и анализа свега што се дешава у том спору?

Добијање условљених кредита није гаранција исплативости пројеката. Овде кредитори не преузимају на себе ризик подухвата, јер им се као гарант враћања јавља држава Србија и зато се аналитичке службе давалаца кредита при процењивању понашају јако комотно.

У свету у којем за све постоје једнака мерила, овакво признање морало би да подигне на ноге васколику западну медијску силу, која је сваки наводни, а касније недоказани, злочин српских власти над косметским становништвом, својевремено стављала у ударне вести и рубрике.

Било какав спољнополитички заокрет неће бити могућ, пошто имамо паралелне политичке структуре које, у теорији, могу одбити послушност званичној државној политици. Укинути овакву аутономију биће неизводљиво, пошто само „грађани и грађанке“ Војводине могу да одлучују о промени граница Војводине.

Јошка Броз и његова КП утопиће се у масу сличних, пошто овде, нажалост, никада није спроведена лустрација. Али, не она  која би се односила на режим Слободана Милошевића. Лустрација која је овој земљи још потребнија јесте она која би почистила са јавне сцене и оне који су се огрешили у режиму Јосипа Броза Тита.

Српска Википедија постигла је резултат каквим се не може подичити ниједна културна институција у земљи. Неко је био марљив и избројао је – интернет енциклопедија која представља рад мале војске волонтера са вољом да своје знање поделе са другима, одштампана би бројала 40 томова.

Рогановићка је, уз то, „Културни додатак“ претворила у илустровани каталог мишљења и интервјуа Биљане Србљановић, Владимира Арсенијавића, Марка Видојковић и осталих уметничких ведета Друге Србије. Тако се он данас претворио само у ћирилично издање Хелсиншке повеље или Пешчаника.