Oličenje zla je ona zemlja koja učestalo ugrožava druge, podriva njihov teritorijalni integritet, suverenitet, pa i elementarno pravo na postojanje. Takva zemlja uz pomoć „meke“ ili „klasične“ sile brutalno nameće ono što je u njenom interesu. 

Sadašnje opstrukcije Kluba Bošnjaka potvrđuju da je u Srpskoj moguće na sve zakone i odluke Narodne skupštine RS staviti veto. Zato bi bilo neophodno da se jasno utvrdi i precizira šta je to vitalni nacionalni interes.

Dok je izvođena „Marseljeza“, beogradska publika zviždala je Kušneru, Širaku, Sarkoziju, Leviju... a ne Anriju, Anjelki i Riberiju. Ko to ne razume, verovatno misli i da bismo sada Nikolu Žigića i pola „Marakane“ morali da isporučimo Hagu.

Zbog čega je mnogim srpskim medijima zanimljivija eventualna neskromnost srpskih vladika, nego eventualno nepoštenje srpskih političara, verovatno je najvažnija dilema "krhke srpske demokratije", kako haotičnom stanju u državi već predugo tepamo.

Ono što dilemi oko akcija daje nesvakidašnju specifičnu težinu jeste to što je isključiva. Jer, ovde ne mogu da se primene tradicionalni recepti tipa "i Kosovo i Evropa". Ne, ovde morate da donesete odluku koja isključuje jednu od dve mogućnosti. Ne možete uzeti i 800 evra od brokerske kuće i 1.000 evra od države.

Izbirljiv pogotovo ne može da bude neko ko, poput Svetislava Basare, ima neuobičajeno raskošan koalicioni kapacitet za jednog pisca – čovek je, u proteklih petnaestak ili malo više godina, koliko moje sećanje seže, bio aktivista DSS, DHSS, DS i na kraju opet DHSS. 

Jasno je da LDP nije opoziciona stranka, već vlast. Međutim, LDP, stvara medijsku, javnu sliku da je opozicija. Na rečima su opozicija, a na delu vlast. I to kod građana uglavnom prolazi jer se to spinuje, odnosno, takvo lažno stanje stvari odgovara onim strankama koje kontrolišu medije i koje u Vladi jesu.

Prebacivanje grupe vladajućih političara na rezervne položaje počelo je konstatacijama o Rusiji i njenoj novoj ulozi u Srbiji. Potom su nesvrstani postali važan politički i ekonomski faktor. Kina je samo najnoviji hit. Preporučio bih da posebnu pažnju obrate na Brazil.

Da su pametni, oni koji planiraju da 31. avgusta u srpskoj skupštini glasaju za predloženi Zakon o informisanju, zamislili bi se nad sudbinom Valasa Souze. I sudbinom svih koji su poverovali da ih kontrola nad medijima štiti od svake odgovornosti. Možda bi tako shvatili gde su pogrešili.

"Stubovi" sadašnje vlasti bi mogli da budu prvi iz čijeg kapitala će se vraćati sadašnji i budući dugovi – bilo pod čvrstim državnim nadzorom, bilo konfiskacijom, nacionalizacijom, ili likvidacijom. To su i “tajkuni”, ministri i prvaci stranaka na vlasti.