Хелиоцентрична драма – завршни чин?

Живот је заиста необична појава. Да није тако, не би нас тако често и богато чашћавао свакојаким изненађењима, мирио непомирљиво, спајао неспојиво, преплитао срећу и тугу, сунце и кишу, правио дугу. Постоје различите школе мишљења које покушавају да објасне зашто су ствари баш у тој мери контрадикторне, гротескне и необјашњиве. Ни једна, наравно, не даје потпуне и за све задовољавајуће одговоре.

Списак чуда која живот носи је дуг готово колико и доколица доконих, а она је, као што знамо, бескрајна. И ту помоћи нема. Али, шта у том доколичарском бескрају раде они који су од стране грађана ове земље плаћени да бесмисао приведу смислу, а неправду правди, питају се данас с неверицом ти исти грађани.

У оштрој конкуренцији, у мртвој трци која не престаје, у фарси у коју се претворио јавни живот Србије, међу гомилом политичара без идеје, судија без морала, аналитичара без образовања, своју звездану ноћ има онај од кога се то најмање очекивало – в. д. републичког државног тужиоца, Слободан Радовановић.

Овај, у широј јавности и ван Крагујевца до скора мало познати правник, а од недавно ударна песница државне борбе против организованог криминала, корупције и свих облика хулиганства, пошто је, очигледно, процесуирао све носиоце ових деликтних појава, решио је да, у радно време и о нашем трошку, да свој креативни допринос чудима које живот ствара.

Тако, већ неколико дана, траје тужиочева одсудна битка, у којој доказује да постоји јасна, чврста и логична веза која спаја Николу Коперника (Nicolaus Copernicus, 1473- 1543), Галилеа Галилеја (Galileo Galilei, 1564), Ђордана Бруна (Giordano Bruno) и Владана Лукића (рођен 16. фебруара у Сопоту).

А ево, укратко, и како су ова лица повезана у деликту због којег, по тужиоцу, горепоменутом Лукић Владану треба, поред новчане казне, одредити и меру забране обављања функције председника фудбалског клуба Црвена звезда и свих других спортских функција. Коперник Никола познат је као пољско-немачки астроном, први научник који је формулисао хелиоцентричну теорију свемирских тела. На бази својих проучавања написао је дело “О кружењу небеских тела” (De revolutionibus orbium coelestium) које је 1543. годнине објављено у Нирнбергу у шест књига. У најкраћем, Никола је тврдио да се Земља окреће око своје осе и око Сунца и због тога је сносио тешке последице. Још горе од њега прошли су и његови следбеници, поборници ове теорије, Галилеј Галилео и Бруно Ђордано. Први је јавно морао да се одрекне својих уверења, а други је 1600. године у Венецији спаљен на ломачи.

Уместо да извуче поуку из тужних судбина својих славних претходника, астронома, математичара, физичара, Лукић Владан одлази у Нови Пазар, на куп утакмицу Црвене звезде са домаћинима, у дуксерици на којој је писало: „Док се земља око сунца креће”. Државни тужилац, разуме се, реагује у духу својих славних претходника, и епилог је већ познат. Неће се клуба наводити они који и даље шире те назадне и наопаке хелиоцентричне идеје.

Е сад, пошто су поступци државног тужиоца у свакој, па и нашој држави, далеко од неозбиљних и безначајних, оваква упорност у обрачуну са овом врстом „хулиганства” које је промовисао тужилац Радовановић отвара одређана питања:

Прво, има ли тај исти тужилац у земљи уништеној криминалом и корупцијом, преча и паметнија посла него да се спортским функционерима и навијачима прегања око тога да ли се једна песма завршава на један или други начин, да ли су у наставку главни јунаци „звездини барјактари” или „звездини хулигани”;

Друго, како ће тужилац доказати да је Лукић, носећи поменуту дуксерицу, имао у виду баш „хулигане”, а не „барјактаре”;

Треће, има ли у Србији других, већих и пречих преступника од Владана Лукића, којима би државни тужилац требао да се бави, или је оптужени својим чињењем сублимирао сав организовани криминал, корупцију у врху власти и хулиганство, па ће одлуком судије за прекршаје ствари у овој земљи најзад бити приведене правди;

И четврто, због чега господин Радовановић доследно и непоколебљиво, кад већ ствари види на такав начин, не затражи да надлежни прекршајни судија и председнику Републике, ноторном конзументу алкохола на спортским теренима, изрекне, поред новчане казне, и меру забране обављања свих политичких функција на одређено време.

Па кад је већ циркус, нека буде комплетан.